Десни кроше у демократију

Парламентарни избори у Мађарској заказани за 8. април не носе много недоумица, а главна је да ли ће се наши северни суседи задржати на постојећем курсу или ће још више скренути ка традиционализму и прстохвату неофашизма.

Према свим прогнозама, Орбанова странка десног центра Фидес је убедљиво прва. Очекивано је да Мађарска настави да буде непослушно дете у ЕУ, склоно економском и антиимиграционом изолационизму. Иза Фидеса се високо котира и екстремно десничарска партија Јобик за коју би благо било рећи да нагиње ка евроскепси. Реч је о политичком актеру који, између осталог, делове Румуније и читаву Војводину сагледава као саставне делове Мађарске, а почетком 2016. је српску јавност узбуркала вест да је отворио канцеларију у Сенти. Далеко трећа по реду је Социјалистичка партија.

Орбан је један од мање послушних европских стабилократа који користи централну позицију Мађарске за условљавање остатка Европе. Први пут је председник владе био од 1998. до 2002. Тада је око три милиона грађана из околних земаља добило мађарско држављанство. Мађарска је ушла у НАТО, а оно мало јавних предузећа је приватизовано. Инфлација и незапосленост су смањене, али исто је важило и за порезе и социјална давања. Краткорочан раст БДП-а је оставио становништво у неугодном положају, због чега је Фидес изгубио поверење грађана.

Његов други мандат почео је 2010. и траје до данас. Орбан је номинално одустао од спровођења бриселских директива, али је пуномоћје само задржао за себе. Променио је устав убацивши у њега афирмацију традиционалног брака, а смањио је и број посланика у парламенту с 386 на 199, све под кринком уштеде. Захваљујући потоњем маневру је 2014. освојио апсолутну већину, иако је освојио мање гласова но први пут.