Трампов легат

КРВАВИ СУКОБИ У ГАЗИ

Nin - - Садржај - С. Славковић

Ако је и било неизвесности да ли ће Доналд Трамп наставити деценијску спољну политику САД као глобалног шерифа, колико год онемоћалог, одговори од почетка 2018. пристижу као на траци. Оно мало предвидљивости је нестало. Предстојећи Трампов разговор с Ким Џонг Уном можда треба да корејско полуострво приближи денуклеаризацији, али ће мало шта то да у збиру значи ако је амерички председник већ повукао САД из брижљиво припреманог нуклеарног споразума с Ираном. У међувремену, иранске снаге у Сирији су испалиле неколико ракета на израелске снаге на Голанској висоравни, на помолу је нови блискоисточни сукоб, а онај који је некако најмање важан у светским медијима, ваљда зато што је најдуготрајнији, наставља да односи животе. Реч је, наравно, о рату Израела и Палестине.

Управо је Трамп откотрљао клупко деценијама једва спровођених дипломатских напора када је у јануару жовијално, као повишицу да даје, прогласио да ће, Вашингтона што се тиче, Јерусалим бити главни град Израела. Израел је потом преселио америчку амбасаду у тај град из Тел Авива, а Палестинци у источном делу Јерусалима, који виде као будућу престоницу своје државе у настајању, протестовали су због ове одлуке пуних шест недеља.

Можда је превелико допуштање цинизму да поверујемо да је Израел одлучио да премештену амбасаду отвори баш 14. маја, када је против демонстраната користио бојеву муницију, убивши најмање 58 људи и ранивши око 3.000, што овај инцидент чини најкрвавијим од 2014. године. Наиме, Палестинци 15. мај називају „накба“, или „катастрофа“, у сећање на почетак масовног протеривања њихових сународника како би се 1948. створило место за Израел. Протести и сукоби су се наставили, али мањим интензитетом. И, док једни славе Трампа, други у опсадном стању сахрањују своје мртве.

Newspapers in Serbian

Newspapers from Serbia

© PressReader. All rights reserved.