Шампиони спорог раста
Од свих земаља Западног Балкана мањи раст БДП-а од Србије лане је имала само Македонија, ове године, по проценама Светске банке, иза нас остаће само Црна Гора, али су обе земље имале много већи раст од 2012.
Привредна кретања у децембру прошле године лошија су од очекиваних и ако се покаже тачном процена Републичког завода за статистику о расту бруто домаћег производа у четвртом тромесечју од 2,5 одсто, укупни привредни раст у 2017. неће бити 1,9 одсто већ 1,8 одсто, а можда и 1,75 одсто. Ову процену обелоданио је Стојан Стаменковић, сарадник Макроекономских анализа и трендова, наводећи да је и раст индустријске производње био мањи од пројектованог - 3,5 уместо 3,9 одсто.
Чињеница да је први са новом проценом раста БДП-а од 1,8 или 1,75 одсто изашао управо Стаменковић има посебну специфичну тежину, јер не спада у „пословичне песимисте“. Напротив. Након што су његове колеге раст у првом тромесечју 2017. од један одсто назвали разочаравајућим и одмах позвали на узбуну, упозоравајући да ће до краја године бити тешко надокнадити тај заостатак, Стаменковић је у мају тврдио да „није тачно да је раст разочаравајући и да је због тога доведено у питање планирано повећање за целу 2017. од три одсто“. Рекао је, додуше, да је много неизвесних чинилаца који не дозвољавају прогнозу до краја године и као један од најважнијих навео учинак пољопривреде. Управо она је подбацила и један је од криваца за спорији раст БДП-а од светског и европског просека. У ближем и ширем комшилуку једино је Македонија, због дуге политичке кризе, била гора са стопом раста од 1,5 одсто.
За власт у Београду, међутим, то је слаба утеха, јер све комшије годинама имају снажнији раст. И док је 2017. БДП Србији био већи за само 5,2 одсто него 2012, Македонија је у истом периоду БДП повећала за 14,4 одсто. Осим Србије, ниједна земља Западног Балкана изван ЕУ није
у том периоду имала мањи раст БДП-а од 10 одсто, а рекордан од 19,8 одсто имало је Косово, за које Светска банка и ММФ редовно објављују економске индикаторе.
Од прошлости ништа боље не изгледа ни будућност. У најновијим, јануарским прогнозама Светска банка очекује да ће раст БДП-а Србије ове године бити три одсто, за 0,8 процентних поена мањи од просека за 24 земље централне и источне Европе и централне Азије. Ниже стопе раста очекују се само у Азербејџану (0,9 одсто), Русији (1,7), Белорусији (2,1), Хрватској и Казахстану (2,6) и Црној Гори (2,8 одсто). Ако се обистине ове прогнозе, Србија у 2018. не само да неће успети да надокнади, већ ће се продубити релативни заостатак за суседима из претходних шест година, јер ће само Црна Гора, због мера фискалне консолидације, имати спорији раст. Код свих осталих комшија Светска банка очекује бржи раст, у БиХ и Македонији по 3,2 одсто, Албанији 3,6 и на Косову 4,8 процената.
Ове процене и накнадна, иако симболична корекција раста српског БДП-а наниже, значе да је домаћа привреда у 2018. ушла са нешто лошије стартне позиције од конкуренције из региона. Један од кључних проблема могло би бити и успоравање извоза, јер је лане, после дужег периода, увоз растао брже.
На тај заокрет указао је и Стаменковић, наглашавајући да је увоз у еврима увећан за 13,8 одсто, а извоз за 12 процената. Додатно забрињава то што је у децембру 2017. извоз био за само 0,6 одсто већи него у децембру 2016, док је стопа раста увоза десет пута већа, шест одсто. Уз неке друге разлоге, пре свега сушу и слабији род пољопривредних производа, биће да је оваквом негативном заокрету допринела и чињеница да је динар прошле године према долару ојачао за 15, према швајцарском франку за око 10 и према евру за око пет одсто, што је сигурно смањило мотивацију за извоз.
Са ове временске дистанце потпуно другачије звуче речи Александра Вучића из новембра 2016. „Сада први пут смем да вам кажем да верујем да 2018. можемо да идемо на раст већи од 4,5 а можда и пет одсто“, причао је тадашњи премијер. „Да ме питате да могу да бирам чију бих економију водио у региону, ја бих вам први пут одговорио – српску, зато што мислим да има највећи потенцијал и највеће шансе за раст у наредном периоду“, тврдио је Вучић. Испоставило се, нажалост, да тај потенцијал, ако и постоји - није искоришћен. А кад ће, не зна се. Зна се само да ни ММФ, ни Светска банка не очекују да ће Србија бити шампион раста ни на Западном Балкану. Ни ове, ни наредне две године.