САВЕЗ СРБИЈЕ И КОСОВА
Благоје Граховац
Ако претходно наведено представља друштвено-политичку и државно-правну чињеничну реалност, онда је нужно пронаћи решење које отвара дугорочну перспективу у односима, како између државе Србије и Косова као садашњег ентитета, тако и између српског и албанског народа. Најкраћи пут, те пут са најмање ризика у постизању задовољавајућег циља, јесте да држава Србија призна самосталност државе Косова под следећим условима:
• Да држава Косово гарантује људска, грађанска и политичка права неалбанском становништву Косова у складу са најбољим европским стандардима.
• Да држава Косово на својој територији гарантује сва имовинска права физичких и правних лица, те имовинска права државе Србије на Косову. Референтни датум материјално-књижног и земљишно-књижног поседовања је 23. март 1999. године.
• Да држава Косово гарантује држави Србији располагање рудама и минералима, те воденим ресурсима у висини вредности досадашњег стручног, научног, техничко-технолошког и финансијског улагања државе Србије.
• Да држава Косово гарантује Српској православној цркви аутономију у погледу неометаног располагања својом имовином, те културну, канонску и светоназорску аутономију у складу са најбољим европским стандардима.
• Да држава Косово буде републиканског парламентарног уређења са дводомним парламентом и то да има Дом грађана са стотину посланика у коме мањински народи имају загарантоване мандате у складу са најбољом европском праксом, те Дом народа са двадесет посланика у коме су српски и црногорски народи заступљени са десет мандата, а који се бирају из ЗСО.
• Уставно прописати она друштвено-политичка, те уставно-правна питања за која се у одлучивању захтева већинска сагласност оба дома косовског парламента.
• Да се држава Косово не може ујединити са било којом другом државом у наредних 99 година.
• Да држава Србија и држава Косово формирају савез (унију) самосталних и међународно признатих држава на рок трајања од 20 година, са могућношћу обостране сагласности продужења рока трајања тог савеза. Мандат савеза је координирање рада државних органа Србије и Косова са циљем да се помогне грађанима да лакше остварују своја права. Три године након формирања савеза могуће је отпочети хумано пресељавање становништва уз међусобну размјену имовине на добровољној основи. Савез има мандат да координира те послове.
• Да за време трајања савеза (уније) држава Косово омогући на целој територији функционисање двовалутног система са монетарним ингеренцијама Народне банке Србије у функцији финансијског регулатора.
• Савет безбедности Уједињених нација требало би да буде гарант овог споразума. У случају непоштовања споразума, држава Србија и држава Косово могу иницирати покретање поступка арбитраже, а о чему ће одлучивати Савез безбедности УН.
• Алтернатива споразуму је обострано прихватљива подела Косова, уз верификацију СБ УН.
Овај план искључује могућност да једна од страна или све изгуби или све добије. Овај план сам, истине ради без помињања Заједнице српских општина, више пута, од септембра 2007. учинио доступним јавности кроз објављене књиге и ауторске текстове.
Начин којим се искључује могућност да једна од страна све добије или изгуби је да Србија и Косово формирају унију на рок од 20 година, с тим да се уз обострану сагласност рок њеног трајања може продужити, а да се 99 наредних година Косово не може ујединити са било којом другом државом