Последњи Мохиканац
IN MEMORIAM: ФИЛИП РОТ
Пре више од шест година, Филип Рот је обзнанио своју одлуку да престане да пише. Пре неколико дана, постало је потпуно извесно да се неће предомислити. Аме‑ рика се, дакле, од Рота као активног књижевника опростила још 2012. годи‑ не, али је његов коначни одлазак доживела као нови велики губитак – и то не само због тога што је тиме нестала и последња слабашна нада да би могао да изненади читаоце но‑ вим делом, већ и из једног знатно дубљег разлога. Рот је, наиме, био последњи из плејаде припадника епо‑ хе у којој је књижевност представљала савест и мудрост свог доба и имала моћ да откључава про‑ шлост, тумачи садашњост и обликује будућност. Своју прву књигу, збирку прича Збогом, Колумбо, објавио је далеке 1959. године, само осам година после Селин‑ џеровог Ловца у житу, пет година после Набоковљеве Лолите и три године пре Кисијевог Лета изнад кукавичјег гнезда – у време, дакле, кад су настајале књиге по којима ће се и у потоњим столећима, ако их буде, препознавати двадесети век.
Препознаваће се и памтити тај век и по дели‑ ма Филипа Рота, пре свих по романима Портнојева бољка, Професор жудње и Америчка пасторала. У њима, као и у већини дела од којих је сачињен његов изузетно богат стваралач‑ ки опус, Рот се понајвише бавио темама мушке сексуалности и јеврејског идентитета у савременој Америци. Притом је умео да буде гневни, цинични критичар моралног ли‑ цемерја у коме је огрезло америчко друштво, али и добронамерни, сетни мудрац који верује у су‑ штинску доброту људског рода. Непоколебљивост његових етичких ставова, као и постојано висо‑ ка уметничка вредност његовог опуса, разлози су због којих се Ротово име најчешће спомињало уз још двојицу истинских великана новије америч‑ ке књижевности: Сола Белоуа и Џона Апдајка. Своју посебност унутар тог тријумвирата најбоље је објаснио сам Рот: „Ап‑ дајк и Белоу усмеравају своје батеријске лампе ка свету, показујући какав је тај свет у овом тренутку. А ја ископам рупу у земљи, па усмерим светло у њене дубине.“Светлост умет‑ ности Филипа Рота још дуго ће исијавати из тих дубина.