О кампањи колективног мобинга којом управља проф. Душан Теодоровић

ИЗВОДИ ИЗ ДОПИСА УПУЋЕНОГ САНУ И УНИВЕРЗИТЕТУ У БЕОГРАДУ

Nin - - Реаговање - Профeсор Драган Ђуричин

Поштовани читаоци НИН-a. У последњем броју недељника изашао је чланак професора Душана Тeодоровића (у даљем тексту: ДТ) „Велики патрон Синише Малог“, у коме аутор коментарише мој допис упућен академским институцијама под називом који је назначен у наслову овог текста. Допис сам упутио суочен са петицијом коју су иницирали ДТ и Раша Карапанџа (у даљем тексту РК). Обраћање ДТ у НИН-у није прво коментарисање мог рада. Иначе, мој допис академским институцијама није послат циркуларним мејлом већ на име чланова. Такође, допис није послат члановима САНУ који су потписали петицију, дакле ни ДТ. Коментаришући ставове који су непознати читаоцима НИН-а, ДТ је у свом обраћању изнео бројне погрешне закључке. Допис ДТ је пун неистина и полуистина које завршавају инсинуацијама. Коначно, у допису ДТ се налазе имена људи и институција као и бројне констатације које у свом допису нисам исказао. Без жеље да полемишем са ДТ, информисаћу вас о неким чињеницама, користећи изводе из текста који сам већ послао академским институцијама. Због ограничености простора, упознаћу Вас само са разлозима мог дописа као и примерима неистина, дезинформација и инсинуација изнесеним од стране ДТ, а на бази мог дописа.

А. Разлог за подношење мог дописа: одбрана угледа. Свестан сам чињенице да јавне личности морају имати већи степен трпељивости, али индоктринација јавног мњења понављањем неистина, дезинформација и инсинуација која траје скоро четири године утицала је да постанем предмет пажње и угледних људи који су, потписивањем петиције, практично стали у колону иза ДТ и РК. То је главни разлог који ме је одважио да после дугог периода игнорисања ове неакадемске кампање искажем свој став.

Кампања колективног мобинга коју води ДТ и која је кулминирала подношењем петиције има за циљ моје приказивање у јавности као личности без академских вредности и моралних принципа. Негирајући моје стручне квалификације, ДТ настоји да ме у јавности прикаже као хиперадаптивни трансмисиони механизам политичког утицаја који заслужује да буде екскомунициран са универзитета. Мој је став да избор/демисија професора универзитета се не обављају у медијима и социјалним мрежама, иако то ДТ у закључку свог последњег обраћања у НИН предлаже.

Поменуту кампању спроводи личност која треба да представља елиту друштва, интелектуалац од кога се очекује да у промишљању света и унапређењу сопствене државе користи суптилне алате, без политичке обојености. Нажалост, ДТ је личност која долази из научне сфере, али која у себи носи видљиву контрадикцију научника са манифестацијама политичког понашања.

Страх од слободе и слободног изражавања никада нисам имао. То што скоро четири године стрпљиво чекам одговоре надлежних органа, Универзитета у Београду у вези са статусом докторске дисертације Синише Малог, не значи да се налазим у бекству од одговорности већ да поштујем институције којима припадам.

Сматрам да облици испољавања мишљења као и средства којима се користи ДТ нису у складу са његовим положајем у академској заједници. Груби напади на мој углед и интегритет захтевају одговор, нормално, у оквиру законом предвиђених мера заштите. Мере заштите сам предузео свестан ризика да ДТ и други актери кампање колективног мобинга то схвате као мој деманти и добију инспирацију за нови талас опсесивног нихилизма и виктимизацију (што су већ показали својим последњим активностима).

Б. Неистине: Радови и цитираност. Свој став о кредибилитету чланова докторске комисије, ДТ је исказао у недељнику Време од 14. априла 2016. године истичући „да је у комисији било троје људи чије су референце катастрофалне, у суштини никакве“. Показаће се веома брзо да је ова оцена, заправо, била блага у односу на оне које ће касније бити изречене. У делу мог научног опуса који обухвата радове и њихову цитираност ствари стоје другачије у односу на оно што је истакао

ДТ. Објавио сам преко 100 радова. Написао сам више монографија, од којих две на енглеском језику и самостално. Од 2005. године до данас, објавио сам 58 радова, углавном на енглеском језику. На дан 15. март 2018. године SCIndex је забележио 226 мојих цитата. Овај степен утицаја професора пословне економије специјализованог за системску транзицију, чију лабораторију представљају предузећа у Србији и који своја искуства у тестирању у свету препознатљивих концепата користи како би утицао на макроекономске реформе у њој као и на унапређење корпоративног управљања у привреди, могао би да буде индикатор компетентности за објективне људе.

Нормално, претходно није алиби за евентуално ниску међународну препознатљивост рада једног пословног економисте, иако она у мом случају није примарна. О дубини предрасуда и површности ДТ по овом питању недвосмислено говори његов став у вези с члановима докторске комисије изнесен у недељнику Време од 14. априла 2016. године када наводи „да у специјализованим интернет претраживачима у којима све можете наћи о свим научницима, можете наћи да чланови докторске комисије као научници уопште не постоје“. Супротно овој дисквалификацији, можете пронаћи на Google Scholar бази 4341

цитата везана уз моје име (308 хетероцитата), од којих 215 у последњих пет година. Мој H-index износи 92, а i-10 index износи 9. У 2018. години објавио сам два рада (један у монографији кojу je објавио Springer).

Последња истраживања на бази анализе 500 најцитиранијих часописа у свету за сваку од 236 научних области говоре да друштвене науке у просеку имају мању цитираност од природних наука и медицинских наука, као и мању подршку у погледу финансирања истраживања која, иначе, битно доприносе продорима у научним областима и, самим тим, већој цитираности резултата.

Није пристојно да се упоређујем са колегама, нарочито са колегама са Економског факултета који су потписали ову петицију и које у коментару у листу Данас од 6. марта 2018. године ДТ квалификује као „научно трениране“економисте заједно са РК, али му саветујем да то сам учини и збир њихових цитата упореди са бројем мојих цитата на Google Scholar и SCIndex како би добио увид у домете погрешно изнесених чињеница у јавности. Подсећам ДТ да поређење аутора има смисла само у оквиру исте научне области. Ово, наравно, посебно важи и за првог у колони „научно тренираних“економиста, РК.

В. Дезинформације: Стављање знака једнакости између докторских дисертација Синише Малог пријављених на Економском факултету и ФОН. Дезинформисање јавности можда се најбоље види у ставовима ДТ изнесеним у дневном листу Данас од 6. марта 2018. године где он износи две нетачне чињенице. Прво, да је „кандидат Синиша Мали покушао да докторира на Економском факултету и да је ННВ Економског факултета одбило пријаву докторске дисертације“. Друго, „да су се кандидат Мали и несуђени ментор Ђуричин преселили на ФОН“. На крају, додајући још неке коментаре, ДТ закључује „много је, чак и за Србију“.

Овај цинични закључак о Србији изнесен од човека који би морао да буде у првом реду њених поштовалаца, између осталог и због тога што припада једној од њених најугледнијих институција, базира на нетачним чињеницама. Наиме, Синиша Мали је пријавио докторску дисертацију на Економском факултету која је прихваћена, завршена

Облици испољавања мишљења као и средства којима се користи академик Душан Теодоровић нису у складу са његовим положајем у академској заједници. Груби напади на мој углед и интегритет захтевају одговор

и прошла увид јавности. По истеку законског рока увида јавности, докторска комисија Економског факултета, после три седнице (од којих је једна била заправо организована као тајно гласање што иначе није предвиђено правилником о раду) са 6 „уздржаних“гласова (од којих један путем mail поруке) и 5 гласова „за“је донела одлуку да не прихвати реферат о оцени завршене дисертације. Наиме, комисија за докторате Економског факултета прво је одложила заказивање одбране, а после тога није прихватила реферат комисије за оцену рада због пропуста у писању реферата од стране ментора. Колико је докторска комисија Економског факултета била у праву, говори и гласање на ННВ које, заправо, није прихватило њен предлог да се реферат комисије за оцену рада не усвоји. На тај начин се процес заглавио у последњој фази, и законски период у коме се може бранити, иначе, завршена дисертације је истекао.

Важно је напоменути да је тема дисертације Синише Малог прихваћена од стране ННВ Економског факултета око 8 година пре предаје завршене дисертације као и да тема и садржај ове пријављене и завршене дисертације немају сличности са дисертацијом коју је овај кандидат одбранио на ФОН-у. Такође, важно је истаћи да у пријави и изради докторске дисертације на ФОН-у нисам учествовао као и да сам ментора и другог члана комисије упознао на одбрани, у статусу трећег члана комисије.

Г. Инсинуације: Импутирање ксенофобије и коришћење других канала информисања, а у вези са

РК3. Просто је невероватно да експерт за квантитативне финансије са STEM компетенцијама толико времена троши у раду на социјалним мрежама јављајући се и до педесет пута дневно, претећи „новим метама“својом експертизом о доказивању плагијаторства у економији, при томе неретко користећи врло увредљиве квалификације. Да није такав какав јесте, то би се могло оквалификовати и као увреда части. Међутим, чак и када би неко ушао

у доказивање тих кажњивих дела у незнању о коме се ради, било би веома тешко доспети до РК имајући у виду чињеницу да се он може наћи у различитим јурисдикцијама, да ради у Немачкој, да има два држављанства (хрватско и српско), да саветује америчке конгресмене, итд. При томе, РК је скоро невидљив што показује и његову неоштећеност упркос „шест ракетних напада које је у претходном животу избегао“на различитим географским ширинама, како сам РК наводи, од српских ракета до ракета Хезболаха.

На крају неколико мојих вредносних ставова. Многе процене су ствар карактера. Нечији дугогодишњи напор да се усмери енергија мисаоних људи на главне проблеме српског друштва као што је транзиција система (што је настојање часописа Економика предузећа),

Tема дисертације Синише Малог прихваћена je од стране ННВ Економског факултета око осам година пре предаје завршене дисертације и нема сличности са дисертацијом коју је овај кандидат одбранио на ФОН-у

неки људи доживљавају позитивно а неки као злоупотребу од стране главног уредника часописа да он у њему објављује своје радове. Људи са негативним менталитетом су спремни да разруше све око себе како би могли себи да се диве.

Угледу универзитета неће допринети кампања у којој се о његовим члановима износе нетачни подаци и оцене што узрокује репресију конформизма и кибицерства на социјалним мрежама разочараних људи и конфузију на универзитету. Такође, угледу универзитета не доприносе људи као што је ДТ који је као проректор за науку својим нечињењем управо усмерио дискусију о плагијаторству у погрешном правцу. О одсуству осећаја одговорности код ДТ можда најбоље говори чињеница да је као члан Комисије за акредитацију учествовао у преносу академског кредибилитета на неке институције које то нису заслужиле.

Мисаоним људима и илуминаторима друштва није место поред енергетских вампира који својим активностима паразитирају пажњу и намећу проблеме по принципу: спустити мету на свој ниво како би искористио искуство у негирању њених вредности.

Newspapers in Serbian

Newspapers from Serbia

© PressReader. All rights reserved.