Три нова члана
Бранко Кукић, Иван Миленковић и Марјан Чакаревић биће, уз Тамару Крстић и Зорана Пауновића, у жирију за избор романа године
Божо Копривица, Михајло Пантић и Јасмина Врбавац завршили су рад у НИН-овом жирију критике за најбољи роман године, после истека два мандата. У жирију још годину дана остају Тамара Крстић и Зоран Пауновић, а нови чланови жирија биће Бранко Кукић, Иван Миленковић и Марјан Чакаревић.
Песник, есејиста и уредник Бранко Кукић (1950) објавио је књиге поезије Онај, Празно, Стикс, Иди; студије о сликарству Пут у Замак, Сликарство и Краљевство, Симболично у српском сликарству XIX и XX века, Успомене на сликарство (заједно са Д. Албахаријем, С. Басаром и Ј. Аћином) и колекцију есеја Иза. Књижевне текстове и есеје објављивао је у часописима Дело, Савременик, Летопис Матице српске, Источник, Поезија, Реч, Градац; у листовима Књижевна реч, Политика, Данас и у недељнику Време. Приредио је текстове Леонида Шејке Град– Ђубриште–Замак, Антологија Дали, избор из поезије Љубомира Симовића Среда у суботу, Ликовне критике Надежде Петровић, Сваштару о трави (са Давидом Албахаријем), књигу Раше Ливаде О поезији (са Милутином Петровићем). За часопис Градац уредио је тематске бројеве Медиала, Љуба Поповић, Дадо Ђурић, Балтус, Радомир Рељић, Жан Жене, Бекет,
Селин, Васко Попа. Уредник је часописа Градац. Члан је српског ПЕН-а и Српског књижевног друштва. Недељник Време прогласио га је за Личност године 2013, а 2014. био је добитник признања „Витез позива“.
Филозоф, есејиста и критичар Иван Миленковић (1965) дипломирао је филозофију на Филозофском факултету у Београду и докторирао на Факултету политичких наука у Београду. Бави се савременом француском филозофијом, политичком филозофијом и теоријом књижевности. Књижевне критике, као и приказе и рецензије филозофских књига објављивао је у недељницима Време и НИН, дневним листовима Данас и Политика, те на Трећем програму Радио Београда. Неколико година писао је за књижевни додатак Блица и сајт Пешчаника. Аутор је четрдесетак текстова и студија штампаних у домаћој, регионалној и страној стручној периодици. Са француског је превео десетак филозофских књига. Добитник је више преводилачких стипендија у Француској. Сам или у сарадњи с колегама, приредио је пет зборника текстова о суверености, политичком представљању и избеглиштву. Држи предавања по позиву на домаћим, регионалним и страним универзитетима. Објавио је књигу изабраних осврта, приказа и рецензија Филозофски фрагменти. Уредник је на Трећем програму Радио Београда.
Марјан Чакаревић (1978), песник, књижевни критичар НИН-а и часописа Поља, дипломирао је и завршио мастер студије на Катедри за српску и светску књижевност на Филолошком факултету у Београду, где је сада на докторским студијама. Поезију, критику, студије, есејистику, публицистичке текстове и преводе објављује од друге половине деведесетих година у српским и регионалним часописима. Писац је песничких књига Параград, Систем, Језик (награда „Мирослав Антић“), Седам речи града и Ткива (награда „Бранко Миљковић“). Заступљен је, између осталих, у следећим антологијама и панорамама савремене српске поезије: Из музеја шумова, двојезичној немачко-српској антологији Улазница/ Eintrittkarte, Простори и фигуре, Van, tu: free, Restart и антологији савремене српске поезије Cat Painters објављеној у Америци. Приредио је тематски број часописа Градац посвећен дендизму, као и сабрану поезију Милана Милишића и Александра Ристовића. Члан је уредништва новосадских Поља.