Љубо Јурчић
Нема раста без улагања
Свјетска економија је у најбољој ситуацији у својој хисторији. Незапосленост никад мања. Свјетски БДП има задовољавајуће стопе раста. Најмањи број земаља је у рецесији. Свјетске капиталне бурзе и извоз расту.
Свјетска економска ситуација позитивно дјелује на економије анализираних земаља. НИН-ов индекс исправно ставља Бугарску на прво мјесто. Међутим, гледајући динамички, Румуњска има већу снагу за раст наредних година од Бугарске. Процјена се темељи на већим инвестицијама у Румуњској, и на већем удјелу инвестиција у прерађивачку индустрију у укупним инвестицијама.
Србија и Хрватска су у сличној перспективи на различит начин. Хрватска овиси о туризму и мањем дијелу о пољопривреди, а Србија о пољопривреди и мањем дијелу о енергетици, наравно уз остале секторе. Ови битни сектори за Србију и Хрватску су доминантно изван контроле економских политика ових земаља, а прерађивачке индустрије нису достигле ниво да осигурају економску стабилност овим земљама. Ови подаци указују и на непостојање индустријске политике у овим земљама, што потврђују и подаци о врло ниском удјелу инвестиција у БДП-у. Наиме, за здрав развој и Србије и Хрватске потребне су инвестиције веће од 25% БДП, а у тим инвестицијама око 30% би требало да иду у прерађивачку индустрију. Србији пријети опасност и од великог спољног дуга.
Црна Гора и Албанија се могу у блиској будућности, такођер, суочити с проблемом високог спољног дуга који недопустиво брзо расте. Високи спољни дуг смањит ће простор у којем се може креирати политика за заустављање овог негативног тренда. Ситуацију додатно отежавају и високе стопе незапослености и вјеројатно мали радни контингенти у укупном становништву. Уз високи спољни дуг, релативно је висок и јавни дуг, што све може бити показатељ да владе ових земаља не контролирају економска кретања у довољној мјери.
БиХ и Македонија суочене су с великом стопом незапослености. Ниска стопа раста у Македонији и ниска стопа инвестиција у БиХ не дају оптимистичну слику за будућност. Ниске плаће без перспективе раста нису обећавајућа будућност без значајних промјена у економској политици. Очито да се њихове економске политике још траже.
Карактеристика анализираних земаља је превелика овисност о економском и политичком кретању у међународном окружењу. Раст свјетске економије, еуропског увоза и раст туризма у Европи има пуно већи допринос позитивним кретањима у овим земљама од самих њихових политика. Поремећаји у еуропској економији, који се увијек и изненада могу догодити, довели би све ове земље у велика искушења и проблеме. Надајмо се да до тога неће ускоро доћи, или барем неће доћи прије него што се конституирају квалитетне економске и укупне политике у овим земљама. Квалитетне у том смислу да, уколико дође до поремећаја на свјетском тржишту, постоје резерве и могућности компензације на домаћем тржишту. С тим циљем била би позитивна и сурадња међу овим земљама, сада у позитивном окружењу, у креирању развојних, регионалних политика, али исто тако у кризним ситуацијама, у креирању синергијских политика за ублажавање кризе и за излазак из ње. у три категорије, имала је најнижу инфлацију (1,2 одсто), најмањи јавни дуг (25 одсто БДП-а) и суфицит у платном билансу (4,5 одсто БДП-а). И Румунија је најбоља у три „дисциплине“– највећи раст БДП-а (6,7 одсто) и реалних плата (чак 13 одсто) и најнижа стопа незапослености (4,6 одсто). Албанија је боља од осталих по томе што је у инвестиције усмерила чак 27,2 одсто БДП-а, скоро 10 процената БДП-а више од БиХ и Србије, а и БиХ има једно прво место, јер има најмањи спољни дуг (33,3 одсто БДП-а). У „мртвој трци“две земље, које ни по чему нису најбоље, Македонија има већи НИНов индекс због једног другог места (удео инвестиција од 25 одсто БДП-а) и два трећа (инфлација од 1,4 одсто и дефицит у платном билансу од 1,3 одсто БДП-а), док је Србија имала само једно четврто место.
Да би у догледно време битније поправила позицију и НИН-ов индекс економске снаге Србији су пре свега потребне веће инвестиције. А можда је баш због тога градски менаџер Горан Весић, за кога се по кулоарима шушка да би ускоро могао да постане и министар у влади Ане Брнабић, онако одушевљено прихватио идеју председника Вучића да се у Београду изграде још 54 фонтане. Још ако свака од њих буде коштала по два милиона евра, као она на Славији, ето нове инвестиције веће од 100 милиона евра. А неко ће се већ сетити и нових инвестиција, неопходних као и нове фонтане и јарболи за заставе. Биће да, ипак, ни Вучић, ни Весић нису читали извештај ММФ-а у коме Рубен Атојан и Дора Бенедек упозоравају да транспортна, енергетска и телекомуникациона инфраструктура у Србији и на Западном Балкану битно заостаје за ЕУ, да је то значајна препрека за бржи економски раст и да би њена градња помогла да се повећа продуктивност и да земља буде атрактивнија за стране инвестиције. Анализа ММФ-а показује да би унапређење те инфраструктуре и боље управљање пројектима на дуги рок могло да повећа реални БДП по становнику за три-четири процентна поена. Али, шта је три-четири (одсто БДП-а) за 54 (фонтане)?