Природни партнери
КОЛИКО ЈЕ РЕАЛАН И ЧЕМУ БИ СЛУЖИО „АГРАРНИ ФОНД ДИЈАСПОРЕ“
Са скоро исте обрадиве површине, Холандија извезе пољопривредних производа за 80 милијарди, а Србија за две-три милијарде евра. Један од могућих начина да се ствари покрену са мртве тачке је оснивање „Аграрног фонда дијаспоре“, који би пословао на комерцијалним принципима, уз пореске олакшице за његове деоничаре
Будућим историчарима данашњица ће, хемингвејски речено, изгледати као „добра стара времена“, упркос томе што је стварност последица добрих и лоших одлука, чија се успешност мери - резултатима. У сенци буџетских стимулација и других погодности, којима се дугује релативно високи прилив страних инвестиција (објективно недовољних за санирање свих последица наслеђене економске ентропије), пажњи измиче чињеница да су међународна признања за остварене макроекономске резултате у приметном раскораку са квалитетом живота већине грађана.
Резултати којима се званичници (не)оправдано диче изгледају у чаробном огледалу и медијима лепше него што јесу, али илузија траје колико и чаролија у бајци о Пепељуги, само до поноћи. А када сване дан ствари стоје другачије и мало кога занима шта су рекли ММФ, Светска банка, што је задуженост Србије пала, а кредитни рејтинг порастао. Све је екстремно важно, али људи хоће достојанствено да живе сад и овде, а српска транзициона економија, малаксала пољопривреда и неизвршена реиндустријализација, зависни од страног капитала, немају перспективу без јасне националне
стратегије привредног развоја. Страни капитал није трајно поуздан фактор економског раста, нема стално место боравка нити мотивацију развоја „туђих“економија, али својим ангажманом утиче на конјунктуру и макроекономске показатеље. У Мађарској је активно 6.000 немачких фирми са 300.000 запослених, а у Србији 400 предузећа са око 35.000 радника. Ни повремене критике због нехумане политике према избеглицама и растућег популизма владе Виктора Орбана нису демотивисалe инвеститоре да 2015. у мађарску привреду уложе 78 милијарди евра, а лане се у Србију, према тврдњама председника Александра Вучића, слило 2,6 милијарди! Мађарски привредни раст 2017. био је 2,9 одсто, БДП по становнику је 12.767 евра, инфлација 2,8 а незапосленост 4,4 одсто. Мађарска је 2016. у Немачку извезла робе и услуга за 25 милијарди, а Србија за 1,6 милијарди евра.
Јефтини услови пословања, заштићена својина, подстицајна пореска политика, поштовање уговора и аутономија судства - политичка стабилност се подразумева - најбоља су препорука потенцијалним инвеститорима. Многи покушаји убрзања привредног раста нису дали очекиване резултате, од „Зајма за привредни препород Србије“преко „Новог посткризног модела економског раста и развоја Србије од 2011. до 2020.“до „Квантног скока“, промовисаног 2013. Приватизација пољопривредних предузећа није обављена како ваља, а епилог је да су хиљаде необрађених и запуштених хектара враћене у државно власништво, механизација је отуђена, сточни фонд девастиран, док су десетине хиљада радника остале без посла. Са сличном величином обрадивих површина Холандија извезе пољопривредних производа за 80 милијарди, а Србија за две-три милијарде евра.
Позив министра пољопривреде домаћим и страним компанијама, свима који желе да уложе новац пружа први пут могућност сарадње државе и њеног природног савезника - дијаспоре. Модус за то је, ако се не пронађе прикладније решење, „Аграрни фонд дијаспоре“. Тај фонд би пословао на комерцијалним принципима, без демагошко-популистичких спекулација као у случају „Зајма за привредни препород Србије“. Деоничари тог фонда би за куповину некретнина и сваке врсте робе домаћег порекла били ослобођени плаћања пореза у висини улога у току календарске године. На крају циклуса добијали би одговарајућу дивиденду, чију би исплату гарантовала држава, у складу са родном годином. Еколошки чисте пољопривредне површине у Србији погодне су за производњу генетски немодификоване хране, за којом у развијеним земљама постоји култна тражња.
Суфинансирањем куповине пољопривредних машина, трактора, монтаже пластеника, повећањем засада и биљне производње обезбедио би се и опстанак младих на селу. Инвестиције у пољопривреду, поред економско-развојног имају и социјално-демографски карактер у ситуацији све присутнијих унутрашњих миграција према градовима и пражњења села. „Аграрни фонд дијаспоре“можда неће значајније помоћи пољопривреди као све присутније задругарство, али може бити први корак и велика шанса за партнерство и рехабилитацију давно изиграног поверења исељене Србије.