ЗНАЊЕ ИМАМО, НЕДОСТАЈЕ НАМ ХРАБРОСТ
МОЖЕ ЛИ СРБИЈА У ИТ СЕКТОРУ ДА ПАРИРА КИНИ, ФРАНЦУСКОЈ, ИЗРАЕЛУ ИЛИ САД
Многе глобалне компаније отварају своја ИТ представништва и развојне тимове у Србији, јер имамо предуслове за то. Али уз мањак самопоуздања за реализацију идеја, фале нам још и материјални ресурси неопходни за специјализовану опрему
Недеља иновација је више од конференције. Цео програм је дизајниран тако да повеже различите делове иновативног еко-система који до сада, нажалост, нису имали директну комуникацију ни сарадњу. Њен пратећи програм чине посете модерним истраживачким лабораторијама, компанијама, стартаповима, удружењима и свима који имају шта да покажу од иновативних пројеката и желе да отворе своја врата, а биће организовани и science-to-business састанци који ће омогућити директан дијалог кроз који ће научници или стартапови имати прилику да представе идеју или потраже савет, а компаније и инвеститори да добију идеје за нове пројекте или инвестиције.
За ИТ индустрију је сјајно што су неки од примера добре праксе из Кине, Француске, Израела или Америке примењени и у Србији. Она је применљива свуда, глобална је, захтева знање, добар тим и креативност, што Србија апсолутно има. Отуда и процват ИТ-а и многе глобалне компаније отварају своја представништва и развојне тимове овде. Једно од мојих највећих задовољстава је управо то што постоји велики број пројеката који се раде у Србији, а који могу да парирају престижним институцијама у свету, и то је оно што желимо да представимо и на Недељи иновација.
Постоје, међутим, и два фактора у којима заостајемо за другим земљама - храброст и самопоуздање за реализацију својих идеја (било да је у питању entrepreneurship или intrapreneurship) и материјални ресурси када су у питању области које захтевају специјализовану опрему и лабораторије. Са друге стране, то је могуће превазићи кроз менторске програме, дијалог са различитим секторима, удруживања и стварање партнерстава.
Моја ужа специјалност су биомедицинска истраживања, а међународне сарадње и научни рад су ми отворили врата бројним клиникама у свету. Имала сам прилике да разговарам и са клиничарима, и пацијентима, администрацијом, клиничким инжењерима и техничарима. Занимљиво је да нико, ни у једној држави, није потпуно задовољан медицинским системом. Негде је превише спор, негде превише скуп, компликован, негде се методолошки не уклапа са жељама лекара или пацијената. Нове технологије и дигитализација уносе промене, мада недовољно брзо. Телемедицина је концепт о коме се прича већ годинама, али није у довољној мери заживео. Међутим, са развојем нових технологија, посебно смартфон уређаја, многи медицински сервиси су постали једноставни за имплементацију на даљину. Такође, комбиновањем ових уређаја, по потреби и додатних сензора који су данас приступачни, као и алгоритама за вештачку интелигенцију, могуће је потпуно персонализовати приступ пацијентима и имати објективну евалуацију стања, праћење терапије, као и предикцију наредних фаза. Све то, аутоматски и са минималним оптерећењем лекара и здравственог система. И ту не говоримо само о људима који имају медицинске проблеме, већ и о здравим људима који имају свест о значају превенције и одржавању квалитета живота.
Квалитет и брзина анализа се повећава, а цене значајно падају, и већ сада је то постало значајно, значајно приступачније. Све то иде у прилог развоју персонализоване медицине, која уз одличан мултидисциплинаран тим лекара, инжењера и других стручњака може да омогући повећање квалитета живота. То је нешто што је већ постало садашњица, и у чему учествујем на неколико међународних, али и домаћих пројеката. Верујем да ће посетиоци Недеље иновација бити веома изненађени када виде шта се све на ову тему ради баш у нашој земљи, и колико су то напредне технологије.