Страх од тајни које нису државне
КОМЕ ТРЕБА ВУЛИНОВА НАРЕДБА
Да ли се министар војни више плаши одавања државних тајни или цурења информација о штетним уговорима, рачунима и фактурама о којима се у војсци све више говори
Да ли се министар војни више плаши одавања државних тајни или цурења информација о штетним уговорима, рачунима и фактурама о којима се у војсци све више говори
Океј, само је спрдња када Александар Вулин, министар одбране, Вучићев човек у чудној, лично дизајнираној униформи, изда наредбу припадницима Војске Србије о „активностима подизања наталитета“. Или, када нареди постављање фотографија председника Александра Вучића у све просторије ВС и МО, развијајући култ личности. Али само једна може скупо да га кошта – побуне у војним редовима. И, Вулин то зна.
И зна Вулин коме све одговара читава ова бирократска импровизација, која се сме применити само у случају да постоје основане сумње да је припадник ВС починио кривично дело, а односи се на његову наредбу о писменој сагласности свих у ВС и МО о предаји мобилних телефона кад то некоме падне на памет. Иако мобилне телефоне само у случају кривичног поступка заплењује Војна полиција. Ако је по закону, а не вођењу система одбране на часну реч министра.
Ова наредба је и претња и дисциплиновање припадника ВС и МО да им не падне на памет да у јавност износе било коју „тајну“ВС и МО; макар то било Вулиново наређење о постављању Вучићевих фотографија у све просторије система одбране. Овај документ, наредба, или папир заправо који није класификован као тајна, јер за то нема основа, појавио се у медијима прошлог лета и изазвао негативне реакције јавности. Ретроактивно је стављена ознака „поверљив документ“како би могли кривично да терете оне који су ту наредбу проследили јавности.
Зато само наизглед без јасних мотива може изгледати Вулинов страх од мобилног. Јер, не плаши се Вулин мобилног, плаши се припадника војске
и побуне, њиховог незадовољства, зато тражи од њих сагласност да убудуће, при уласку у војне и просторије Министарства одбране, предају мобилне. На овај начин без контроле, законског покрића неко, а не зна се тачно ко све ће моћи да оствари увид у њихов садржај и личне податке.
Не само за правника ЈУКОМ-а Милана Антонијевића, већ за сав цивилизовани свет, заштита приватности личности једно је од основних права. Премда Антонијевић сматра да морамо бити опрезни у давању оцене из угла безбедности додаје да „постоји могућност ограничења приступа уређајима који се могу користити за снимање у одређеним просторијама и у одређеним ситуацијама“. „Али, чињеница је да одузимање телефона априори може представљати кршење закона. Неопходно је јасно појашњење министра“, наводи.
„О, не“, противи се Новица Антић, председник Војног синдиката. „Војне тајне не постоје од када је Вулин министар одбране! Оне су постојале и раније!“Кривични законик штити институцију војне тајне. Закони којим се уређује кривични поступак јасно прописују начин процесуирања лица која почине кривично дело одавања војне тајне. „Министар одбране или било које лице у ВС и МО не може да има већа овлашћења од јавног тужиоца и суда, а ово наређење управо даје та овлашћења министру и непознатим лицима у систему одбране“, каже Антић. Родољуб Шабић, повереник за заштиту података од јавног интереса, покренуо је поступак за утврђивање законитости министрове одлуке. Каже да су подаци из приватних телефона и рачунара заштићени Уставом и да је одступање могуће само на основу одлуке суда.
Али за преостале наше саговорнике јасно је да су инструменти заштите војне тајне злоупотребљени, као и Закон о заштити података о личности, како би се од припадника војске неосновано прикупљали њихови лични подаци и вршило њихово тајно праћење. Чега се боје? Антић прилаже списак, чијим само почетним делом можемо овде да се позабавимо. Боје се цурења информација - да припадник војске слика стару чизму или документ из којег се види да је ремонт возила које је старо 30 година и чија целокупна вредност не прелази 300.000 динара плаћен 25 милиона динара. Боје се цурења информација о штетним уговорима, рачунима и фактурама које су достављене војсци на наплату, а које далеко превазилазе реалне тржишне цене. Боје се откривања информација да је војска, на пример, замену кочионих облога на домаћем возилу, које у сваком сервису са уградњом коштају три или пет хиљада динара, плаћа и до 46.000 динара, у приватним сервисима чији су власници блиски људима на власти. И када наредите овако нешто и запретите лицима да ће у случају да своје телефоне уносе на места у којима могу доћи до таквих података бити санкционисани, онда вршите мобинг и застрашивање припадника војске да то не чине.
Занимљив детаљ. Војни синдикат, једини репрезентативни синдикат у војсци је пре неколико месеци отворио имејл адресу и позвао све припаднике ВС, МО и грађане који имају сазнања о злоупотребама, корупцији и криминалу који се дешава у војсци да их о томе обавесте и да им доставе чињенице и доказе. То виде као мотив доношења овакве наредбе, скривање истине о материјалном стању у војсци због чега је у последње две године напустило више од 3.000 професионалних припадника.
Антић каже да се Вулин и власт не плаше пуча већ колективног противљења његовим одлукама и плаше се побуне због незадовољства, а то треба сакрити од јавности.
„Немојте да наседате никада, када о војсци говорите, на политикантство, полуистине, дезиформације. Дакле, ствар је више него једноставна, нико нема право да мимо наређења уноси свој или службени мобилни апарат за снимање у просторије где се чувају тајни документи Војске Србије. Тачка“, стриктан је министар одбране.
За бившег директора Војне обавештајне агенције Момира Стојановића наредба али и оправдање Вулина су смешни, иако спроведени у дело могу бити опасни. „Таква наредба коси се са основним уставним начелима као што је начело заштите приватности. Да сам активни припадник ВС, одбио бих глатко такву наредбу“, каже он. Слаже се да се иза те бирократске клопке скрива страх од незадовољства припадника ВС, као да њени припадници не открију нешто јавности. Не државну тајну. Нешто друго, већ. Корупцију, на пример.
Стога, ово наређење за Стојановића говори о осионости власти која чак издаје наредбу војницима која се односи на допринос наталитету. Власт се залаже за улазак у ЕУ само декларативно, док с друге стране доноси прописе, законе и правила која подсећају на најмрачније периоде аутократије. „Ова наредба отвара сумњу да се у МО и ГШ дешава нешто што није транспарентно. Али, подсећам, војска није приватна имовина Вулина, нити било кога другог“, каже Стојановић. А војни аналитичар Александар Радић каже да сегмент тајности у земљи јача. Постали смо изузетно конспиративни. Шта то покушавају да сакрију од јавности? „Све набавке за војску о вредности уговора су тајна. Добро, знамо да постоје. Ништа више. Они би да воде систем одбране на часну реч“, каже Радић.
Министар жели конспирацију како би евентуалну корупцију у војсци да озакони? До сада се оглашавао о стварима за које га нико ништа није питао. Али када је реч о системима набавке, ћути. Покушај агенције Бета да добије одговор колико је плаћен ремонт „мига 29“још 2008, колико налета је направљено... МО је игнорисало и тиме прекршило Закон о доступности информација. Реаговао је заштитник за информације од јавног значаја Родољуб Шабић, новчано кажњавајући МО. А онда је МО коначно одговорило - Мирославу Лазанском, војном аналитичару са листе СНС. Доставили су име новинара Бете који је затражио одговоре, а он га је онда јавно оптужио за шпијунажу. Премда, реч је о податку који се објављује у свим земљама региона.
Коме, дакле, треба Вулинова наредба?
„Можда помоћнику министра одбране за материјалне ресурсе Ненаду Милорадовићу званом Бача“, аутоматски одговара Радић. Развијајући тезу да је Милорадовић од доласка у МО у јесен 2015. све што се радило у пројектовању и развоју ускладио са личним жељама а не са реалним потребама, Радић каже да Милорадовић суделује у преговорима о извозу наоружања. Тврди да ради у СДПР и верује да има и приватне активности у производњи наоружања, да стоји иза приватне фирме ДЛС - специјални системи. „И Милорадовић би, наравно, волео да ућутка свакога ко би на пример желео да зна зашто од 2004. радимо на модернизацији ’галеба 4’ а никако да крене да се одвија тај пројекат. Можда одговор лежи у чињеници да Милорадовић подржава идеју да се модернизује ’орао’“, каже Радић. Јер, њему то треба?
Војни синдикат је пре неколико месеци отворио имејл адресу и позвао припаднике ВС, МО и грађане који имају сазнања о злоупотребама, корупцији и криминалу који се дешавају у војсци да их о томе обавесте