Ижа, Дума и Назарет
Или: ако српска политика и метеорологија постају све смешније „науке“, како онда човек у овој Србији да осване
Чуј, Дачић родом из Призрена открио рупу на саксији да нас Европа вара свих ових пет година око Косова, па су онда они морали да лажу нас! А како лажу метеоролози? Они вас плаше да је напољу два степена Целзијуса, али због ветра „психолошки осећај“је као да сте у Сибиру. И није, ваљда, зато на протестном митингу поводом годишњице „Милосрдног анђела“испред Скупштине било свега триста грађана. Ах, Београде, Београде! Треба ли са земљом да те сравне, па да изађеш на улице! И нико да стисне јајца, од мог Алека па до Ђиласа, и обнови тужбу против НАТО и затражи ратну одштету од сто милијарди евра или долара! Нико, бре, да затражи да се у Хагу суди Солани, Блеру и Клинтону због злочина нада Србима. Добро, не мора Блер јер он саветује Алека како да исплива из свега овога.
Полазим из стана, а метеоролошкиња, обучена као вашарска певачица, упозорава ме да веје снег, кад оно, напољу, сија сунце! И, бојим се, кренуће, још овог пролећа, на Србију неки нови „милосрдни анђели“, а метеополитичари ће нас убеђивати да то нису ескадриле, већ да се јато птица враћа из Африке. А, ако нас овог пута гађају и атомским бомбама, па шта!? Биће то само „психолошки догађај“! Уосталом, нису ли гађали Хирошиму и Нагасаки, и, ево, Јапанци још живи...
Пролазим поред Академије наука, кад тамо у галеријици изложба др Горице Љубенов. „Традиционално архитектонско наслеђе Старе планине“. И, шта ћеш, завичај зове! А тамо, на изложби, и мој рођак, по бабиној линији, Влада Костић, председник САНУ. Нисмо ми „Шопи“криви што смо „со Србији“. Гледам све те старопланинске куће и обузме ме нека јужна, аријевска сета. Јер, траг нам бледи и нестаје као да овде нисмо били још у Нојева времена.
Буљим у једну ижу. То је обично кућица величине шест са шест метара, са огњиштем у средини. Огњиште је обично квадратног облика, ређе је округло. Да би се успорило хлађење, граде се уска и ниска врата, а високи праг се прескаче јер су испод њега „душе предака“. Мали је и прозорчић, таванице нема, а кров је четвороводан, под земљани.
К. Г. Јунг, мој гуру из Швице, на уво ми шапуће: „Зар не видиш да између винчанске неолитске куће и старопланинске иже нема велике разлике! Елем, ижа је побољшана винчанска кућа; огњиште је померено са прага усред куће да би било топлије, и, што ижа мора да има ’комин’ и оџак.“
У каталогу читам песму Драгољуба Златковића, а задњи стихови овако гласе: „...Пројду ли по човека два века/ Име му забораве/ Крстача му падне, гробишта се помере/ Само остане, ако и остане/ Последња по човека измине/ Његова Дума.“
Е, сад, Биља ме пита: „Шта је дума? Шта је ижа?“А она је, управо тако, средила наш дом у Видову. „По мени, ’ижа’ долази од ’жижа’, од жара са огњишта на коме ватра не сме да се, никад, угаси још од винчанских времена. Е, сад, у ижи, поред огњишта се, увек, нешто дума, то јест, умује у себи. Дума је још неизговорена реч, мисао.“
Многе древне речи из мог завичаја готово су истоветне речима из – санскрита! То доказује и Мирјана Петровић, пореклом из Дојкинаца код Пирота. И, показаће се да је аријевским сеобама са Балкана, одавде, кренуо и језик Винчанаца из кога је у Индији створен – санскрит!!!
На 19. међународној смотри археолошког филма, из документарца Алберта Кастеланија дознајем оно што ми треба; да Назарет није постојао у првом веку нове ере!!!
Моја Црна ме дочекује код контејнера: „Теби се, заиста, смеши Нобелова награда, кад, ево, и археолози са Кембриџа тврде да Исус није могао да буде родом из Назарета! Испашће да је из твог Охрида и да му је мати Клеопатра!“