За кога ради српска влада
СПОРНЕ СУБВЕНЦИЈЕ
Уместо промовисањем Србије као земље из које долазе најбоља софтверска решења, власт државним парама подстиче Континентал, светски гигант, да домаћим фирмама преотме раднике. Очито је имиџ важнији од свега
Уместо промовисањем Србије као земље из које долазе најбоља софтверска решења, власт државним парама подстиче Континентал, светски гигант, да домаћим фирмама преотме раднике. Очито је имиџ важнији од свега
Како другачије до театром апсурда назвати чињеницу да је премијерка Србије Ана Брнабић „пала“на свом најважнијем испиту -дигитализацији? Од свих претходника, баш она, погазивши своју најскупљу реч, „забила је нож у леђа“српској ИТ заједници. „Дуги низ година прижељкивали смо да у државном врху имамо
некога са ким се може разговарати. Са овом владом, више него са било којом раније, барем имамо контакт. Ову владу води особа која се довољно разуме и отворена је за комуникацију. Као ниједна до сада, ставила је нове технологије високо на своју агенду и направљени су помаци у области образовања, а има напретка и у диги-
тализацији јавне управе“, речи су Милана Шолаје, директора војвођанског ИКТ кластера.
Није ли театар апсурда, ако баш она, која се довољно разуме, као нико до сада, донесе одлуку да се немачком гиганту, једном од највећих светских произвођача ауто- гума, компанији Континентал, додели суб-
венција од 9,5 милиона евра за отварање развојног центра у Новом Саду и за запошљавање инжењера, најпре оних у области информационих технологија? Баш њој, која се довољно разуме, допала је улога да доведе до апсурда политику субвенција, која се овде спроводи више од деценије, жилаву толико да опстане упркос свим критикама и мршавим ефектима. Да лошу економску меру коју су осмислили политички „архинепријатељи“садашње власти, разради толико да се субвенције, брањене аргументима како се у најсиромашнијим деловима Србије подстиче отварање фабрика и радних места у индустријама које пате од огромне стопе незапослености, сада додељују и за инвестицију у једном од најразвијенијих градова и у индустрији која нема ниједног незапосленог на тржишту рада. Како се до театром апсурда може назвати ситуација да Србија новцем својих грађана подстиче глобалну светску компанију да у овој земљи запосли или већ постојећу радну снагу, преотимајући је од оних који већ раде у ИТ сектору и плаћају порез држави, или да је увезе из иностранства, исплаћујући јој плате нашим парама? Субвенцијама од 19.000 евра по радном месту, што је рекордан износ икада додељен у Србији.
„Прича са Континенталом открива кључни проблем који постоји на релацији ИТ индустрија - Влада, а то је недостатак визије и јасног плана. Ова индустрија се развила самостално, без помоћи државе и могло би се сада рећи да су у праву они који говоре да је боље да се држава уопште не меша. Али улога државе постоји, да нацрта план, постави правила и води рачуна дугорочним интересима привреде и друштва. Никако јој није улога да улеће у шеснаестерац и постиже голове, а у случају Континентала ради се о аутоголу. Задатак државе, како ми видимо, јесте да се одмакне пар корака и размисли о томе како да подстакне даљи развој ИТ сектора и како да се његов успех прелије на остале гране привреде и цело друштво“, каже за НИН Милан Шолаја.
И можда се ова домаћа индустрија, једина у којој нема незапослених, и развила самостално и без помоћи државе, али се зато Влада постарала да јој уз обилату државну помоћ доведе најјачу светску конкуренцију. Ни мање ни више, него другог глобалног добављача светске ауто-индустрије, чији су годишњи приходи значајно већи од српског БДП-а, и који и сам има довољно снаге да већим платама и бољим условима преотме радну снагу домаћој индустрији, а шта тек може када му се српска држава понуди да сама ту радну снагу финансира.
„ Заиста немамо ништа против страних инвестиција. Конкуренција је добродошла и долази сваки дан, па и упркос томе домаћи ИТ сектор се развио и бележи одличне резултате. Слободна конкуренција је добра, али није добро ако наша држава дајући страној компанији државну помоћ помаже конкуренту“, каже Шолаја.
Одговарајући на опаску и државе и представника Континентала да они неће преузимати запослене који већ раде у постојећим ИТ фирмама, већ ће кадар доводити директно са факултета, НИН-ов саговорник каже: „Континентал је већ запослио 100 људи и они су преузети из неких других фирми. Ниси ти створио ново радно место када једна фирма распише конкурс за пријем радника којих, иначе, нема на тржишту рада, него када запошљава незапослене и тако утиче на смањење незапослености. А пошто овде незапослености нема, нема ни нових радних места“.
Шолајин колега, Ненад Милановић, власник ИТ компаније Коинг, додаје и да није тачно да ће Континентал ангажовати стручњаке директно са факултета, а то аргументује висином
Улога државе је да утврди правила игре, не да улеће у шеснаестерац и постиже голове, а у случају Континентала забила је аутогол Милан Шолаја
плате коју је помињао и председник Вучић. „Ако се наводи да ће плата бити 2.500 евра, онда то демантује тврдње о ангажовању неискусних инжењера са тек завршеним факултетом или машинских инжењера, као што се помиње. Толику плату на тржишту рада имају искусни софтверски инжењери, они који већ раде у постојећим компанијама у Србији, на неком од најодговорнијих радних места.“
Влада је своју одлуку покушавала да одбрани и аргументима да Континентал није софтверска компанија, већ производи ауто-гуме, а лично се премијерка бранила чињеницом да нису ни аутсорсинг компанија, као британска Ендава. Држава је пре годину и по дана покушала и тој компанији да додели субвенције, али је одлука, након бурне реакције ИТ заједнице и јавности, промењена. Додела субвен-
ција је обустављена, а промењена је и Уредба о начину доделе подстицаја инвеститорима. И таман када се мислило да су они који одлучују нешто научили на овом случају - јер су листи индустријских грана којима је забрањено додељивати субвенције додали и софтверске компаније - десио се случај Континентал.
Континентал заиста и није софтверска компанија, али је његов развојни центар отворен у Новом Саду у Агенцији за привредне регистре, јула 2017. регистрован као друштво са ограниченом одговорношћу, са претежном делатношћу - рачунарско програмирање, да би онда почетком октобра шифра делатности била измењена, па је сада то компанија која се бави инжењерским делатностима и техничким саветовањем.
„Да ли заиста ико верује да је Континентал за два и по месеца променио свој пословни модел у Србији или је реч о томе да је само пререгистрована делатност како би и по постојећим прописима он могао да добије државне субвенције“, пита Милановић.
Усрпској ИТ заједници тврде и да Континентал јесте фирма за аутсорсинг, јер ће оно што се овде уради продавати матична компанија, а не ова у Србији. Нити су они овде отворили производни погон, нити се, за сада, зна да ли им је то у плану.
А шта је држави у плану, односно чиме су се руководили када су одлучивали о додели државне помоћи овој компанији, НИН је питао и надлежне у Министарству привреде. „Министарство привреде одобрило је подстицаје од 9,5 милиона евра привредном друштву Континентал аутомотив. Пројектом је планирано да компанија уложи најмање 3,71 милион евра у основна средства, набавку опреме и софтверских решења. Уговором је планирано отварање најмање 500 радних места, од чега 428 инжењера и 72 радника управе“, кажу у Министарству додајући да ће Центар за истраживање и развој Континентала у Новом Саду постати део глобалне корпорације која је у 2016. остварила продају од 40,5 милијарди евра и запошљава 220.137 људи у 56 земаља.
Идеална компанија за доделу државне помоћи. Због инвестиције од око четири милиона евра и запошљавања 500 људи који већ негде раде, држава из буџета издваја 9,5 милиона евра.
„Наша намера била је да током априла отпочнемо кампању за боље разумевање динамике развоја ИТ сектора, али нас је случај са Континенталом натерао да реагујемо и раније. Разлог за јавну дебату је, дакле, очигледан: да ли ћемо искористити своју памет да од Србије направимо богату земљу или ћемо распродати породично благо и бити надничари“, каже Шолаја. Говорећи о подршци државе ИТ сектору, односно ономе што би требало да се уради уместо давања субвенција, Шолаја каже да су надлежни ових 9,5 милиона евра могли да искористе за образовање што већег броја софтверских инжењера, јер нема довољно радне снаге. „Повећавају се квоте за упис студената, што је добро, али држава нема решење за недостатак наставног кадра који радије одлази у приватне компаније, где су више плаћени. Једна од могућности је увођење система по коме би компаније дотирале зараде професора и ми имамо и конкретан предлог за решење овога проблема“. Он додаје да домаће ИТ компаније које раде аутосорсинг, односно за друге, немају много шансе да преживе експанзију тржишта. „Они морају да се специјализују, да пронађу или своју тржишну нишу или стабилан извор послова кроз партнерство са неким међународним партнером. Неке су то успеле, али некима је потребна помоћ у обуци у областима брендинга и корпоратизације. Такође, потребно је вратити пореске кредите који су били одличан начин да компанија финансира сопствени развој, а потребна нам је и физичка инфраструктура за оснивање што већег броја пословних паркова“, каже саговорник НИН-а наглашавајући да домаће компаније треба подстицати да улажу у центре за развој и истраживања, како би своје производе извозили на светска тржишта. „Ако ћемо се бавити субвенцијама, онда је то циљна група. Циљ је да се интелектуална права задрже у Србији, да се овде слива профит и плаћа порез. Софтвер made in Serbia може да буде мото за који и те како имамо подлогу и мноштво примера домаћих компанија које имају међународну репутацију. Држава може да се позабави кампањом за промоцију Србије као земље из које стижу софистицирана решења за светска тржишта.“
Није ли помало амбициозно тражити то од оних који промовишу Србију као земљу јефтине радне снаге, а и онда када су решили да заиграју на карту „више лиге и првокласних инвеститора“, урадили су то наопако, спотичући сопствену привреду, а не промовишући је?
И опет о апсурду. Ненад Милановић је писао централи Континентала са циљем да их упозори како локални менаџмент у Србији игра по правилима која и нису баш у духу слободне конкуренције и стандарда ЕУ. Као власник компаније која послује и у Британији и у САД, тврди да га не би зачудило да на крају, ако већ Влада Србије неће, сам Континентал одустане од субвенција. „Нема горе поруке Влади Србије него да јој инвеститор коме је доделила субвенције те паре врати“, каже Милановић.
Само, има ли тог шамара који може отрезнити српску власт опседнуту имиџом као јединим аргументом због кога је частила Континентал? Још једино да утврдимо да ли је у питању имиџ Србије као инвестиционе дестинације или имиџ њеног председника код недовољно информисаних бирача.