ПОГРЕШИО САМ ШТО САМ ЋУТАО
Саша Јанковић
Овај разговор је вођен уочи годишњице оснивања Покрета слободних грађана, у недељи у којој се десило најмање десет ствари због којих све изгледа још горе него прошле седмице, а у исто време, барем по мом утиску, безнадежније да ће икада више бити нормалније.
Уверена сам да нема дана да вас неко не заустави на улици с питањем: Има ли овоме краја? Шта сте одговарали пре годину дана, а шта данас?
Исто: Свакој власти дође крај и само од нас зависи када ће овој. Када се сви добри људи који се питају „има ли краја“укључе и свако учини све што може и зна, не очекујући да се неко други бори за њега и не питајући да му то неко плати, ето краја злу. Пошто је Јавни медијски сервис отет од грађана, Жељко Бодрожић је у Кикинди читао слободне вести на градском тргу. Штета што многи новинари нису прихватили предлог да за грађане бесплатно праве дневнике, утиске недеље, па је и та иницијатива замрла. Када довољно људи схвати да колико год се склонимо овима није доста јер им је од неспособности већа само алавост, и да нас се политика свих подједнако тиче, тада ће овом бити крај.
Колико људи је од оснивања напустило Покрет? Да ли вам је у протеклих годину дана јасније шта се догодило и на који начин сте лично одговорни?
Толико ми је већ пута постављено то питање да би проницљив човек већ требало да се запита – остаде ли неко у том покрету уопште и што су они онда више битни? Ако ћете баш да нас пребројавате, истина је да је много више људи дошло него што је отишло.
Али ваша поента је била моја одговорност, зар не? Не осећам се лично одговорним за одлуке оних који су напустили Покрет слободних грађана. Ми смо удружење одраслих, равноправних људи и свако у њега улази не због мене већ због себе и излази исто тако. Вероватно сам некима био прва инспирација да уђу, али није ПСГ фан клуб председника, нисмо ми СНС. А Покрет слободних грађана је данас неупоредиво конкретнија, озбиљнија, распрострањенија, организованија, искуснија... ако хоћете - боља организација него пре шест месеци или у моменту оснивања, пре годину дана. Међутим, одговоран сам за нешто друго. Нисам јавности довољно образлагао поједине тешке политичке одлуке и тражио сам од других у Покрету да то не раде да не би рушили неке мостове. Касније време покаже да смо били у праву, али штета по Покрет и мене остане.
На шта мислите?
Рецимо, пуно ми је замерано што после председничких избора нисам
одмах политички каналисао нагомилану енергију. Прећутао сам да ме је Демократска странка тада подржала уз услов да не правим политичку партију. После избора, позвали су ме на Главни одбор и потапшали по рамену. Када сам схватио да је за руководство те странке „то било то“, почео сам да правим Покрет као удружење грађана. Ни то им није било право, а ја људима из Апела 100 када смо разговарали шта ћемо даље, чак и кад је већина желела странку, нисам рекао због чега странка није опција. Љутили би се на ДС, а ја сам желео да оставим простор за најближу сарадњу наших организација, да ДС добије место у председништву Покрета. А онда је ДС рекао да не жели у савез са Покретом. И нисам реч рекао, нити их је ико критиковао због тога. Када је ПСГ одлучио да са ДС „прекинемо планове“о заједничком наступу на београдским изборима, нисмо до краја изнели сва сазнања, која су се после показала као тачна. ДС је тврдио и да је резултат председничких избора у ствари њихов. Оћутао сам и то. Демантовали су их тек избори у Београду, али штета је начињена. Оћутао сам и да је Нова странка својевремено желела да се удружимо, али ми је њен председник изнео да треба да буде председник Извршног одбора Покрета. Нисмо се у томе сложили и Нова је наставила својим путем, а људи из Нове су мислили да сам их заборавио. Један грађански покрет поставио ми је као услов за сарадњу са ПСГ да не сарађујемо са било којом странком. А човек који је то изговорио, председник скупштине тог покрета је члан СПС. Одбио сам тај услов и прећутао све. Има тога много. Ту сам грешио.
Последња истраживања (макар их звали и „нека“), кажу да ако би ове
Не осећам се лично одговорним за одлуке оних који су напустили Покрет слободних грађана. Ми смо удружење одраслих, равноправних људи и свако у њега улази не због мене већ због себе и излази исто тако
недеље били парламентарни избори нико не би прешао цензус осим СПС и СНС? Да ли је најпогрешније што можете да закључите да истраживања лажу? Шта бисте урадили да знате да је то истина?
Оно што јесмо одређује то што радимо и резултати истраживања не могу да промене наше циљеве, ко год да истраживања ради, финансира и пласира. ПСГ може само да се повуче и свако од нас се врати свом занимању ако икад на слободним изборима видимо да то што политички јесмо није оно што Србији треба. За сада то резултати избора нису показали.
Не воде Мали и Весић главни град катастрофално тек тако, већ су део једне пирамиде власти која се увек и на сваком нивоу мора политички оспоравати из самог темеља
Не подносите реченицу „сви су исти“. Да ли сте допринели том уверењу одлуком да одбијете Ђиласов предлог за оснивање Савеза? Да ли сте свесни да је од свега што сте јавно рекли остало само то да вам је неприхватљиво да Ђилас буде менаџер тог савеза и да озбиљан део јавности верује да до удруживања није дошло само и само због сујете? (Раде Вељановски је изјавио да би то био проблем чак и да је претходно била усвојена политичка платформа.)
То једноставно није тачно. Не морате ми веровати само зато што сам Ђиласа на прошлим изборима својевољно, упркос упозорењима и саветима са свих страна, ставио испред себе и, што је много озбиљније - испред Покрета, иако се на локалним изборима, за разлику од председничких, непосредно не бира градоначелник већ одборници. Не морате ми веровати ни због тога што сам на вашем римејку „Утиска недеље“у коме је Драган био гост дошао да са другима из Покрета седим као публика и аплаудирам. Радио сам и штошта још пуна срца, јер сам био уверен да би он био најбољи градоначелник Београда, што и даље мислим. Али да његов предлог Савеза није довољно добар – није. И то нисам оценио само ја, већ цело председништво Покрета и то на три седнице. То смо рекли када смо се нашли под притиском да се изјаснимо, након што је Драган написао да је било довољно времена да размислимо и да нема спремности да даље разговара о том предлогу, нити простора за друге предлоге. У светлу моје одговорности коју потенцирате и транспарентности у политици коју ћу убудуће више да заступам, рећи ћу и да сам покушао да ублажим саопштење које су саставили други чланови Председништва у мом одсуству, али на срећу нисам успео. Били су потпуно у праву, истину треба рећи кратко, јасно и гласно, прећуткивање је Србију пуно коштало и кошта.
Да ли би предлог био прихваћен да је предвидео да ви будете менаџер Савеза, а не Ђилас, а Вељановски генерални секретар? Искрено вас питам?
Искрено, ваше питање је увредљиво. Не ради се о томе ко је менаџер и генерални секретар, него чега су ти људи менаџер и генсек – ко чини тај савез, око којих вредности, принципа и циљева се савез окупља, на који начин ради? Да ли се само зове Савез, а у ствари је нова организација, која му је политика? Од тога би ваљда требало да зависи да ли треба пристати или не пристати на неки предлог. ПСГ је предложио концепт Савеза који је битно другачији и Драгану сам понудио да у таквом савезу буде менаџер. При томе, за мене (нити Радета Вељановског, кога не знам зашто посебно апострофирате јер су све одлуке Председништва биле једногласне) у нашем предлогу није предвиђено ниједно руководеће место. Како је могуће да опозицији није јасно оно што јесте сваком бирачу, изгледа да је Вучић председник свих опозиционих покрета и странака - дневно се изговара по кућама. Шта није тачно? Чиме сте показали да су вам грађани важнији од личних амбиција чланова Покрета?
То су ваша питања и слободно их тако поставите, а не у име неких „људи по кућама“јер по неким другим кућама се изговарају другачије ствари, а за њих ме не питате. Које су то тачно личне амбиције чланова Покрета које остварујемо? О шта су се то чланови Покрета и ја лично до сада окористили? Коју је то неко од нас икад фирму опљачкао, богатство за трен стекао, идеологију издао, принципе заборавио? Питам се како би било да нисмо прећутали све нападе који су са било које опозиционе стране ишли према нама, једино сам Саши Радуловићу једном написао, и одмах пожалио, кратак непријатан твит после фантастичних оптужби које је изнео против мене након што смо одбили њихов предлог за стратешки савез који су условили тиме да у њему, између осталих, нема места за Драгана Ђиласа.
Да склоните са стране ПСГ и мене, ко би остао на националној опозиционој политичкој сцени сем екстремне деснице и делова и функционера ДС који су се одвојили од те странке углавном после губитка власти? Ми желимо сарадњу, само на другачији начин од оног на који су многи од њих навикли и верујемо да ћемо тако заједно имати снаге да Србију поведемо у будућност, а не у прошлост. Сигуран сам да стари начин није добар, јер је испробан на делу и довео је до – Александра Вучића.
Да ли верујете да бисте освојили бољи резултат на градским изборима да сте изашли самостално?Да ли је то позадина ваших речи да су резултати показали да није довољно окупљање „против“?
На председничким изборима остварен је невероватан резултат с обзиром на услове, али не и довољан. На београдским изборима, исто у грозним условима, у партнерству са другима остварили смо добар резултат, али опет не и довољан. То су чињенице, зар не? На београдске изборе поново бисмо ишли у коалицији са истим партнерима и опет ну-
Не ради се о томе ко је менаџер и генерални секретар, него чега су ти људи менаџер и генсек – ко чини тај савез, око којих вредности, принципа и циљева
дили сарадњу и другима, али бисмо били упорнији у предлозима да кампању водимо са конкретнијим политичким ставовима. Не воде Мали и Весић главни град катастрофално тек тако, већ су део једне пирамиде власти која се увек и на сваком нивоу мора политички оспоравати из самог темеља. Прича о бесплатним уџбеницима и старом мосту ту није довољна. Србија је званично земља са највећим јазом између богатих и сиромашних. Неправедно је када исте третирате различито, али и када различите третирате исто. Вук Јеремић и ја освојили смо у Београду на председничким изборима много више гласова него наша коалиција са Ђиласом и другима годину дана касније. У Бору је изборни резултат опозиције са председничких избора преполовљен после уједињења на локалним. Дакле, нешто није како треба. Моја председничка кампања била је заснована на највишим цивилизацијским вредностима – правди и владавини права, људским правима и слободама, правној држави, једнакости свих пред законом, на слободи, равноправности и братству међу људима. И нисам прихватао свачију подршку. Треба поставити границе ко може, а ко не може бити члан коалиције и вратити се на политичке и цивилизацијске тековине које ова власт руши, те их људима ближе представити, конкретизовати, показати да од њих у ствари зависи квалитет њиховог свакодневног живота, њихов животни стандард.
У градском парламенту ћете наступити као самостална посланичка група. Да ли је та одлука донета после одустајања од споразума, или је такав договор био и у предизборној кампањи?
Захтев да будемо једна одборничка група ултимативно је постављен тек након избора. Пре избора о томе је говорено као о нечему пожељном, али уз право свих да одлуче другачије. ПСГ је сигуран да је најбољи модел – више посланичких група од којих свака користи свој пун идеолошки, политички и организациони капацитет, а међусобно снажно сарађују и наступају уједињено око заједничких ставова које утврђују редовном координацијом.
Говорите да вам је неприхватљив савез у који би ушле Двери, па и ДСС, да није довољно бити против Вучића, а у исто време сте после пресуде Шешељу и дивљања над Александром Јерков позвали све опозиционе посланике да напусте парламент са ставом да као покрет „стојите иза сваког ко је против ове страховладе“. Да ли је довољно или није довољно?
Потребно је, али не и довољно. Са целом аутентичном опозицијом желимо савез у области фер изборних услова. Али само са идеолошки сличнима можемо да се уједињавамо. Ујединити се и језички и по предлогу за који се залажете значи да постанемо једно, а то не можемо са политичким организацијама које баштине идеје национализма, оспоравају остваривање Уставом гарантованих људских права, величају људе оптужене за ратне злочине, чији кадрови сматрају да је учење енглеског језика штетно за децу и Србију виде у Азији, а не Европи, који на локалу сарађују са режимом. Можемо и са њима да се боримо да нико не покраде изборе, али једно нисмо и нећемо бити, све и када би нам неко гарантовао да ћемо тако добити власт. Сарадња целе опозиције и заједнички наступ на стварању елементарних услова за поштене изборе, ни више ни мање од тога. Нема смисла разговарати о коалицијама ако опозиција сачека следеће изборе у истим условима. То је само бачена коска власти, да се њоме забављамо.
Ако позивате републичке посланике да напусте фарсу од парламента, зашто верујете да вам је место у градском? Био Шешељ у њему или не, страховлада влада?
Ако у градском почне да се дешава оно што у републичком, одборници ПСГ ће га напустити, то смо одмах рекли. А нама страховлада не влада, ми јесмо и бићемо слободни грађани у било којој ситуацији. И у Вучићевом затвору ми бисмо били слободни грађани са достојанством. Једино човек
сам може своју слободу да преда или прода, други му је не може узети. То је идеја која нас у ПСГ окупља и ми смо слободно одабрали да се боримо за бољу Србију, нисмо на ту борбу осуђени нити приморани.
Кажете да је на дневном реду „шешељизација“Србије. Ако је Шешељ запамћен као „омиљени опозиционар“, да ли се прибојавате да бисте својим понашањем могли да се кандидујете за исту улогу (наравно да не мислим на ратне злочине)? „С оваквом опозицијом може да влада још 135 година“- шта кажете на ту народну умотворину?
Не делим ни најмање тај ваш страх за мене, људи су сувише оштроумни да не би схватили ко стоји иза које етикете, а та на мени баш виси. „Умотворина“коју кандидујете заснива се на наопакој логици по којој ће, на пример, с новинарима као што сте ви медијски мрак трајати још један век. Ја потичем из Вуковог краја. Он није скупљао спинове власти, већ праве народне умотворине и боље би било да се на такве ослањамо. Једна, ено је на табли у Тршићу и урезана ми је у свест, каже: „Не можеш зло чинити и добру се надати“. Од таквих умотворина ова власт се плаши, а чува је она ваша о опозицији.
Причате о „медијској блокади”, обећавате да ћете кад смените „тоталитарну власт“захтевати опозив чланова РЕМ-а,… Нема дилеме да вам је медијски простор сужен до плача. Али, како је могуће да не примећујете да ту блокаду пробијате само кад је то у интересу власти? Зашто им чините такве услуге? Зашто дозвољавате да будете цитирани само кад се показујете као међусобно опозиционо завађени?Да ли унапред знате који твит ће вам ретвитовати Пинк? Зашто то радите?
После свега у овом интервјуу сугерисати још и да подржавам Пинк је крајње креативно и захтева, између осталог, потпуно игнорисање моје трогодишње систематичне сатанизације на тој ТВ станици. Пишем оно што мислим зато што верујем у искреност, а не зато што ће ми твит, или неће, неко ретвитовати. Број мојих пратилаца на Твитеру говори да много више људи цени искреност него што то „професионалним“опозиционарима или власти прија. Да ли верујете да ова власт може да се сруши док се не уједините? Ако се плашите судбине ДОС-а: Шта мислите - да ли је већа тековина ДОС-а то што је срушио Милошевића, или што се после избрукао?
Зашто је лоше када ПСГ понавља да неће Србију да враћа ни у период ДОС-а, већ да хоћемо да градимо будућност бољу од прошлости коју смо имали. Неспорно је да ову власт можемо сменити само уједињени, али не око новог вође, већ око заједничких циљева којима је СНС супротност и препрека. А не да уједињени жмуримо пред проблемима и одлукама које нисмо донели и нећемо да доносимо док не победимо.
Ако је ваша највећа препорука била да сте успоставили институцију заштитника грађана, као што јесте, шта вас спречава да поверујете грађанима да од вас не траже ништа друго него да их не заборавите. Кажу: „Уједините се! Ко није за Савез тај је за Вучића”! Шта ви одговарате?
То је пре вас рекао односно написао само један човек и мислим да обоје нисте у праву. Хоћемо ли организације и људе ваљањем у катран и перје утеривати у савез, или ћемо радити тако да пожеле да дођу? А у овом интервјуу се ни ПСГ ни ја не видимо од перја. Такав приступ не обећава ништа добро за будућност и зато ћемо Србију мењати на другачији начин. С поштовањем за различитост и спремношћу да из ње градимо снагу, а не из једнообразности на силу. Грађани кажу и „не попуштај, не мешај се са другачијима од себе“, па ипак попустим када сматрам да је то у општем интересу. Знате, као заштитник грађана нисам прихватао
Ми желимо сарадњу само на другачији начин од оног на који су многи од њих навикли и верујемо да ћемо тако заједно имати снаге да Србију поведемо у будућност, а не у прошлост
све притужбе грађана, само оне које сам, са сарадницима, утврдио да су основане.
Утисак је да би све било једноставно да није тако компликовано. Да је највећа препрека рушењу власти уцењеност комплетне елите: да је Вучић преузимањем контроле над службама постао власник „фиока“у којима нема ко није, политичари, интелектуалци,… Ваша фиока је одавно изручена, али, мора бити да и ви имате његове? Зашто их никада нисте изручили? Колико ствари сте сазнали о Вучићу које никада нисте рекли, а он зна да знате? Зашто ћутите?
Доказало се да је моја фиока – чиста. Закон о заштитнику грађана обавезује ме да ћутим о стварима које нису јавне, а које сам сазнао у вршењу функције - о Вучићу, али и о многим другима. Људи осећају ствари, не морају да знају све детаље да би схватили да је суштина ове власти неспособност и корупција, а да су и многе ствари у опозицији условљене неким ранијим односима и аранжманима. Србија од тих тајних веза не може да дише и ПСГ и ја се у њих нећемо упетљавати да бисмо лакше дошли на власт.
Да ли је у Србији 2018. цинично славити Дан победе над фашизмом?
Не, то је наша обавеза. Обележавање тог дана треба да нас подсети да ако смо фашизам победили једном, можемо и хоћемо поново, увек кад се појави.
Да ли уочавате разлику између оног Јанковића који је 2016. људима вратио наду да је „могуће“и овог данас? „Шта се догодило са Сашом Јанковићем”- питају људи ?
Исти сам човек. Као што сам 2010. године после доделе Нобелове награде на коју сам ишао насупрот ставу тадашњег естаблишмента, на молбу из државног врха „да зарад општег интереса покажемо да власт није у свађи са омбудсманом“отишао у вашу емисију, иако омбудсмани у дебатним емисијама не учествују, а у њој ме ваши гости омаловажавали, тако сам и сад прихватио овај интервју уверен да је овај оштар дијалог улог у будућност која ће потврдити исправност ставова које износим.