Владимир Глигоров

Србија већ дуго заостаје

Nin - - Економија -

Ови индикатори, бар не сви, не могу се једнозначно тумачити. Они се могу поделити на две врсте – једни говоре о дугорочном стању привреде, а други су циклични. У прве пре свега спадају БДП по глави становника и просечне накнаде за рад, а и стопа незапослености (или још боље запослености) уколико је, као што је у овој групи земаља често случај, релативно велика, то јест уколико много људи не ради, а мало њих ради (или има много неактивних). У друге спадају практично сви остали овде изнети подаци, од стопе раста преко дугова до инфлације и инвестиција. Ове друге није могуће једнозначно тумачити. Рецимо, суфицит у платном билансу може да буде, мада не мора, знак да је привреда у рецесији или се споро опоравља. Такође, ниво јавног дуга, као и његово повећање или смањење, може да буде последица високог удела страних, односно јавних улагања.

Имајући у виду те проблеме интерпретације, шта подаци из НИНовог индекса, показују?

Вероватно је најјасније стање српске привреде. Она већ веома дуго заостаје за суседним земљама. То се види по дохотку по глави становника и по просечној плати. Ако се изузме Хрватска, на основу стања, рецимо седамдесетих и осамдесетих година прошлога века, Србија би требало да има виши или много виши ниво производње и плата. А сада се налази практично на самом дну. Што значи да се Србија суочава са дугорочним проблемима, а не тек са цикличним. Када је о овим другим подацима реч, сви они практично говоре о томе да српска привреда или стагнира или се веома споро опоравља, свакако спорије него све друге. Заправо, ако би се ценило по уделу улагања у укупној производњи, српска привреда је још увек у рецесији.

Што се тиче других земаља, најважнији податак је стопа незапослености, која је у земљама бивше СФРЈ висока или веома висока, што говори о дугорочним структурним проблемима са којима се оне суочавају, док њима суседне земље имају повољна дугорочна кретања и исказују значајно повољна циклична кретања, то јест имају повољан пивредни раст и развој. Када је реч о Македонији, прошлогодишња нулта стопа раста је последица политичке кризе, док је заправо висока стопа незапослености најзначајнији показатељ још увек ниског нивоа привредне активности. Кретања у другим земљама су повољна, а рецимо у Црној Гори је и ниво активности изнад онога који би се могао очекивати на основу дугорочнијих историјских кретања. Коначно, Хрватска, која је прошла најгоре у кризи од 2008. године до данас, има рђаве и дугорочне и цикличне индикаторе, дакле сиромашнија је него што би се очекивало и веома се споро опоравља.

Коначно, бар у овом скупу земаља, боље пролазе и дугорочно и циклично земље чланице Европске уније.

Ако се упореди стање од пре три деценије, Србија би требало да има много виши ниво производње и плата, а сада се налази на дну

Научни сарадник Бечког института за међународне економске студије

Newspapers in Serbian

Newspapers from Serbia

© PressReader. All rights reserved.