Грчко, а наше

DR SC. MED. ХРИСТОС АЛЕКСОПУЛОС, ДИРЕКТОР

Nin - - Бизнис Клуб - СВЕТЛАНА ВЕЛИМИРОВИЋ

Висока медицинска школа струковних студија у Ћуприји, у региону препознатљива као лидер у образовању из области здравствене неге и здравствене заштите, ове године обележава 20 година постојања. Специфичност ове институције се огледа и у томе што се на њеном челу налази Грк, први директор у Србији, dr sc. med. Христос Алексопулос који у овој школи ради више од 17 година. Са њим смо разговарали, између осталог, о образовању и положају националних мањина у Србији, као и o њиховим перспективама у будућности.

Како бисте окарактерисали високу струковну школу којом руководите?

Као директор, циљ ми је да Школа достигне ниво развијених европских институција у области здравствене неге. Модерним приступом настави, подстицањем креативности, активним учешћем студената у настави, вежбама и ваннаставним активностима, као и опремањем кабинета најсавременијим училима и опремом, мислим да смо на правом путу да студентима пружимо најбоље могуће услове за студирање и стицање адекватних знања и вештина за самосталан рад у својој струци. Важно је да нагласим да је диплома наше школе призната и ван граница наше земље, а доказ томе су бројни свршени студенти који посао медицинских радника обављају широм планете. Висока медицинска школа струковних студија је државна, акредитована високошколска установа која је директно подређена Министарству просвете, са којим има одличну сарадњу.

У чему се тренутно огледа та сарадња?

Пре свега у истим идејама и циљевима. Први пут постоји отвореност Министарства просвете, са министром Шарчевићем на челу, за реформе у образовању. То је гаранција да образовање буде један од приоритета Владе Републике Србије. Велика је ствар и то што министар има јасну идеју и тражи системска решења која ће да допринесу останку младих у Србији, као и повратку оних који су стекли знање и праксу у иностранству.

Велики број здравствених радника, трбухом за крухом, одлази у иностранство, првенствено у Немачку...

Да, велики је број младих, школованих здравствених радника који су напустили нашу земљу. Управо то је разлог да апелујем и дам пример као Грк који се школовао и остао да ради у Србији, а нарочито сада када ће се све учинити да се створе услови за останак младих у нашој земљи. Конкретне мере као што су дуално образовање, развој предузетничких компетенција, оспособљавање за решавање финансијских проблема, дигитализација и многе друге створиће услове за остварење циљева Владе и Министарства просвете.

У којој мери је ваша институција спремна и способна да иде у корак са новим реформама?

Осавремењавање и унапређење наставног процеса један је од главних циљева Школе. Дигитализација и информатичко описмењавање полако постају основа данашњег школства, то је нешто што сви морамо подржати и пратити. Недавно су у нашој школи у присуству председнице Владе Републике Србије отворене мултимедијална учионица, две компјутерске лабораторије и серверска соба. Наиме, премијерка је започела акцију имплементације информационо-комуникационих технологија још у периоду када је била на челу Министарства државне управе и локалне самоуправе.

Ми смо желели да одемо и корак даље, тако што кроз едукацију од стране стручног кадра који ради у Школи бесплатно информатички описмењујемо наше суграђане.

И на крају, из ваше перспективе, како је бити Грк у Србији?

Не бих раздвајао Србију и Грчку, то је за мене једно. Не осећам се као припадник мањине и тако би требало да буде свим држављанима у нашој земљи. Ја јесам члан Грчке заједнице у Србији и претходни председник савета Грчке националне мањине, али се активно борим за права свих националних мањина.

Управо у среду, на корпоративној конференцији Европског покрета, поново сам разговарао са председницом Владе Аном Брнабић о мом предлогу од пре неколико година када је премијерка била на челу Министарства. Наиме, у периоду када се активно бавила питањима људских и мањинских права, рекао сам да је неопходна дигитализација уџбеника свих националних мањина. Тако би се решио проблем недостатка уџбеника на који су ми указивали и чланови осталих савета мањина у Србији. Једно од решења било би да сваки ученик припадник националне мањине треба да добије таблет рачунар на ком би се налазили сви неопходни уџбеници на адекватним језицима мањина. Председница Владе је сада потврдила да су предузете мере око дигитализације уџбеника за националне мањине које живе у Србији и да се у процесу реформе образовања и те како мислило на потребе националних мањина у Србији.

Директор dr sci. med. Христос Алескопулос и председница Владе на прослави дана студената 4.4.2018. на ВМШСС

Newspapers in Serbian

Newspapers from Serbia

© PressReader. All rights reserved.