Свеобухватно
СТРИП
Сарадња стрипских аутора и издавача из Србије и Хрватске, ко год да се налазио на којој страни, од самих почетака настајања оригиналних, „на овим просторима“креираних остварења, готово по правилу је као резултате имала натпросечно квалитетне пројекте трајне вредности и, најчешће, од великог значаја и за међународну сцену. Без обзира на то да ли се радило о стрипу или публицистичким текстовима о њему.
Уосталом, подсетимо само: прва екс-Ју теоријска књига Поетизам стрипа Београђанина Србољуба Србе Игњатовића је на српском језику објављена у Хрватској 1979. године, а први прави, по светским стандардима стрипски албум једног хрватског стрипара, с стриповима са хрватског говорног подручја, у пуном колору, тврдом повезу и одштампан на најквалитетнијој хартији, садржавајући неколико цртаних прича Андрије Мауровића – објављен је у Србији 1981.
Сада пред нама опет имамо једно такво „прекогранично“издање од трајне, историјске вредности и правог међународног значаја.
Колекционари ексјугословенских, а вероватно и других стрипова, сакупљачи који имају најбоље, најпотпуније и најобимније збирке домаћих издања, налазе се у Хрватској. Но, и ми у Београду већ деценијама имамо једног, сваке хвале вредног - осим чињенице да се понајвише оријентисао само на стрип после Другог светског рата.
Сасвим је извесно да се на овом пољу у Србији створила празнина, после смрти до пре пар деценија и у СФР Југославији неприкосновеног Александра Аце Поповића а пре неколико година и Здравка Зупана, када су се збирке какве апсолутно ни у траговима не поседује Народна библиотека Србије (посебна тема!) „разлетеле“по иностранству, али је по професији банкарски службеник, Београђанин Владимир Тополовачки (Суботица, 1964) одлучио да се против овог тренда бори нотирањем, дескрипцијом издања, класификацијом и објављивањем својих систематизованих података, дакле својеврсним успостављањем библиографије примарне, па и секундарне литературе, те њеним „фиксирањем“.
Није он на овом пољу једини, али вероватно јесте пионир. Како год било, изгледа да је најдаље одмакао, уз подршку угледног хрватског издавача „Стрип-агент“из Загреба, који је, препознавши његов значај, очигледно уложио велика средства у овај монументални двотомни пројекат (велик формат, тврд повез, пун колор, добра хартија; до сада 450 страница).
Други, хрватски колекционар Младен Вискић је 2014. као књигу Водич кроз стрип: Панорама и Стрипотека публиковао своје личне, да их тако окарактеришемо, колекционарске анотације (НИН бр. 3322), учинивши их доступнима јавности. За разлику од Тополовачког, није репродуковао и насловне стране.
Занимљиво, ниједан релевантнији стрипски колекционар није историчар уметности, а клоне се и критичарског рада. Има их инжењера, лекара, економиста, политичара, нуклеарних физичара, трговаца половним књигама... На пример, свима знаном, сјајном букинисти Оливеру са Сајма књига, на визиткарти стоји: „Камиони&Авиони“.
Ове интуитивне, инстинктивне, ко зна каквим вишим посланством од Колективног Несвесног додељене особине неким појединцима, који уместо нехајних државних институција обављају одговоран посао чувања артефаката и сећања на комплетне области друштвеног живота (плоче, фигурице, марке...), пре пар деценија назвао сам овде „сакупљачки емпиризам“. Ево га опет на делу!
Док чекамо сваког дана на излазак 3. и 4. тома овог монументалног опуса, само да подсетимо како у првој књизи има пописано и описано чак 2.580 стрипских издања, а у другој 1.705. Сва су из „региона“, за време и после СФРЈ. Акрибични аутор, који себе скромно назива само приређивачем, у својим предговорима ограђује се, и много се извињава Словенцима и Македонцима што их нема, јер њихови језици не спадају у онај за који је смислио неологистичку синтагму „универзални средњобалкански језик“и неоакроним УСЈ.
Грандиозност од сада незаобилазног извора готово ми не даје право за цепидлачења о неким грешкама. Дубок наклон аутору, пардон – приређивачу!
Пред нама је прекогранично издање од трајне, историјске вредности и правог међународног значаја