Радост и ентузијазам
Деветнаести Гитар арт промовисан је слоганом буди повезан (be connected). Реч је о непосредној екстензији прошлогодишње идеје организатора фестивала о гитарским интеграцијама, о спајањима на уметничким, односно, на интеркултуралним плановима, где жице овог инструмента (сада и дословно, на фестивалском плакату), фигурирају као елемент повезивања. Инсистирање на равноправности гитарских врста, укључивање форми у којима је гитара један од актера (попут Puerto flamenco, Пача Флореса и Хесуса „Пингуина“Гонсалеса, или гитарских дуа Mushkalica и Булатовић/Никчевић), и даље се показује као успешан модел у привлачењу пажње музичке публике.
Фестивал је отворен концертом дуа Асад (Бразил). Презентовани програм био је релативно сродан ономе од пре тринаест година, када су први пут музицирали у Београду. У поређењу са претходно стеченим утиском, постоје промене у смислу техничких капацитета. Опет, рафинирана сагледавања гитарских простора сведоче о томе како се треба обраћати музици, како је обликовати и упућивати слушаоцу, што извођаштво браће Асад чини врхунским достигнућем камерног гитарског музицирања последњих деценија. И дуо Мелис (Сузана Приjето и Алексис Музуракис) поново је у Београду: складан спој свирача компатибилних темперамената, беспрекорна интерпретативна решења одабраних партитура (Родриго, Лојер, Богдановић).
Дуо Mushkalica, гитариста Зоран Анић и акордеониста Ненад Љубеновић, истражује унутар актуелних музичких тенденција. Речју, креативни поступак двојице уметника указује на укрштање идиома популарне и високе уметности, у циљу обликовања комуникативне звучне слике у чијем средишту је фолклор. Срђан Булатовић и Дарко Никчевић такође презентују ауторски пројекат надахнут фолклором. Балкан, Медитеран, Оријент изворно је намењен двема гитарама, али је за ову прилику аранжиран за деветочлани ансамбл.
Музицирање Хоакина Клерча (сонате Брауера и Хозеа, два Бариосова валцера) заиста је узорно: извођаштво високих стандарда ‒ прецизност и јасноћа излагања, опет, деликатно испољене емоције. Занимљиво је да су само два солистичка наступа организована на деветнаестом Гитар арту. Уз Клерча, ту је и победник прошлогодишњег такмичења, Петер Гиран, жустар и темпераментан свирач, још увек у трагању за сопственим интерпретативним изразом.
Промоција нових тенденција у фламенку и даље фигурира као изразита програмска линија фестивала: група Puerto flamenco креће се ка поетици театра; пројекат Theseus Ship вођен је феноменом Тезејевог парадокса као полазиштем музичко-плесног разматрања о аутентичности и идентитету.
Врхунац Гитар арта јесте завршно вече. Пре свега, због светске премијере European Integration Guitar Suite чији су ставови одраз дивергентних стваралачких идиома четворо аутора-солиста (Нејц Кухар, Марек Пасијецни, Голфам Кајан, Александар Седлар); финални став, настао током заједничког рада четворо уметника (и под менторством Душана Богдановића), интегрисаће њихове идеје, а саме извођаче повезаће у квартет. Интеграције и повезивање оличени су и у наступу World Guitar Orchestra (полазници фестивала и Томас Оферман), такође и оркестра међународног пројекта El Sistema, предвођеног изванредно подстицајним Хералдом Естрадом Мартинесом: заједничко музицирање младих људи говори о радости и ентузијазму какве бисмо желели чешће да срећемо и у неким ванмузичким околностима.
Промоција нових тенденција у фламенку и даље фигурира као изразита програмска линија фестивала