Хејтовање Фејсбука
АФЕРА КЕМБРИЏ АНАЛИТИКА
То што је Закерберг поручио да је грешка у томе што се његова компанија ослонила на Аналитику која је искористила податке корисника како би погурала Трампову председничку кандидатуру, никако га неће амнестирати у очима корисника
То што је Закерберг поручио да је грешка у томе што се његова компанија ослонила на Аналитику која је искористила податке корисника како би погурала Трампову председничку кандидатуру, никако га неће амнестирати у очима корисника
Марк Закерберг важио је за младог генија када је осмислио платформу за друштвено умрежавање. Све је било ту: нова технологија, лак приступ, могућност да се стекну „пријатељи“, упознају људи широм света, да се самопромовише, да се фотографише, да се створи виртуелна особа по сопственим жељама и амбицијама која би представљала, можда не реално стање ствари, али свакако
корисников сопствени сан о себи. Могло је много тога, шта је већ ко тражио на Фејсбуку. На страну што су се убрзо појавили случајеви зависности што је свет упао у масовну хистерију, оно што се није појавило на мрежама као и да није постојало, што се сликао сваки тренутак током дана, ко је шта јео, ко је шта пио, где је био, шта је чуо… Психијатри су ускоро имали и пуне руке посла, али углавном већина корисника пронашла је оно шта је желела – социјални живот који није захтевао више од једног клика.
Промакла им је само чињеница да је уз све те активности и претраге и њих лако пронаћи. А пронашле су их прво маркетиншке агенције, продавци, свако ко је нешто нудио, куповао, продавао, најзад било је јасно да се праћењем кретања на Фејсбуку може утврдити и интересовање особе и старост и статус и жеље, а и слабе тачке, па је тако процветао нови бизнис – анализа политичког опредељења корисника. А одмах затим и њихово навођење на страну онога ко агенцију ангажује.
Изгледало је сасвим наивно, као игра у којој сте могли да сазнате како бисте изгледали да сте се родили као мушкарац, ако сте жена или као жена, ако сте мушкарац, шта сте били у претходном животу, која је славна личност ваш савршен пар, а онда сте, забављајући се и наивно верујући да је све то само забава, поред лајкова и духовитих коментара пријатеља, добили и нешто о чему нисте ни сањали
да уопште постоји. Могли сте се наћи у бази података помоћу које је касније тим стручњака анализирао ваш профил, ваше особине и осмишљавао начине који би били најбољи да се утиче на особу каква се испоставља да сте.
Једна таква игра која је нудила да сазнате свој психолошки профил, испоставило се, послужила је за сакупљање података гласача, па затим за одређивање политичког опредељења, потом бомбардовање порукама које би то опредељење подстакло или променило или макар довело на биралишта оне који су оцењени као апстиненти.
Ту је свој простор пронашла Кембриџ аналитика, компанија за стратешку комуникацију, основана 2013, која је нашла начин са сакупи податке о корисницима, па преко њих и о њиховим пријатељима. Спорна апликација нудила је тестирање, које би вам кроз квиз питања дало ваш психолошки профил, али је невоља у томе што је тај профил користила и компанија и то на начин који је доносио много више од самих одговора.
Систем је скупљао све податке о кориснику, посете сајтовима, лајкове, коментаре, а затим и бројеве телефона, па податке из мобилних телефона. Бележило се све и о онима који нису отварали квизове и игрице, било је довољно тек да неко од њихових пријатеља јесте.
Тако је настала једна од најдрагоценијих ствари данашњице – база података, психолошки профили корисника, њих, испоставиће се, око 50 милиона. Уз те податке компанија је могла да одреди политичко опредељење корисника, али и пукотине кроз које би то опредељење могло да се, ако не промени, а оно мало помери и редефинише. Кембриџ аналитика нудила је, захваљујући овом систему, услуге утицаја на гласаче. Или су бар тако себе представљали клијентима. Сваки податак који је корисник оставио о себи, а затим и онај који није оставио али се могао установити праћењем кретања на мрежи, остао је забележен.
Фејсбук је наравно тврдио да су корисници сигурни да је приватност заштићена, па су увек стизале нове поруке како додатно да се заштите, тако да је све било по закону и регуларно. Осим што закона који би покрио све што данас мреже могу да учине још увек нема.
Аферу је открио бивши радник Кембриџ аналитике, Кристофер Вајли, који је у јавност изашао са детаљима о њеној улози у америчким изборима и услугама које је пружала Доналду Трампу. Вајли је све то испричао британском Гардијану, уз податке о начинима на које су се идентификовали гласачи и осмишљавању порука које би могле да утичу на њихово гласачко опредељење.
„Искористили смо Фејсбук да покупимо милионе профила посетилаца. И направили модел да искористимо оно што о њима знамо и да погодимо њихове унутрашње демоне. То је основа на којој је цела компаније направљена“, рекао је Вајли. Он је открио и како је почела сарадња са Стивом Беноном, доскорашњим Трамповим саветником за стратешка питања, који је помогао раду компаније. Бенон је, пак, негирао да је ишта знао о злоупотреби Фејсбука, оптужујући за цео скандал партнерску фирму СЦЛ, коју је описао као групу „британских момака, старих Итонаца и момака са Оксфорда и Кембриџа“, који су заправо одговорни за ове „прљаве трикове“а који се, наводно, подмећу компанији.
Сарадња је понуђена републиканцима, јер су, како је изјавио извршни директор Кембриџ аналитике, сада већ смењени Александар Никс, демократе „водиле у технолошкој револуцији и то је било поље на ком су републиканци заказали. Ту смо видели прилику“. Та помоћ пружана је захваљујући злоупотреби Фејсбука, како се испоставило, а компанија је за све сазнала 2015, па је захтевала да се та пракса прекине. Наводно су били убеђени и да су подаци уништени.
Иако су се сличне услуге пружале и клијентима широм света, рецимо у Сриланки, Кенији, Индији, Колумбији, испоставило се да резултати нису били баш тако добри како се очекивало. Компанија је нудећи утицај на „понашање гласача“успела да убеди клијенте да ће им омогућити успех, али резултати нису увек били тако обећавајући. За скандал који је сада избио то је мање важно, јер Кембриџ аналитика је само једна од многих агенција која је своје место нашла у политичким кампањама, али је за сада једина која је злоупотребила друштвену мрежу користећи податке за које није имала сагласност. Из седишта у Лондону тврде да Вајлијеве тврдње нису тачне и да су податке избрисали, али у то сада већ више нико не верује.
Марк Закерберг није се одмах огласио, његова пословна империја почела да се урушава, да би неколико дана по избијању скандала ипак понудио неколико штурих реченица. Објашњење је гласило да Фејсбук није требало да се ослони на Аналитику, која је прекршила правила и није уништила податке.
Заправо, право питање је ко је све ту прекршио правила?
Компанија која је своје услуге базирала на тајном узимању података, Фејсбук који је омогућио тако нешто, клијенти који су користили њихове услуге или донекле и сами корисници Фејсбука који су остављали своје профиле незаштићене истовремено отварајући сваку апликацију која им је била понуђена.
Где год да лежи одговор извесно је само да ће Фејсбук за ову пословну одлуку платити огромни цену. Акције компаније, вредне 500 милијарди долара, већ озбиљно падају, а корисници гасе своје профиле. Питање је само шта их чека на неким другим мрежама на којима би опет милиони људи могли да остављају своје податке и понуде добар материјал за израду психолошких профила.