Све је лако кад си власт
Не ради баш свако шта хоће. Само они који су у владајућој странци, па је градска власт у Пожеги одлучила да за 12 милиона динара купи парцелу са нелегалним објектом чији су власници супруг и девер председнице пожешке скупштине Зорице Митровић
Тамо свако ради оно што хоће - певао је Бранко Милићевић у култној емисији Коцка, коцка, коцкица пре две-три деценије. И није могао ни да сања колико ће та песма у будућности, баш у време његовог политичког ангажовања, о којем такође вероватно није ни сањао, савршено описивати земљу у којој живимо.
Истина, не ради баш свако шта хоће. Само они који су у владајућој странци.
Градска власт у Пожеги одлучила је да за 12 милиона динара купи парцелу са нелегалним објектом чији су власници супруг и девер председнице пожешке скупштине Зорице Митровић.
У некој држави у којој владавина права заиста нешто значи, већ чињеница да родбина једне функционерке има нелегални објекат била би довољна да она више не буде функционерка, а да објекат више не буде нелегалан, већ срушен.
У Србији, земљи у којој не постоје права, али постоји владавина, грађани Пожеге морали су да протестују недељу дана да би општина уопште повукла спорну одлуку, а председник Милан Божић је саопштење о одустајању од ове срамне трансакције искористио, гле чуда, да се разрачуна са опозицијом.
Можда се из овога не може закључити да је господину Божићу стало до правне државе и реда, али се, ако ништа друго, свакако може видети колико је он у ствари политички напредовао у протеклим годинама.
Подсетимо се, у питању је човек који је у интервјуу 12. новембра 2015. изјавио: „Ја јесам дошао из привреде и све... али овде ова политика ме учи да постајем полако и ја једна озбиљна политичка кучка“.
Што би рекли у Пожеги – mission accomplished.
Овај случај показао је, такође, колико значи страначка хијерархија, али и колике су неједнакости између различитих делова Србије. Док су у Пожеги тешка срца морали да одустану од пројекта деценије, за доктора Зорана Радојичића, првог на листи СНС-а на београдским изборима, нема зиме ни буквално, ни фигуративно.
Он је, наиме, према сазнањима КРИК-а, саградио нелегалну кућу на Златибору од 150 квадрата, а захтев за легализацију поднео је тек кад се нашао на изборној листи владајуће странке. Агенција за борбу против корупције помогла је са своје стране колико је могла. Притом не мислимо на намештај за усељење, већ на то што су Радојичићеву имовинску карту ретроактивно допунили недостајућим подацима, кад су ти проклети новинари почели да њушкају.
Након свега, остаје нада да ће надлежни да дају све од себе како би смањили неједнакости између оног „раде шта хоће“у унутрашњости и „раде шта хоће“у престоници и обезбедили равномеран развој страначке самовоље у свим деловима земље.
Недосањани сан о равномерном развоју целе земље сневали су многи политичари. Руку на срце, не може се рећи да није баш ништа урађено. До сада су успели равномерно да распореде корупцију и непотизам. Није нешто, али може да буде добар почетак. И зато морамо да наставимо да сањамо. И остварујемо своје снове. Док неки сањају уско, о искорењивању сиромаштва или слању човека на Марс, наши снови су већи и амбициознији. За 52-53 одсто већи и амбициознији.