Због чега одлази Душан Вујовић
ПРОМЕНА НА ЧЕЛУ МИНИСТРСТВА ФИНАНСИЈА
Промена на челу министрства финансија ЗБОГ ЧЕГА ОДЛАЗИ ДУШАН ВУЈОВИЋ
Где год да се од Копаоник бизнис форума појављивао, Вујовић као да је подвлачио црту и држао опроштајне говоре у којима је поручивао да сада сви очекују да се дели постигнути резултат. А ако сада почнемо да га делимо вратићемо се врло брзо тамо одакле смо пре нешто више од три године кренули
Можда би судбина српских јавних финансија данас била потпуно другачија да у лето 1970. један од чланова бенда Викторија из Дубровника није продао гитару, спаковао кофере и уписао Економски факултет у Београду. Била је то прва оставка у животу Душана Вујовића. Министар кога су таблоиди већ неколико пута испратили из Владе, ових дана је практично једном ногом већ на излазним вратима зграде у Немањиној улици. Како за НИН кажу његови најближи сарадници, Душан Вујовић већ увелико спрема текст оставке коју ће ускоро предати премијерки Ани Брнабић.
Иако је неколико пута до сада Вујовић најављивао одлазак, чини се да га овога пута ни председник Александар Вучић, ни премијерка Брнабић неће задржавати.
На питање новинара Блумберга да ли би одобрио одлазак министра Вујовића, председник Вучић рекао је да није реч о томе да се било коме дозволи да оде, већ да су они који желе да оду, слободни да то и ураде. Реконструкција кабинета премијерке Ане Брнабић не мора нужно да буде ускоро, додао је. Говорићемо о томе када будемо имали нешто о питању Косова, истакао је. „Али, ко год жели да поднесе оставку и да оде из Владе, његово је право да то уради“, закључио је Вучић.
Отворена врата за одлазак, Вујовићу је оставила и премијерка. „Не разумем зашто је реконструкција табу тема. Нормално је да, ако неко има неких проблема, здравствених, породичних или не даје себе у пуном капацитету, не буде више члан Владе“, рекла је Брнабић. На питање да ли је министар финансија поднео оставку,
Брнабић је прошлог четвртка у парламенту изјавила да је Вујовић тог дана присуствовао седници Владе, а да се у Народној скупштини није појавио јер је имао друге обавезе.
У Влади није тајна да још од прошлог лета постоји отворени анимозитет на релацији Брнабић - Вујовић, који се појачао оног дана - 15. јуна 2017. године - када је нови председник Републике за свог наследника у Немањиној предложио дотадашњу министарку државне управе и локалне самоуправе. Претходно је управо Вујовић важио за једног од најозбиљнијих кандидата за премијерску фотељу, а београдска чаршија изналазила је разне, па чак и здравствене разлоге, због којих му то није пошло за руком.
Посетиоци прошлогодишњег НИН-овог Самита гувернера и министара финансија у Бечићима приметили су на Вујовићевом лицу незадовољство због Вучићевог кадровског решења. Међу новинарима је још тада прострујала вест да министар финансија одлази, а на директно питање о томе да ли иде, Вујовић је тада рекао: „Нико ме још није звао у Владу, а ако ме позову видећемо какав је предлог“.
Извесна доза горчине у његовим речима остала је забележена и када је тих јунских дана критиковао државу због неспособности да потроши новац који је буџетом планиран за јавне инвестиције.
„Србија није уштедела, већ подбацила са планом“, овим речима је Вујовић коментарисао чињеницу да је за капитална улагања потрошено седам милијарди динара мање него што је планирано.
„Пут који није завршен, не даје резултате“, поентирао је тада министар финансија.
Петнаестак дана касније ни Ана Брнабић у Београду пред најближим сарадницима није крила незадовољство због чињенице да је Тони Верхеијен, тадашњи шеф канцеларије Светске банке, рекао да премијерка, која је у Владу дошла као експерт, треба да понови успех експерта Душана Вујовића.
Без обзира на личне симпатије и антипатије, суфицит у буџету који Вујовић за собом оставља је најбољи доказ да је Верхеијен био у праву.
„Преузео сам кормило у периоду најгорег могућег пада, 78 дана нас је делило од банкрота“, присетио се министар финансија недавно на једном састанку са српским привредницима.
На крају 2014. дефицит је био један од највећих у Европи, чак 6,6 одсто БДП-а, док је прошлу годину Србија завршила са консолидованим суфицитом од 1,2 одсто БДП-а. Преведено на свима разумљив језик, мањак на нивоу целе државе био је већи од две милијарде евра, док је на крају 2017. консолидовани суфицит био око 430 милиона евра, а после прва два месеца ове године 171 милион евра.
Јавни дуг је на крају 2014. износио 70,4 одсто БДП-а, док је на крају прошле године пао на 61,6 одсто, а последњег дана фебруара ове године на 57,9 одсто.
„У Србији су сви путеви исти, само се возачи разликују. И треба истерати аутобус са дна: као од Котора на врх Ловћена. Као мали сам био импресиониран возачима који су то успевали“, рекао је Вујовић недавно.
Од Копаоник бизнис форума наовамо, где год да се појављивао, министар финансија као да је подвлачио црту испод свог мандата. Без присуства медија и камера Вујовић је, ка-
жу очевици, широм Београда држао опроштајне говоре.
„Сада сви, с правом, очекују да се дели постигнути резултат. Али, ако сада почнемо да га делимо вратићемо се врло брзо тамо одакле смо пре нешто више од три године кренули“, упозорио је министар финансија недавно пред уским кругом људи на једном предавању у Српској академији наука.
Претходно се у Библиотеци „Никола Пашић“исповедио и члановима Удружења корпоративних директора. „Ми тек имамо семенски материјал, а хоћемо од семенске пшенице да направимо хлеб и да га поједемо“, рекао је тада.
Већ неколико пута у последње време министар је говорио о томе да на српском реформском путу постоји једна „црна тачка“. То су структурне реформе. Ми смо четири пута били на тој кривини и четири пута смо слетели са друма и даље настављали кроз трње својим странпутицама и пречицама“, објашњавао је Вујовић. У свим тим приликама говорио је неформално и као економиста. Али није крио и да је схватио како функционише српска политичка сцена.
Нису политичари популисти зато што се њима то свиђа, већ зато што неке идеје имају ухлебљење код народа, рекао је недавно.
„Политичари поново подгревају такве мисли код народа. Можемо ми свима да дамо све што желе као у Мајстору и Маргарити Михаила Булгакова. Само што ће се те жеље претворити у нешто друго. Таква илузија се не треба подгревати. Понекад решења могу да буду гора од проблема“, истакао је он.
Подсетио је како се 2009. једна илузија о расту плата и пензија претворила у потпуну супротност. Креатори економске политике тада су имали добре намере, све су добро испланирали, само су превидели да ће због тога да порасте увоз. „Не замерам им добре намере, већ дилетантизам. У суштини, они су радили добре ствари, али статика српског економског система није могла да их издржи“, рекао је Вујовић.
У почетку, после 2000. Млађан Динкић и Божидар Ђелић почели су да раде добре ствари, али их је занело то што је било пуно пара од приватизационих прихода, оценио је. „А онда су у свитање светске економске кризе поручивали како је то наша шанса. Не само да нису схватили кризу, већ су стимулисањем потрошње привреду гурнули још дубље у њу. Тако смо од 2009. до 2012. године доживели тотални суноврат. Раст потрошње је за последицу имао раст цена размењивих добара, ми смо смањивали производњу и гурнули индустрију у још горе проблеме. Од 2012. до 2014. промењена је Влада, али не и концепт. Након тога су нас у мају 2014. погодиле поплаве и онда се догодило трежњење“, присећао се министар.
У Владу Србије прво је ушао као министар привреде 27. априла 2014. Понуду је, по сопственом признању, прихватио јер му се учинило да се појавио политички простор за реформе. И каже да је „данас захвалан на том политичком прозору који се отворио“.
Пре него што је ушао у Владу, Вујовић је од 2011. био пензионер Светске банке, али је наставио да ради као консултант за ову међународну финансијску институцију. У стручној јавности није била тајна да Вујовић има амбиције да учествује у креирању српске економске политике. Својевремено је 2010, након оставке Радована Јелашића, управо Вујовић био један од најозбиљнијих кандидата за гувернера Народне банке Србије, али је на крају коначан избор, ипак, пао на Дејана Шошкића.
У Влади се препричавало како је Вујовић своју прву усмену оставку Александру Вучићу понудио још у јуну 2014. Било је то после седнице на којој га је премијер укорио сада већ антологијском реченицом: „Тишина тамо“! Дневник
Данас писао је у то време да је министар привреде био веома узнемиран због Вучићевог односа према њему.
Исте године, 4. августа, преузео је ресор финансија након оставке Лазара Крстића, који је већ био припремио терен за смањење плата и пензија. „Тражио сам од премијера немогућ програм за наше услове: смањење пензија
246,8 милијарди динара био је минус у државној каси 2014. године
од најмање 20 одсто, смањење плата у јавном сектору од најмање 15 одсто, отпуштање минимум 160.000 запослених из јавног сектора и повећање цене струје од 30 одсто“, рекао је Крстић у лето 2014, када је поднео оставку.
Већ у новембру те године српска делегација кренула је у Вашингтон на челу са Душаном Вујовићем, где је Србија званично затражила аранжман од Међународног монетарног фонда. Треба рећи и то да у јесен 2014. то није био лак посао. Јер, упркос томе што званичници Фонда постигнуте резултате данас оцењују као импресивне, у то време делегација из Србије није била радо виђен гост на вратима зграде у Пенсилванија авенији у Вашингтону. Јер, почетком 2012. Србија је ММФ вратила кући и аранжман је прекинут, јер је уочи избора Влада немилице трошила новац – за целу годину био је планиран дефицит буџета од 115 милијарди, а само до краја априла је ми-
нус достигао 83 милијарде. Зато је наш имиџ у овој финансијској институцији био веома лош, јер смо били познати по томе да све обећамо, али зато ништа од обећаног не учинимо. Вујовић је у Вашингтону добро одрадио посао и толико је импресионирао Дејвида Липтона из ММФ-а да је састанак са српском делегацијом уместо 10 трајао 45 минута. Забрљао је, међутим, када се вратио у Србију.
На конференцији за новинаре 21. новембра 2014. у Влади Србије саопштио је добру вест (да је аранжман договорен), али када је дошао ред за новинарска питања, објашњено је да „због обавеза које Мисија ММФ-а има“говорници могу да одговоре само на унапред достављена питања. Прећутао је шта је, у име народа, у Вашингтону договорио, као и да аранжман са Фондом подразумева и смањење плата и пензија, отпуштања у јавном сектору и поскупљење струје. Новинаре, који су гласно негодовали, министар Вујовић је понизио рекавши им „да не би било лоше да прочитају економске уџбенике“.
Касније, одговарајући на питање новинара зашто је српска јавност тек од ММФ-а чула да ће струја поскупети, Вујовић је рекао како у Влади нису хтели да објављују програм док га Борд директора ММФ-а не усвоји и објави. „Поскупљење струје има значајан психолошки ефекат, поготово у тешким економским условима“.
„Кратак фитиљ“министра Вујовића искусила је у септембру 2015. и једна службеница Поште Србије. Блиц је тада објавио да су управница поште број 33 на Дедињу и шалтерска службеница пребачене да раде у пошти у Младеновцу јер су поштовале процедуру и од Вујовића затражиле личну карту кад је хтео да подигне новац. Према писању медија, Вујовић је службеницу која га није препознала питао: „Да ли знате ко сам“? Након што је одговорила да не зна, министар је затражио да дође управница, која га, такође, није препознала. Министарство финансија касније је негирало да је Вујовић интервенисао код тадашњег директора Поште Србије Милана Кркобабића, јер га службенице поште нису препознале. Како је наведено у одговору Вујовићевог кабинета, он је отишао у пошту да плати рачун и чекао је скоро пола сата јер је шалтерска радница одуговлачила с послом. Пошто је дошао на ред, Вујовић је хтео да плати рачун својом платном картицом, али је службеница тражила од њега личну карту. Вујовић је казао да је укуцао ПИН и да лична карта није потребна, објашњавали су из Министарства финансија. Сам Вујовић на ово питање никада није одговорио.
Гнев пензионера министар финансија је током минулих неколико година навукао неколико пута током расправа у парламенту. Једном приликом је тако изјавио да су плате запосленима мање смањене од пензија јер они имају више трошкова као што је куповина одела за посао. Последњи пут најстарије грађане Србије наљутио је крајем прошле године када је у Народној скупштини изјавио да се у нашој земљи стиче право на пензију, а не на износ пензија.
Усвојим јавним наступима није крио да му смета то што му мало ко одаје признање за постигнуте резултате.
„Осећам се као да стално играмo утакмицу на непријатељском терену. Противници су нам наследство, услови на међународном тржишту, ограничен кадровски потенцијал и финансијска средства. Проблем су и медији као судије који су често у праву, али понекад у важним тренуцима своје слободно судијско уверење без икаквог разлога окрећу против нас. У овој утакмици, ипак, идемо до победе“, рекао је Вујовић у марту 2015.
Остаће запамћен и по томе да је на крају његовог мандата Србија стигла на црну листу Међународног тела за борбу против прања новца (ФАТФ). Неколико месеци био је и в. д. министра одбране, након смене Братислава Гашића, али и да је на крају 2014. ребалансирао - ребаланс буџета. За 2015. скројио је државну касу која је била пресудна за преокрет фискалних токова, смањење дефицита и касније заокретање смера јавног дуга. Био је то први буџет у коме расходи нису били скривени „испод црте“и у коме се државне гаранције нису издавале за текућу потрошњу у јавним предузећима, већ само за инвестиције. Вујовић је и први министар финансија који у буџету није планирао 100 милиона евра прихода од сиве економије. Али је једини коме је пошло за руком да те приходе оствари.
Није крио ни да има амбицију да уђе у историју као министар који је променио крвну слику српских јавних финансија. Својевремено је изазвао општи подсмех јавности кад је, након што је ребалансирао ребаланс, буџет за 2015. назвао „историјским“. У оно време нико осим њега у то није веровао. И само је Вујовић био у праву. Мада, његов наследник још има времена да га демантује. Ако на црној тачки српског реформског пута крене низбрдо. Пети пут у провалију.
33,9 милијарди динара био је плус у буџету Србије на крају прошле године