Заокрет ка друштвеним наукама
У овом тренутку скоро две трећине чланова САНУ долази из природно-математичких одељења. Тек сваки пети члан је из редова друштвено-хуманистичких наука, које су биле темељ када је основана ова установа
Само 26 кандидата, на свих осам одељења, добило је ове године визу за избор редовних чланова Српске академије наука и уметности. Плус, пропусницу за избор у САНУ добило је и 18 академика у статусу дописних, да би били изгласани као редовни чланови. Овоме треба додати и предлог за четири кандидата за иностране чланове САНУ, чиме се добија укупни број од њих 48 који ће се наћи на листићима за избор нових академика 8. новембра ове године.
Само поређења ради, подсетимо да је на изборима 2015. године (избори
у САНУ су сваке треће године), било предложено укупно 58 кандидата (десет више него сада) а изабрано је 15 редовних, 14 дописних и 6 иностраних чланова. Речју, прошло је укупно 35 кандидата.
Погледајмо коначно ко је прошао оба круга гласања (резултати су добијени последњег дана маја) и ко ће са надом чекати 8. новембар. Међу предложенима за дописне чланове САНУ налазе се:
Одељење за математику, физику и гео-науке: Жељко Шљиванчанин. Одељење хемијских и биолошких наука: Тања Ћирковић
Величковић, Алекса Обрадовић, Мирјана Никетић, Павле Павловић. Одељење језика и књижевности: Јован Делић, Зоран Пауновић, Љубинко Раденковић, Михајло Пантић. Одељење друштвених наука: Алпар Лошонц, Павле Петровић, Слободан Антонић, Милена Драгићевић Шешић, Мирјана Рашевић. Одељење техничких наука: Влада Вељковић, Славиша Трајковић, Драгослав Шумарац. Одељење медицинских наука: Татјана Симић. Одељење историјских наука: Драган Војводић, Вујадин Иванишевић, Мира Радојевић, Ђорђе Буба-
ло. Одељење ликовних и музичке уметности: Јелена Јовановић, Сава Халугин, Борислав Стојков, Милета Продановић.
Лако је на основу овог списка схватити да је направљен својеврстан заокрет кад је реч о односу између броја чланова у појединим одељењима. У овом тренутку, 65 одсто чланова САНУ је у редовима природно-математичких одељења. Тек сваки пети члан је из редова друштвено-хуманистичких наука, које су биле темељ када је основана ова установа. Кад је о уметницима реч, тек сваки седми члан САНУ је из њихових редова. Илустрације ради, једно поређење то пластично објашњава: у овом тренутку на Одељењу медицинских наука или Одељењу за математику, физику и геонауке има по 25 чланова, а на Одељењу друштвених наука само шест.
На основу тих параметара, дошло се до става да ове године од лекара, на Одељењу медицинских наука, може да буде примљен само један нови члан, као и на Одељењу математике, физике и гео-наука. Кад је реч о друштвеним и уметничкохуманистичким наукама, пожељан број новопримљених је пет. Овај списак управо показује да је тај предлог руководства САНУ максимално поштован.
Једини предложени на Одељењу математике, физике и гео-наука је Жељко Шљиванчанин, научни саветник у Институту за нуклеарне науке Винча, теоријски физичар, научник, који је добио двотрећинску подршку Одељења. Међутим, у случају Татјане Симић, догодило се да она нема подршку Одељења медицинских наука, јер је добила само 13 од 23 гласа, па на избор иде без подршке Одељења, само са натполовичном већином гласова. Ова лекарка је, иначе, запослена у Институту за биохемију Медицинског факултета у Београду и за длаку је победила реномираног хирурга др Лазара Давидовића, директора Клинике за васкуларну хирургију КЦС, чији је избор с разлогом био очекиван.
Слично је и са Слободаном Антонићем, Миленом Драгићевић Шешић и Мирјаном Рашевић који нису добили подршку Одељења друштвених наука, за разлику од економисте, професора Павла Петровића и професора из Новог Сада Арпада Лошонца, који је имају.
Међу 18 кандидата који су предложени да из статуса дописног буду изабрани за редовног члана САНУ, широј јавности су познати писци Горан Петровић и Милован Данојлић, хирург Зоран Кривокапић, кардиолог Патар Сеферовић, хирург Милорад Митковић, те историчар Љубодраг Димић.
Занимљиво је да је међу четворо предложених кандидата за иностране чланове САНУ, за Одељење језика и књижевности предложен Еуђен Симион, изузетна личност културне сцене Румуније, у два мандата председник Румунске академије.
Само 26 кандидата, на свих осам одељења, добило је ове године визу за избор редовних чланова САНУ