Иван Клајн
ЈЕЗИК Жена која суди
Као човек прошлог века, који се слабо сналази на интернету и на друштвеним мрежама, захвалан сам читатељки Д. П. која ми је послала податке о језичкој дискусији на сајту „Бета Инсајдер“(ту сам тек потпуни аутсајдер), поновљеној, ако сам добро разумео, и на сајту листа „Данас“. Ту је објављена вест под насловом „Суткиња Прекршајног суда претучена у судници“, а реч суткиња понавља се и у тексту. После тога међу читаоцима развила се бурна дискусија око тога да ли жену на положају судије треба звати суткиња, судиница, судијиница, или можда напросто оставити облик судија, исто као и за мушкарца.
Ово последње решење изгледа да се најчешће користи у дневној штампи, где редовно читамо „Судија је одбацила тај захтев“, „Претходни поступак је водила судија та и та“и слично. Именица се ионако завршава на „а“, па зашто не би била и женског рода? Можда је то стварно и најбоље решење, али ни оно није без својих тешкоћа. Наш језик није склон ономе што су стари Грци називали „епицене“– именице које су у истом облику за оба рода. Мада наше граматике не признају -ија као посебан суфикс мушког рода, десетине именица с таквим завршетком, претежно турског порекла, стварају утисак да такав суфикс постоји. Такве су ђувегија, харамија, пустахија, комшија, ћурчија, месија, затим оне безбројне с турским наставцима -џија и -лија, да и не помињемо имена као Алија и погрдне називе као балија.
У говору најчешће чујемо суди(ји)ница, али ту се јавља она двосмисленост из патријархалних времена коју знамо по Нушићевој „министарки“, по разним „капетаницама“и слично: суди(ји)ницом би се најпре звала ’судијина жена’. Само такво значење дато је у Матичином шестотомнику, у тому који је објављен 1976. године, као да у то време још није било жена судија. У једнотомнику из 2011, за дивно чудо, нема ни суди(ји)нице ни суткиње. У приручнику „Род и језик“, који су у Новом Саду 2009. објавиле Свенка Савић и још три њене колегинице, суткиња је дато као главни облик, уз могуће варијанте као госпођа судија, судијиница, судијка, судитељка и друге. У црногорском „Регистру занимања, звања и титула жена“Сање Мијушковић (2013), у издању Министарства за људска и мањинска права, предлаже се само суткиња. После свега – одлучите сами, али рекло би се да суткиња има предност.