Председнички аманет
Председник Србије узбуркао је јавност тврдњом да ће признавање Косова бити услов за улазак у Европску унију. Премијер и министар спољних послова Ивица Дачић су то демантовали. Коме да верујемо, било је прво питање које се само наметнуло у разговору са председником Србије, који ексклузивно за НИН, најављује свој нови, коначни предлог за Косово. „Спреман сам да још једном предложим Влади наш коначни став о Косову и Метохији. На том предлогу интензивно радим, јер смо већ негде на ивици и свако наше следеће попуштање могло би да значи да смо се помало прећутно са много чиме сагласили“, изјавио је ексклузивно за НИН председник Србије.
Имате ли бар оквир тог предлога?
„То ће бити мој коначни предлог, о коме ћу прво разговарати са премијером и Владом. Ако не постигнемо јединство, ја више ништа не могу да учиним за Косово, јер у мојим рукама није ни спољна ни унутрашња политика. Али, пошто сам победио на директним изборима, од мене се очекује да увек имам став и спреман сам... да предложим иницијални текст и да ми Влада каже шта је за њу могуће, а шта није, да дођемо до заједничког решења и да за то тражимо и подршку у међународним круговима. Завршетак преговора са ЕУ стоји нам као Дамоклов мач над главом - да ли ће услов бити признавање независности КиМ или да се понашамо као да поред нас постоји независна држава коју нисмо признали? У многим организацијама нас више и не питају - Косово је члан Међународног олимпијског комитета, а огроман је притисак и на Савет Европе и под маском заштите људских права и демократије такозвана држава Косово може да постане члан и те организације. Тим пре што Развојна банка Савета Европе већ сарађује са Приштином“.
Јесте ли о томе разговарали са премијером?
„Са премијером сам у назнакама поодавно о томе разговарао и очекујем истоветан став... Тим решењем нико неће бити задовољан, али ја одувек и трагам за решењем којим неће бити задовољни ни Београд ни Приштина, јер је то једино реално. Све друго би било противно демократским и цивилизацијским принципима“...
Рекли сте да са премијером разговарате о коначној позицији Србије у односу на питање признавања Косова. Али ипак сте најавили свој предлог о Косову?
„То ће бити предлог Влади, јер ја по Уставу немам права предлагања Скупштини... Узалуд је писати нешто што нико не може да спроведе. То је за јуноше, жељне славе“...
Када планирате да поднесете тај предлог?
„Сазнаћете благовремено. То није посао који треба урадити да би пропао. Први нацрт могао би да буде готов веома брзо и прво ћу га представити председнику Владе“. С ве ово, од речи до речи, колико год неверним Томама изгледало немогуће, изговорио је ексклузивно за НИН председник Србије. Додуше, у децембру 2014. Дакле, Томислав Николић. Па зашто онда данас сви с нестрпљењем од председника очекују да изађе са својим решењем за Косово, а пре четири године нико га није зарезивао „ни за суву шљиву“? Шта се то са нама у међувремену догодило? Да нисмо, којим случајем, преспавали промене Устава Србије? Ако се не варам, само пре годину дана Николића је заменио Александар Вучић. Све остало је исто. Или боље речено, ништа више није исто. И тешко да ће икада бити. Ко зна, можда се ових речи више не сећа ни бивши председник, свестан да би их нови председник могао доживети као провокацију.
Некако у исто време када се Вучић преселио из Немањине 11 на Андрићев венац, добили смо и новог министра одбране. За шест година обрнули смо пун круг – од Александра (Вучића) до Александра (Вулина). И сада бих први пут потписао Вулинове речи да „највећи број проблема долази од политичара, а не од војника“. Боже, какве ли проблеме праве политичари који ни војску нису служили?
И док Вучић још не зна када ће наставити дијалог са Тачијем, јер се у Бриселу „свима смучио, нико не жели да ме више види“, Марко Ђурић се као хајдук прошле недеље одметнуо у Брисел, истрчао је полумаратон и „освојио три бода у гостима“. Хмм, и навијачи у паузама између две туче и паљења аутобуса знају да је за три бода довољна и победа од 1:0. Да се Марко није уморио? Па, некада је глатко побеђивао са 5:0. Фали још само да неко из Приштине маратонске преговоре о статусу Косова са Марком Ђурићем назове „трком задовољства“.
Зашто данас сви од председника очекују да изађе са решењем за Косово, а пре четири године нико га није зарезивао „ни за суву шљиву“? Да се нису променила његова уставна овлашћења? Или је само Николића заменио Вучић. Све остало је исто. Или боље речено, ништа више није исто