СРАМОТА КОЛИКО НАМ ДОБРО ИДЕ

По 10 показатеља - Србија најгора у региону

Nin - - Садржај -

Иако се веома често домаћим званичницима „омакне“да је Србија лидер у региону и да нам „баш добро иде“, истраживање НИН-а показало је да само наша земља ни по једном од чак 10 економских параметара није била ни међу три најуспешније од осам држава, међу којима су пет кандидата за ЕУ – Албанија, БиХ, Црна Гора, Македонија и Србија и три чланице ЕУ – Хрватска, Бугарска и Румунија. И не само то, Србија је прикована на дно, са најнижим НИН-овим индексом економске снаге од само 3,62 поена. Пре шест месеци, на основу резултата за прво полугође 2017. била је, такође последња, али са 4,25 поена.

Док је зачеље „резервисано“за Србију, на врху је дошло до промене. Највећи НИН-ов индекс на крају 2017. од 8,50 поена има Бугарска, а на другом месту је Румунија (8,25 поена). Те две земље замениле су места, трећа је остала Хрватска, Албанија се попела степеницу више, на четврто место, а БиХ са седмог на пето место, Црна Гора је склизнула на шесто, а Македонија се са четвртог срозала на седмо место.

Да би се добила што шира слика, НИН од 2016. два пута годишње, на крају сваке календарске године и након објављивања полугодишњих резултата, израчунава Индекс састављен од 10 параметара - БДП по становнику, стопа привредног раста, просечна

нето плата, реални раст зарада, стопа инфлације и незапослености, удео инвестиција, јавног и спољног дуга у БДП-у и салдо платног биланса (мерен у односу на БДП). За сваки од параметара оцене иду од један до осам, у зависности од тога на ком се месту земља налази. Када се саберу све оцене, збир се помножи са 0,125 да би се добила скала од један до 10 поена. Индекс један имала би земља која би била најлошије пласирана по свим параметрима, а максималних 10 поена би имала држава која би била најбоља у свему.

Уз једно последње – због највеће инфлације – Србија је заузела и три претпоследња места – по стопи раста БДП-а од 1,9 одсто (лошија само Македонија, без икаквог раста), по просечној плати од 395 евра (гора опет само Македонија са 374 евра) и по уделу инвестиција од 17,7 одсто БДП-а (лошија само БиХ са 17,3 одсто).

Осим што је прикована за дно због стагнације и најнижих плата, Македонија је најгора по још два параметра – плате су реално 2017. смањене за 2,3 одсто, а стопа незапослености је повећана на 22,4 одсто. Ни то јој, међутим, није било довољно да у борби за последње место „победи“Србију, која најбољи пласман, и то на четврто место, дугује стопи незапослености од 13,5 одсто. А управо тај показатељ поједини економисти, укључујући и председника Фискалног савета Павла Петровића, сматрају врло дискутабилним. Пре свега, зато што пад стопе незапослености између 2012. и 2017. са 23,9 на 13,5 одсто није праћен адекватним повећањем БДП-а. Иако је у том периоду незапосленост скоро преполовљена, БДП је укупно повећан

за само 5,3 одсто, а број формално запослених за 111.000.

Било како било, испред Србије, са мањом стопом незапослености само су чланице ЕУ – Румунија, Бугарска и Хрватска, док је у другим земљама Западног Балкана гужва на бироима за незапослене већа него код нас. Но, то је отприлике и једини податак због кога креатори српске економске политике не морају да се стиде.

С друге стране, иако се власт хвали стабилним динаром и ценама – а руку на срце, такве стабилности до 2013. заиста није било – у 2017. имали смо већу инфлацију од комшија. Код нас су потрошачке цене повећане за три одсто и због тога је просечна пензија у Србији од 23.913 динара, иако номинално већа за 425 динара, реално била за 1,2 одсто мања него 2016. Истовремено, потрошачке цене у Бугарској, Хрватској, Македонији, Албанији и Румунији повећане су за мање од два одсто, а спорије него код нас су расле и цене у БиХ и Црној Гори.

Због тога је у већини ових земаља и реална вредност плата расла много брже - у Румунији и Бугарској су повећане за 13, односно за 10,6 одсто, а у Србији за 0,9 процената. То, изгледа, не смета председнику Александру Вучићу да и даље тврди да су „плате веће него икад“. Званични подаци потврђују да је просечна лањска плата од 47.893 динара била за 6.516 динара већа него 2012. Само, цене су расле још брже, па су примања запослених реално мања за 1,8 одсто него пре пет година.

Иако се до сада ниједно обећање о рекордним платама није остварило, председник обећава да ће до краја године просек премашити 480 евра. Да би се то обистинило, неће бити довољно ни да се примања свих запослених у јавном сектору пре краја године повећају за још 10 одсто, три пута више од очекиваног раста БДП-а, јер је просек за јануар ове године – и то по новој методологији – био 422 евра. Још бржим темпом морале би да расту зараде у приватном сектору. Да би се просек са прошлогодишњих 395 повећао на 480 или 500 евра, плате би морале укупно да порасту од 21,5 до 26,5 одсто. У јавном сектору већ су повећане од пет до 10 одсто, за колико је повећана и минимална цена рада, али са свим тим

Фабрика по фабрика: Председник Вучић не пропушта прилику да се похвали да је Србија у 2017. привукла више страних инвестиција од свих земаља региона заједно, али упркос томе мањи удео укупних инвестиција у БДП-у од Србије има само БиХ

НИН-ов индекс економске снаге земаља региона за 2017. НИН-ов индекс економске снаге земаља региона за 2016.

Newspapers in Serbian

Newspapers from Serbia

© PressReader. All rights reserved.