У САВРЕМЕНОМ ДРУШТВУ КРВ НИЈЕ ДОВОЉНА
ЕКСКЛУЗИВНО ХИРОКАЗУ КОРЕ-ЕДА ДОБИТНИК ЗЛАТНЕ ПАЛМЕ У КАНУ Актуелни победник фестивала на Кроазети говори о проблемима данашњице на којима базира своје филмове са горућим темама, било да су у питању породичне везе или криминал
Након 12 дана филмских узбуђења, доделом награда пала је и последња клапа 71. Канског фестивала, који је у овом издању славио покретне слике а не звезде. Фокус је био тамо где и треба – на филмском платну на коме су се смењивале снажне друштвено ангажоване приче о класним неједнакостима, преживљaвањима, расизму, депресији, тешким љубавима. На крају, заслужено и у праве руке, чланови жирија уручили су награде које је председница жирија Кејт Бланчет најавила речима:
„Добитник Златне палме мора да буде филм у коме су сви елементи беспрекорно спаковани: глума, режија, сценографија, фотографија. Било је веома тешко јер је неколико филмова испуњавало поменуте критеријуме, а ми нисмо били овде да некоме судимо већ да бирамо.“
После 21 године од победе Шохеија Имамуре са Јегуљом (коју је редитељ равноправно делио са Иранцем Абасом Кијаростамијем и његовим Укусом трешања), Златна палма је поново отишла у Јапан. Пето учешће Хироказуа Коре-еде у такмичарском програму, донело је овом савременом прваку јапанске кинематографије заслужени тријумф, јер је његова породична драма Крадљивци (Shoplifters) једноставно изванредан филм, што је потврдила и Кејт Бланчет када му је уручила
престижно фестивалско одличје на завршној свечаној фестивалској церемонији. Да је Коре-еда миљеник највећих европских фестивала који су полигон за његову продуктивност и социјално провокативне и ангажоване приче којима осваја и критику и публику, поткрепљује и релативно свеж пример прошлогодишње венецијанске Мостре где се за Златног лава такмичио с филмом Треће убиство. Тим остварењем направио је предах од породичних тема, окренувши се криминалистичкој драми и постављању озбиљних питања о правосудном систему и концепту процењивања другог човека. Кроз метафизичку кривицу и дешавања у судници, редитељ показује да у савременом јапанском друштву нема места потпуном утврђивању истине.
У ранијим филмовима Дистанца, Нико не зна, Наше сестрице, Хирокaзау Коре-еда бавио се проблемима самоће, рањеног детињства, неодговорних родитеља. Реч је о аутору који константно трага за дефиницијом породице у отуђеном савременом друштву, покушавајући да је одржи на окупу. Зато његов опус добрим делом наликује софистицираној теленовели породичних перипетија. Иако наизглед хладни, његови филмови су топли и нежни. Такав је без премца филм о замени беба у породилишту Какав отац такав син за који је пре пет година у Кану освојио награду жирија. Коре-еда је мајстор психолошке анализе који зна да направи филмску емоцију и топлим бојама обоји сурови живот. Овогодишњи