Иван Клајн Продајем дугове, јефтино!
ЈЕЗИК
Пилот руског ’сухоја’ разнео се гранатом“гласио је наслов у Политици пре десетак дана. Реч је о храбром Роману Филипову, чији су авион оборили џихадисти изнад Сирије, он се катапултирао, а кад су га бандити окружили и ранили, он се убио ручном бомбом. У првом тому Матичиног шестотомника (1967) био је дат и израз „ручна граната – бомба која се баца руком“, вероватно преузет из Клаићевог „Рјечника страних ријечи“. Сви остали речници, укључујући и Матичин једнотомник из 2011, дефинишу гранату искључиво као артиљеријско зрно. То је разумљиво, јер смо увек говорили о атентаторима с бомбом, о бомбашима (нема „гранаташа“), а погрешна употреба речи граната последица је буквалног превођења са енглеског (где је grenade ручна бомба, док се граната зове /artillery/ shell).
„Не тако давно“, пише ми Живомир Машић, „прочитао сам изјаву једног српског бизнисмена који прича о својој ’офис’. Изгледало је необично, али кад сам почео да размишљам која српска реч би могла да замени ову, нисам нашао прави одговор. Канцеларија је више бирократска, а не пословна реч, а и сувише је дуга.“
Замерке на рачун речи канцеларија су оправдане, али кад бисмо је заменили англицизмом офис (свакако у мушком, не у женском роду), бојим се да би с временом и он зазвучао једнако бирократски. Зашто не бисмо усвојили реч уред, која је и наша, мада је редовно употребљавају само Хрвати?
Наравно, нису само страни утицаји одговорни за употребу речи у неприкладном значењу. Чедомир Тасић послао ми је пример из једног чланка о финансијској групи „Викторија“, која се дави у дуговима: „Наши извори тврде да и банкама више одговара да своје дугове продају заинтересованим инвеститорима, јер би у супротном ’Викторија’ могла да оде у стечај, па би кредитори били још више ошишани.“Банке немају дугове, истиче наш читалац, нити се дугови могу продавати, него имају потраживања од дужника – корисника кредита, и та потраживања могу продати ономе ко жели да их откупи.
Узгред, латинизам кредитор обично замењујемо домаћим изразима поверилац или зајмодавац. Да ли то важи и за овај случај, где он значи „давалац кредита“– то остављам да одлуче људи као г. Тасић, који је по струци економиста, а озбиљну пажњу посвећује језику и изражавању.