Поједи слона
МУЗИКА
Када бенд свој нови албум назове Eat the Elephant, што у дословном преводу значи „поједи слона“, а метафорички се односи на жељу за прождирањем републиканаца у САД, од почетка вам је јасно да имате посла с неким кога не занима романтизовање свакодневице. Ако је Мејнард Кинан, најширој публици познат као певач легендарног прогрок бенда TOOL, у својој „матичној кући“често линчовски кокетирао са сновима (кошмарима) наспрам реалности и урнебесном сатиром ургирао на слушаоце да читају између редова, његов (само на папиру) други бенд на новом албуму у први план ставља окрутну реалност.
A Perfect Circle, бенд који је Кинан 1999. основао са гитаристом Билијем Хауерделом и суоснивачем Smashing Pumpkins, Џејмсом Ајхом, у народу је неосновано најпознатији као „лаганија“верзија TOOL, иако би у пракси обратна тврдња била тачнија. Мелодичнији и вокално пријемчивији ширем аудиторијуму, превасходно онима којима тврђи рок не лежи, APC је у претходних 20 година стекао скоро истоветан култни статус који TOOL и даље ужива и винуо Кинана међу живе легенде рок музике. Њихово ново остварење, Eat the Elephant, дефинитивно удаљава Кинанов опус у оквиру овог бенда од TOOL и представља једну значајно другачију дихотомију екстрема - упркос многобројним клавирским деоницама и „мекшим“аранжманима и вокалним изведбама, текстови никад нису били директнији и агресивнији. Нема ту ни трага контемплативној спиритуалности, музику прате конкретне и јасно артикулисане критике актуелних друштвених феномена у САД. Кинан је иначе познат као вокални критичар система као таквог, али на Eat the Elephant одлази корак даље од генеричког негодовања на рачун свега и подробније се бави концептом људске одговорности, индивидуалне и колективне, и немара привилегованих за угрожене и обесправљене чланове друштва.
Употреба синтисајзера и вишеслојне композиције (нашао се ту и ксилофон, и то више пута!) које хармонијски спајају гитаре и електронски компоноване деонице, те доносе освежење звука и сјајно се уклапају са Кинановим тишим вокалима на нумерама као што су Disillusioned и The Doomed. So Long And Thanks for All The Fish, у почетку звуче, чак и превише, као убрзана верзија Follow The Cops Back Home од Placebo, али Хауерделова гитара довољно брзо преузима примат и одмах вам је јасно кога слушате. Ту се Кинан, у духу Дагласа Адамса, од којег је и узео назив песме, спрда на рачун „преусмеравања пажње“и онога што назива лажним проблемима и дилемама, док се свет, према његовом мишљењу, неповратно урушава.
Наравно, искусни слушаоци ће ипак испод свега препознати сада већ типични APC звук - успорени, тешки ритмови и упечатљив бас, као и Хауерделова „шкрипућа“гитара су свеприсутни, а и Кинану се повремено „омакне“да се распева као некоћ ово се посебно осећа на Talk Talk, када заурла „склањај ми се с пута“, као и у новом аранжману старе песме By And Down The River, реткој балади у духу њиховог дебија Mer De Noms, али и Delicious и Feathers; кроз све три се прожимају Кинанове чувене синкопе и рањиви ламенти над немогућности човека да побегне од себе.
После паузе од скоро деценију и по, многи бендови нису у стању да направе ни кохерентан, а камоли свеж и занимљив албум који се може истински допасти људима драстично различитих схватања и афинитета. Срећом, Кинанов вансеријски таленат ни после четврт века не бледи, а чини се да је овим остварењем и APC зацементирао статус бенда који ће слушати и анализирати и генерације након нас.
Након 14 година чекања, нови албум чувене „супергрупе“актуелна друштвена питања обрађује агресивније него икад, уз јасну поруку да смо сами криви за све проблеме света