ПОВРАТАК ПОВЕРЕЊА ИЛИ...
Резултат првог корака у овогодишњем избору нових чланова САНУ гласи: пристигло је 109 предлога упућених од разних институција које имају право да то чине, и трију академика
Ових дана тачно ће се знати колико је од пристиглих предлога прихватљиво (да ли су испунили основне захтеве позива за пријављивање), односно о колико њих ће се расправљати на осам одељења Српске академије наука и уметности. Пре ових предлога, или паралелно са њима, разговараће се о предлозима које нуде чланови одељења: Одељење за математику, физику и гео-науке, Одељење хемијских и биолошких наука, Одељење техничких наука, Одељење медицинских наука, Одељење језика и књижевности, Одељење друштвених наука, Одељење историјских наука и Одељење ликовне и музичке уметности. Но, о њима ћемо писати када будемо знали иза кога овог пута стоје чланови САНУ.
Ако би се тражио основни именитељ овогодишњег избора у САНУ,
који је заказан за 8. новембар, онда је он у ставу руководства ове куће да се направи својеврстан заокрет кад је реч о односу између броја чланова у појединим одељењима. У овом тренутку, 65 одсто чланова САНУ је у редовима природно-математичких одељења. Тек сваки пети члан је из редова друштвено-хуманистичких наука, које су биле темељ када је основана ова установа. Кад је о уметницима реч, тек сваки седми члан САНУ је из њихових редова. Илустрације ради, једно поређење то пластично објашњава: у овом тренутку на Одељењу медицинских наука или Одељењу за математику, физику и гео-науке има по 25 чланова, а на Одељењу друштвених наука их има само 6. Тако се дошло до става да ове године од лекара, на Одељењу медицинских наука, може да буде примљен само један нови члан, као
и на Одељењу математике, физике и гео-наука. Кад је реч о друштвеним и уметничко-хуманистичким наукама, пожељан број новопримљених је 5.
Међутим, они који су предлагали су се апсолутно оглушили о ту препоруку, па је, рецимо, само Српско лекарско друштво предложило пет кандидата. Додуше, у случају професора, васкуларног хирурга Лазара Давидовића, предлог је стигао и од стране председника и генералног секретара Удружења кардиоваскуларних хирурга Србије. Овој бројци треба додати и друге предлоге за ово oдељење, што даје укупан збир од 26 предложених кандидата за Одељење медицинских наука. Лаик би рекао да су српски лекари алфа и омега српског друштва.
Упућени су схватили и парадокс када је јавности достављен предлог од чак 16 кандидата које углавном за Одељење
друштвених наука предлаже Наставнонаучно веће Института за филозофију и друштвену теорију Универзитета у Београду, а већини заинтересованих било је тешко да разлучи шта се хтело овом неуобичајено дугом листом. Јер, испоставило се да су на списку били и људи које нико није питао да ли уопште желе да буду ичији кандидати за САНУ, као што је ту и угледна професорка којој здравствено стање онемогућава да се активно изјасни. Тако је из установе у којој борави јављено руководству САНУ.
С друге стране, постоји старо правило у САНУ, али и у другим академским институцијама, да кад хоћете да нико не прође, ви начините огроман списак и сасвим поделите гласове. Па нико да прође. А да би неко прошао на одељењу потребно је најпре да добије више од пола гласова чланова одељења да би се о њему писао реферат за наредно гласање. У следећем гласању ко добије две трећине гласова иде на Изборну скупштину са подршком одељења, а онај ко добије више од пола гласова иде на Скупштину без подршке одељења. Од поменутих 16 у САНУ је стигао предлог за њих 11 међу којима је већина предложена за Одељење друштвених наука: Драгољуб Мићуновић, Загорка Голубовић, Јелена Ђорђевић, Милена Драгићевић Шешић, Слободан Дивјак, Драган Митровић, Светлана Слапшак, Марија Богдановић, те Корнелија Ичин (Одељење језика и књижевности), као и Софија Стефановић и Латинка Перовић (Одељење историјских наука). За ово последње предложен је и први човек археолошког налазишта Виминацијум Миомир Кораћ. Истине ради, треба рећи да у Одељењу историјских наука у овом тренутку, од некада чувене школе београдских археолога, нема ниједног археолога!
Овоме списку треба додати још 23 кандидата за Одељење друштвених наука који су предложени од стране других институција, међу којима су и економисти Павле Петровић, Љубомир Маџар, Млађен Ковачевић и Миомир Јакшић.
Са адресе Наставно-научног већа Факултета политичких наука у Београду, у САНУ је стигао један, у најмању руку необичан предлог. Они су за будуће академике предложили свог декана Драгана Симића и још тројицу активних професора ФПН: Слободана Самарџића, Драгана Симеуновића и Мирољуба Јефтића! Међу личностима познатим јавности многи су по други или трећи пут на овом списку, као писац Милован Витезовић, сликари Саво Ракочевић, Милош Шобајић и Александар Ђурић... Међу предложенима за Одељење ликовне и музичке уметности су и архитекта Мустафа Мусић, сликари Радомир Дамњановић Дамњан и Добри Стојановић и композитори Зоран Ерић, Рајко Максимовић, Ивана Стефановић... На списку су и писци Зоран Живковић, Јован Зивлак, Адам Пуслојић, Срба Игњатовић, Петар Зец и Даница Андрејевић, истраживач из области генетике Миодраг Стојковић...
Има још нешто, у контексту ових избора, о чему се мрмори ових дана у САНУ, а о чему нико гласно не жели да говори. То су назнаке својеврсних десних струја које се организују у овој кући појачаним интензитетом пред изборе. Колико су оне моћне, тешко је у овом тренутку проценити, али добро је да предстоје три скупа академија, у марту, јуну и септембру, када ће се разговарати искључиво о проблему овогодишњег пријема у САНУ, па је могуће да нешто од овога што се данас шапуће, добије и свој глас.
Председник САНУ др Владимир Костић не жели да коментарише предлоге нити друге теме које се односе на избор 2018. Прихвата нашу молбу да нам само саопшти свој суд о броју од 109 предлога, који представља апсолутни рекорд:
„Та чињеница коју помињете има вишеструка и могуће сасвим супротна објашњења. Хоћу да верујем да је та бројка резултат чињенице да је САНУ сагледала своје мањкавости и отворила своја врата и своје просторе ономе што представља озбиљну и просвећену јавност. Део тих предлога говори, ипак, о повратку одређеног поверења. Са друге стране, у том празном простору који је настао отварањем ових нових простора одакле стижу предлози, појављују се и махинације и масовна предлагања, иначе недвосмислено значајних људи које, барем оне које лично познајем, веома поштујем, са одређеним, рекао бих чак и агресивним покушајима да се Академији одрже лекције и да, како неки кажу, помогну да Академија ’оздрави’.
Волео бих да најпре направимо озбиљнију здравствену карту свих институција па ће се видети да је Академија далеко од најболесније. Ми ћемо у САНУ настојати да сваки предлог, било да је из самог одељења или са стране, или предлог трију академика, свеукупно сагледамо како бисмо видели шта је прави камен мудрости који стоји иза сваког од њих.
Нејасне су ми закаснеле приче о слабој заступљености женског пола у чланству САНУ, јер је Академија још пре годину дана сама изашла са тим предлогом и констатацијом да је девет одсто жена у САНУ недовољно - у САНУ се о томе разговарало и стало се на становиште потребе да се овај однос промени. Ми смо то сами изнели у јавност, да би данас неки инсистирали на томе јер, забога, ’Академија ћути’. Ми не ћутимо јер смо ми покренули ту тему, јер сматрамо да 50 одсто популације заслужује бољу заступљеност у овој кући. Проблем је и у причама о потребним годинама старости академика, јер су оне често пука лаж и хипокризија. Један Андрић је примљен када је имао 34 године, дакле, далеко пре него је написао На Дрини ћуприја и Травничку хронику. Одређени људи су га препознали као великог писца одмах после његових уводних текстова и гласали за њега. Нама су данас потребни и људи који су у стању да обављају одређене послове, јер је, примера ради, прошле године током 260 дана било разних активности унутар наше Свечане сале и у Галерији, или кад је реч о издавачкој делатности. Нажалост, морам да констатујем да није било корелације између старости и нивоа активности: неки од најстаријих чланова САНУ били су успешни носиоци тих активности.“
Хоћу да верујем да је та бројка резултат чињенице да је САНУ сагледала своје мањкавости и отворила своја врата и своје просторе ономе што представља озбиљну и просвећену јавност Владимир Костић