ЗАКАСНЕЛА ПРАВДА ЗАЧИЊЕНА ДЕМАГОГИЈОМ
ВЛАДАВИНА ПРАВА И ЕКОНОМСКИ НАПРЕДАК
Политички мотивисани прогон пословних људи, чему је склона власт, од Динкића до Вучића, обично се заврши ослобађајућим пресудама или минималним казнама, тек реда ради. Такав притисак извршне власти не само што угрожава непристрасност судства и пословање бизнисмена, већ квари и инвестициону климу
УСрбији се пуно говори о владавини права, мало под притиском ЕУ, мало како би се власт хвалила да ради на њеном унапређењу, а мало зато што има доста незадовољних критичара, не само у опозицији.
Проблем настаје, макар са становишта теме из наслова, када погледамо на која се подручја права ставља нагласак: то су антидискриминационе одредбе везане за жене, ЛГБТ популацију, националне мањине, старе, младе и сличне; то су теме тероризма и прања новца, које више интересују западне земље него нас; то је корупција, која нас заслужено занима, па тема ратних злочина, па истакнути случајеви из кривичног права... Све су то хвале вредне области, од значаја за правду и заштиту људских права, али нису важне за економски напредак, који је, сам по себи, важна ствар.
Две су основне правне претпоставке за привредни развој: добра заштита својине и добра заштита уговора. Тешко је веровати да ће неко инвестирати у земљи у којој је заштита својине слаба или непостојећа, уколико, на пример, неко може да изгуби имовину због судске преваре или због фалсификовања стања у катастру. Или чак уколико катастар не постоји него је својина више неформална, ослоњена на државину. У Србији стање није овако катастрофално, али неки елементи несигурности постоје.
На пример, пуно је нелегализованих стамбених зграда, које не постоје у катастру и које нису формално
покривене власничким правом, односно заштићене. Такав статус не само да сопственику доноси ризик губљења имовине, већ, у мање опасном случају, онемогућава или отежава комерцијализацију те имовине. Тако, потенцијални предузетник не може да добије банкарски кредит за инвестиције, јер се не може ставити хипотека на имовину које нема у катастру.
Слично томе, катастарско стање пољопривредних имања врло је неажурно, односно велики број се и даље води на прадедове који одавно нису међу нама. Једноставно, на селу наследници избегавају за њих скупе и компликоване оставинске поступке и пренос имовине на нове наследнике, већ се ослањају на усмени договор међу наследницима и државину. Стога потенцијални инвеститори у пољопривреду имају велике муке да укрупне иначе ситне парцеле у Србији, па често одустају пред брдом правних препрека.
Зашто је ефикасна заштита уговора важна очигледно је: уколико фирма или појединац не могу да заштите своја права у економском животу, нарушена било од пословних партнера, било од државе, онда ће они смањити послове само на оне најсигурније, избегавајући разгранавање економске активности. Што је штетно за економски напредак земље.
У Србији је основни проблем рада судова изузетна спорост поступка, која чини да постоји огроман број
незавршених предмета, који се вуку годинама. На крају 2017. их је било чак 1,9 милиона (податак Високог касационог суда)! А закаснела правда и није правда. Нерешавање спора велике вредности може чак одвести у стечај фирму која је у праву, али која не може годинама да наплати своја потраживања.
Познат случај овакве праксе су радни спорови, који би по изричитој законској одредби морали да се реше у року од шест месеци, али се решавају у просеку две године. Такво кашњење узрокује губитке како за радника, тако и за фирму. Јер, вредност спора расте сваког месеца, па ће на крају једна страна изгубити знатно више него што је требало.
Овоме ћемо још додати политички мотивисана прогањања пословних људи, од Динкића (Драгић, Давинић) до Вучића (Космајац, Мишковић), а који се обично заврше ослобађајућим пресудама или минималним казнама, тек реда ради. Такав демагошки став и притисак извршне власти свакако угрожавају непристрасност судства, али и пословање бизнисмена од којег зависи егзистенција великог броја запослених и, у крајњој линији, инвестициона клима у земљи и економски напредак.
Добро законодавство је важна ствар. Али је још важније обезбеђење спровођења закона, од државе до судства. А ту Србија стоји врло лоше.