ШТА СТЕ ЈУЧЕ УЧИЛИ ИЗ СЕКСУАЛНОГ

Друштво Дејан Тиаго Станковић

Nin - - Садржај -

Кад смо код подизања наталитета, мере дуготрајне новчане помоћи породицама с малом децом делују као добра идеја и сигурно ће некоме олакшати живот, али тешко да ће учинити да нас се више рађа.

Бадава мере, јер нема тих пара које ће људе натерати да имају и гаје децу, ако се сами не радују и не надају бољем животу. Уосталом, последњи мали бејби бум догодио нам се после промена 2000. када нам се на тренутак учинило да пред нама стоји светлија будућност. Свака част министарству за демографију, али деца, и то жељена, почеће да се рађају у већем броју тек кад се појави светло на крају тунела, када се обезбеде услови да млади људи могу поштено да раде и зараде, а то је посао свих министарстава.

Ако у тој сфери постоји нешто око чега у Србији може да се учини пуно, то су абортуси. Реч је о незгодној теми за поповање, посебно кад си мушко и имаш синове, али будући да безрезервно верујем у право жене на избор, узимам себи за право да кажем пар речи. Претпостављам да се сви слажемо да абортус, као такав, не ваља, да није прихватљив као метод за планирање породице, да га из хуманих, практичних, финансијских, моралних и здравствених разлога треба избегавати.

Процене варирају, али изгледа да заправо нико и не зна колико се тачно абортуса врши у Србији, ваљда је све срамота тог броја. Сви нагађају, јер о томе не постоји уредна евиденција, али нико не спори да је прекида трудноће превише, и по свој прилици јесмо друштво с огромним проблемом.

Против абортуса, знамо из праксе развијенијих земаља, могуће је борити се само сексуалним образовањем. Али како се то учи? Ми то у школи нисмо имали, секс је био табу, и само се сећам да смо се, када бисмо се дотицали теме размножавања, сви смејуљили и стидели. Схватио сам да, заправо, немам појма како изгледа час сексуалног образовања.

Направио сам малу анкету међу клинцима које познајем, а који уче школе по свету. Сви до једног су прошли кроз сексуалну едукацију и то до те мере није било скандалозно, да се слабо и сећају како је било на часу. Опет, све што треба да знају они знају. Рецимо, мојој кумици у Енглеској, са 13 година на часу здравственог образовања објашњено је како се остаје у другом стању и, у много више детаља, како се не остаје. Подробно су их информисали о сврси и примени различитих метода контрацепције. О прекиду нежељене трудноће нису много говорили. Само су им рекли да је то опасно по здравље, непријатно, није неопходно и да се може сасвим лако избећи уколико си добро научио претходну лекцију о заштити. Али ако ти се ипак догоди да останеш у другом стању а немаш 16 година, треба да се обратиш клиници где прво поразговарају с тобом, објасне ти које су све опције, а онда се побрину да ти проблем реше.

Бадава мере за подизање наталитета, јер нема тих пара које ће људе натерати да имају и гаје децу, ако се сами не радују и не надају бољем животу. Деца, и то жељена, почеће да се рађају у већем броју тек кад се појави светло на крају тунела

Осим тога, у пакету су им причали о венеричним болестима. На томе су веома инсистирали, чак су им показивали неке „грозне, грозне слике“, не би ли им објаснили о коликој је опасности реч.

Из тих разговора и сâм сам нешто научио, додуше никаква откровења, али тако формулисане одређене ствари су ми постале јасније. На пример, један клинац ми је причао шта је смешно чуо на часу од учитељице, додуше не његове регуларне, него посебне која је прошла специјалну обуку и која иде од школе до школе и држи предавања. Рекла им је: ,,То што ви гледате на порнићима, то је само условно секс. То су глума и акробације. Секс укључује нежност. Правило је: што бољи секс, то би лошији видео био.“

А други ми је причао како су са њима, дечацима, у школи више радили на разумевању концепта „не“. Учили су их да „не“у сваком тренутку блискости значи само једно: „НЕ“. Кад чујеш „не, нећу“или чак „не, нећу више“повлачиш се јер после „не“све је силовање.

Најфасцинантније ми је, ипак, било што су и дечаци и девојчице, са мном, маторим човеком, и својим родитељима, разговарала о сексу без трунке стида и устручавања, као да смо их питали шта су учили из географије. А и нама родитељима буде лакше кад знамо да нам деца о вођењу љубави не уче на улици и из порно филмова.

Београдски и лисабонски писац и књижевни преводилац, добитник награде „Бранко Ћопић“, коју додељује САНУ

Newspapers in Serbian

Newspapers from Serbia

© PressReader. All rights reserved.