Саша Грабовац

Европски пут је најбоље решење за читав регион

Nin - - Економија -

Описати економску ситуацију у регији у само једној краткој колумни није нимало лако. Исто као што је и креаторима ове анализе био избор најадекватнијих показатеља и одређивање њихове специфичне тежине у укупној оцјени економске снаге. Али ако желите упоредити нешто, наравно да је први корак одређивање те мјере.

За неког ко посматра регион из БиХ, земље која је по правилу у оцјенама свјетских институција и агенција, у доњем дијелу свих ранг-листа, позиција БиХ на средини ове ранг-листе представља право изненађење.

Дакле, шта можемо закључити из поретка земаља по НИН-овом индексу економске снаге? Поред тога што су географски веома близу, све државе имају неке своје специфичности. За БиХ је карактеристична висока стопа незапослености, која додуше мучи и још неке земље региона. Међутим, оно што ранг-листа не показује је парадокс да упркос високој стопи незапослености имамо велику потребу за радницима одређених квалификација, тако да равнотежа између понуде радне снаге и потражње није успостављена. Ситуација је тим тежа што смо свједоци правог егзодуса становништва из цијелог региона према државама ЕУ. Послодавци и држава засад не налазе начин да тај тренд зауставе, тако да уколико се хитно нешто не предузме имаћемо несагледиве посљедице за читав Балкан.

Када је у питању јавни дуг, он у БиХ према званичним показатељима није велик, јер са јавним дугом од 42,3 одсто БДП-а не можемо се сматрати високо задуженом земљом, али и ту треба бити опрезан, јер се не види тренд задуживања, као ни структура - на шта се та средства троше.

Посебно битан је удео инвестиција у БДП. БиХ и Србија су на зачељу листе са 17,3 и 17,7 процената. За разлику од Србије, из које свакодневно стижу вијести о отварању нових фабрика, великим инфраструктурним пројектима, пратећи медије у БиХ, готово ништа се не дешава. Зато је из наше перспективе мало чудно да та разлика у овом сегменту није више на страни Србије.

Из табела се, такође, види да су земље које су ушле у ЕУ постале економски лидери региона. Бугарска је на изненађујућем првом мјесту, а слиједе је Румунија и Хрватска. Њихов распон БДП-а по становнику се креће од око 8.000 до 12.000 евра, док је у групи земаља ван ЕУ између 4.500 и 7.000 евра. Можда је тај податак и најбољи показатељ да је европски пут најбоље рјешење за читав регион. Нажалост, засад се не зна да ли ћемо и кад испунити све захтјеве које пред нас ставља ЕУ да би нам отворила врата и примила нас у своје чланство. Зашто не рећи, након нових изјава француског предсједника Макрона, нисмо сигурни да ли ће, чак и да испунимо све услове за пријем у ЕУ, бити мјеста за све нас који претендујемо на чланство и када би то могло бити.

Да не бисмо дошли у ситуацију не липши магарче до зелене траве, морамо под хитно узети ствари у своје руке, а не чекати да нам неко други рјешава проблеме. Један од начина да се оствари напредак у свим земљама региона је да се више окрену једна другој и да се са прича о сарадњи крене са конкретним дјеловањем. Свједоци смо да је протеклих година било више међусобног спотицања између земаља региона, неголи искрене сарадње. Сјетимо се само „трговинског рата“између Србије и Хрватске, БиХ покушава да блокира Хрватску да гради мост до Пељешца, Хрватска опструише градњу пријеко потребног моста на Сави код Градишке, БиХ мјесецима не може да заврши процедуре да се новоизграђени мост преко Дрине стави у функцију.

С друге стране, постоје и разне иницијативе и процеси који теже ка већој интеграцији овог простора и надамо се да ће оне врло брзо почети давати још конкретније резултате. Вођени идејом да се размирице морају превазилазити, а поготово у економском интересу свих страна, Удружење економиста Републике Српске SWOT 3. и 4. маја на Јахорини организује трећи Јахорина економски форум, на којем ће централна тема бити управо регионална сарадња као важна полуга развоја земаља Југоисточне Европе.

БиХ и Србија најмањи део БДП-а издвајају за инвестиције, а нама из БиХ је мало чудно што разлика није већа, јер из Србије сваког дана стижу вести о отварању нових фабрика и великим инфраструктурним пројектима

успоравања“, истиче Салсећи и подсећа да је прошле године Србија имала солидан прилив директних страних инвестиција и да ће то утицати на њен будући раст. С друге стране, Румунија је лане имала раст БДП-а од скоро седам одсто. То је, тврди, на дуги рок неодрживо, тако да се за ову годину очекује раст од око 4,5 одсто, а после тога ће бити још нижи.

И ММФ у најновијој, априлској прогнози, за 2019. предвиђа успоравање раста у Румунији на 3,5 одсто, с тим што се идентичан темпо раста за наредну годину предвиђа и за Србију и за БиХ, тако да ће, ако не буде непријатних изненађења, што није до краја искључено ако се разбукта светски трговински рат или дође до великих поремећаја на финансијском тржишту, од осам земаља региона само Албанија имати већи раст БДП-а од Србије. На тако висок пласман на ранг-листи по стопи привредног раста Србија није била још од 2004. Но, чак и ако тако и буде биће то само још једно неиспуњено обећање, јер је у новембру 2016, тада премијер Вучић изјавио: „Сада први пут смем да вам кажем да верујем да 2018. можемо да идемо на (привредни раст) преко 4,5, можда и пет одсто“.

И колико год будућност из данашње перспективе изгледа светлија, прошлост је прилично мрачна. Поготово у поређењу са неким брзо растућим економијама, попут Кине, која је за последњих 10 година БДП повећала за рекордних 156 одсто. Истовремено, БДП Индије је повећан за 129 одсто, Индонезије 101, Нигерије 88, Турске 85, Саудијске Арабије 65, Аустралије 49 одсто... Србија је пак у истом периоду свој БДП повећала за само 9,7 одсто. Поређења ради, већи раст имале су чак и Италија (10 одсто) и Шпанија (19 процената), две од четири земље, због којих је смишљена погрдна скраћеница ПИГС (на енглеском – свиње, од почетних слова Португалије, Италије, Грчке и Шпаније, четири земље ЕУ које су до пре неколико година биле на ивици банкрота).

За разлику од Србије, Хрватска је максималан број поена скупила зато што има убедљиво највећи БДП по становнику – 12.862 долара и највећу просечну плату од 861 евро, 2,18 пута већу него у Србији. Бугарска је најбоља

Извршни директор Удружења економиста Републике Српске SWOT, које организује традиционални Јахорина економски форум

Newspapers in Serbian

Newspapers from Serbia

© PressReader. All rights reserved.