Амерички сан једног Србина

ИГОР КОКОШКОВ, ГЛАВНИ ТРЕНЕР ФИНИКС САНСА

Мало ко би се колико прошле јесени усудио да типује да ће српски кошаркашки тренер Игор Кокошков постати први Европљанин коме ће конзервативна НБА понудити место главнокомандујућег стратега, и то у игри за коју Американци држе да је део њиховог националног идентитета. Истина, Финикс са којим је Кокошков потписао трогодишњи уговор није пазарио наслепо, јер је српски стручњак пет година провео на клупи овог тима као помоћник главног тренера, те је менаџмент клуба и те како упознат са његовим могућностима.

На овај начин једна прилично тешка прича момка чији је неоспорни играчки потенцијал окончан у тешкој саобраћајној несрећи, добила је срећан крај. Игор Кокошков је добио своје парче америчког сна, и то потпуно заслужено.

Оно што остаје упитно је чињеница да у Србији фактички није добио праву шансу у клубовима, изузев у ОКК Београду, где је почео тренерску каријеру. Није тешко претпоставити да момак рођен у Банатском Брестовцу није био део развикане кошаркашке чаршије, која је по свом нахођењу, или чешће интересу, протежирала нека друга имена. Кокошков је уместо потуцања по Србији одабрао другачији пут и пре 18 година постао помоћни тренер на Универзитету Мисури. Уследило је усавршавање у више НБА тимова, а коначна потврда квалитета је стигла прошле године када је као селектор Словеније освојио златну медаљу на Европском првенству победивши у финалу баш своју Србију.

Ни такво достигнуће није спречило дежурне зналце да скептично врте главом, понекад и поспрдно коментаришу, најпре тихе а затим све гласније вести да би Кокошков могао да постане главни тренер у најјачој кошаркашкој лиги света.

Сам је Кокошков читаву ствар примио тихо, без икаквих драматичних и бомбастичних изјава. Баш као и давне 1992. када је као двадесетједногодишњак морао да прекине обећавајућу играчку каријеру.