Анхел Гурија
У подељеном свету сви губимо
Гласови национализма и протекционизма постају све јачи, а владе све више циљеве својих политика постижу преко једностраних мера, иако међународна сарадња побољшава економске резултате
Међународна сарадња је под притиском. Гласови национализма и протекционизма постају све јачи, а владе све више циљеве својих политика постижу преко једностраних и ад хок мера, уместо да раде заједно.
Очигледно је да, чак и у овом контексту, ефикасна међународна сарадња побољшава економске резултате, али и свакодневни живот људи. Аутоматска размена финансијских података заснована на заједничком стандарду извештавања ОЕЦД-а омогућава владама близу 85 милијарди евра (99 милијарди долара) додатних прихода од пореза широм света. Тим новцем могу да се финансирају мере социјалне политике. Према конвенцији ОЕЦД-а против мита и корупције, пословно подмићивање је сада кривично дело у 43 земље. Захваљујући програму ОЕЦД-а за међународну процену ученика, више од 70 земаља је боље информисано када је реч о доношењу одлука о образовним политикама за децу.
То је само неколико користи које мултилатералне институције пружају савременим друштвима. Међутим, вредности мултилатерализма превазилазе било који одређени програм или политику.
Међународни систем и његове институције створени су као бастион против рата. Након што је Европи помогао да се опорави од рушевина Другог светског рата, мултилатерализам је земљама дао заједничку сврху: да повећају благостање и квалитет живота својих грађана. Осим неком економском метриком, успех мултилатерализма требало би и да измеримо ратовима који се нису водили и животима који нису изгубљени.
Ипак, све мање људи верује да међународна сарадња може да реши проблеме данашњице. Иако је продубљивање међусобних веза међу светским економијама подстакло привредни раст, извукло милионе људи из сиромаштва и подигло животни стандард, те користи нису подједнако доступне свима.
Ако нам мултилатерализам не даје оно што желимо, није решење да од њега одустанемо. Уместо тога, морамо учинити све да се резултати осете данас.
С обзиром на величину изазова са којима се суочава свет, ниједна земља неће далеко стићи сама, нити ако наступа билатерално. Само уз помоћ мултилатералних поставки пронаћи ћемо решења за сложене изазове данашњице. Мултилатерална сарадња оставља простор за мирно решавање спорова, за платформе за договор о правилима игре, механизме за боље управљање међународним токовима и канале за размену идеја, искустава и пракси како би земље училе једне од других. Глобална сарадња и интеграција су од кључног значаја за импресивно ширење благостања и могућности, чега смо били сведоци последњих 70 година.
Министри земаља ОЕЦД-а недавно су се састали у Паризу, а том скупу председавао је француски председник Емануел Макрон. Они су се окупили у уверењу да је међународна сарадња важнија него икад, али да мора боље да реши и фрустрације и очекивања људи, али и да им помогне да остваре своје највеће наде.
Знамо шта нам је чинити. Ми морамо да осигурамо да интелигентна регулација тржишта предвиди разорне ефекте нових дигиталних технологија и искористи могућности које она даје. Морамо да модернизујемо, а не да напуштамо правила глобалне трговине и глобалног инвестирања, како би се њихове користи осетиле широм света. Морамо да нађемо нове начине за смањење сиромаштва, као и да заштитимо најугрожеије. Нашој деци морамо да пружимо не само квалитетно образовање, већ и вештине које су им неопходне да развијају и чувају планету на којој живе.
Земље могу да уче једне од других како да постигну инклузиван раст, када решавају питања незапослености, становања, здравствене заштите и реалног пада зарада. Али, без сарадње у борби против глобалних изазова као што су корупција, нелегални финансијски токови, сајбер претње, нелојална конкуренција, загађење и климатске промене, решења за такве домаће проблеме ће бити кратког даха.
У свом недавном говору пред америчким Конгресом, Макрон је позвао на „нову врсту мултилатерализма који је одговоран и усмерен ка резултатима“, мултилатерализам који ће „омогућити да наша култура и идентитет буду заштићени и да сви слободно напредују заједно“. У том циљу ОЕЦД се фокусира не само на одбрану принципа међународне сарадње, већ и на дискусију о томе шта се мора побољшати.
Проналажење решења захтева да слушамо све, посебно оне који су изгубили поверење у власт и институције. Мултилатерализам мора да еволуира са јасном наменом да служи онима који теже бољем животу.
У подељеном свету сви губимо. Али комбинујући наше знање, искуство и ресурсе и ако поново успоставимо одговорни, ефективни и инклузивни мултилатерални систем, можемо да обезбедимо светлију и просперитетнију будућност за све.