СУДБИНА МОСТОВА
УЛОГА ПОЛИТИКЕ У ДОНОШЕЊУ СТРАТЕШКИХ ОДЛУКА О САОБРАЋАЈНОЈ ИНФРАСТРУКТУРИ
Одлукама политичара, који се не разумеју у теорију локације и моделе за избор најбоље руте, морају да претходе анализе у које морају да буду укључени и врхунски експерти за саобраћај
На пацијенту који се зове саобраћајна мрежа Београда биће извршена нова операција. На месту Старог савског моста планирана је изградња новог, са четири саобраћајне траке, две трамвајске траке, пешачким и бициклистичким стазама. Предвиђено је да пројекат кошта нешто више од 50 милиона евра, цео посао би требало да води ЦИП, коме је поверена и демонтажа старог моста и његово премештање на неку нову локацију.
Да ли је градња новог савског моста права одлука у овом тренутку? Да будем искрен, не знам. Да бих дао професионално ваљан одговор морао бих да имам на располагању саобраћајне анализе, које укључују изворно-циљне матрице кретања, процењене начине избора руте од стране корисника, предикцију расподеле саобраћаја на мрежи и могуће уштеде у времену путовања по једном обављеном путовању. Слично као што хирург пре сложене операције мора да има лабораторијске анализе, налазе са ултразвука или магнетне резонанце.
Замислите да Београд поделимо, рецимо, на 30, 50 или 100 зона - оне могу да буду, на пример, Блок 45, Миљаковац, Бањица... Изворно-циљна матрица кретања садржи информације о дневном броју (или часовним
бројевима) путовања из било које зоне у било коју другу. Матрица представља основни улазни податак за било коју саобраћајну студију. Да ли ми у Београду поседујемо валидну матрицу, када је генерисана, у чијем је поседу и да ли је доступна стручњацима?
Сваки возач, независно од других возача, на основу свог искуства и својих перцепција, доноси одлуку о рути коју користи при путовању. Саобраћајна оптерећења појединих грана мреже (мостова, улица, градских ауто-путева), као и ниво саобраћајних загушења су резултат одлука хиљада возача, који су самостално одлучили о путу којим се крећу кроз град.
Приликом сваке промене на саобраћајној мрежи (радови на обнови саобраћајне инфраструктуре, изградња нове саобраћајнице, проширење капацитета постојеће саобраћајнице, изградња моста...) долази до реакције возача на промене на мрежи, избора нових рута кретања и стварања нове слике саобраћајних оптерећења. Модели за избор руте и расподелу саобраћаја на мрежи (Logit модел, Probit модел, Wardrop-ови принципи...) који су развијани последњих седам деценија, са релативном тачношћу омогућавају да предвидимо начине избора рута од стране возача, као и да проценимо будуће саобраћајно оптерећење грана мреже за различите хипотетичке сценарије. Другим речима, ови модели омогућавају процену саобраћајних оптерећења у постојећем стању, са новим мостом, са новим мостом на некој другој локацији, са два нова моста...
Мостови у Београду (преко Аде, Пупинов и Нови савски мост) грађени су и граде се да се смањи време путовања и ниво саобраћајних загушења. Не могу да верујем да би могао да постоји неки други мотив естетске природе. Најједноставнији начин за мерење ефеката који су постигнути изградњом новог моста је поређење просечног времена путовања на мрежи пре и после инвестиције у саобраћајну инфраструктуру. Да ли овакве информације имамо у случају Пупиновог и моста преко Аде, или ћемо их имати за нови савски мост? Мени овакве информације, уколико постоје, нису доступне. Да ли су локације два већ изграђена и овог трећег моста, који ће да се гради, оптималне? Не могу да тврдим док немам на располагању саобраћајне анализе, уколико постоје, које приказују остварене ефекте.
У Србији, нажалост, политика игра веома важну улогу у свим сегментима живота, па и у доношењу стратегијских одлука о саобраћајној инфраструктури. Не постоје политичари који се разумеју боље од неких других политичара у теорију локације, моделе за оцену матрице кретања, моделе избора руте и расподеле саобраћаја на мрежи. Стратегијским одлукама у вези са саобраћајном инфраструктуром Београда у будућности морају да претходе детаљне саобраћајне анализе у које морају да буду укључени и врхунски експерти.
Теоријски резултати и примери из светске праксе показују да у неким ситуацијама, после покушаја да се повећа капацитет делова мреже, долази до повећања нивоа саобраћајних загушења, односно до јављања Браесовог парадокса. Да ли је градња новог савског моста права одлука у овом тренутку?