Недокучива мистерија
УЛОГА ОГОВАРАЊА У БОРБИ ПРОТИВ КРИМИНАЛА
Све што се миче и говори а није у владајућој коалицији, СНС је назвао лопужама и убицама. Ако је тако, зашто министар полиције тврди да нам пада стопа криминала
Са, у то време веома значајне, позиције првог потпредседника Владе Александар Вучић је, у налету обећања да ће искоренити криминал и корупцију, изјавио да има доказе о пљачки коју је извршио Драган Ђилас и да ће их веома брзо јавно објавити. И нема сумње да се потрудио да одржи реч, већ шест година назива га „лоповом, лопужом“. Ако би неко баш хтео да ситничари приметио би како се ниједан документ није појавио и како докази некадашњег ППВ-а који је аванзовао у председника, не излазе из репертоара „знам ја да се на муци народа обогатио“, појачаних са још неколико „лопужа“да би деловало уверљивије.
Добро, ту је и његова покорна војска увек спремна да вербално суди и осуди, чак и кроз службена саопштења странке на чијем је челу. У једном од њих Миленко Јованов, потпредседник ГО СНС, каже: „Сваки пут када распомамљени тајкун Драган Ђилас спомене бригу о грађанима, народ се забрине, јер зна да следи некаква мућка и отимачина, а Мишковић, Шолак и остатак жуто-риђе банде се радују јер се надају да ће поново бити народних пара за дељење“. Нема сумње да се ту ради о непристојном и незаконитом обраћању, али не и опасном, имајући у виду да се целокупни посао Јованова углавном своди на бљување ватре према опозицији. Али када сличне тврдње изнесе Небојша Стефановић, министар полиције (то је онај ресор у ком људи примају плату да би нашли доказе и ухватили криминалце и лопуже) и обавести јавност да „Ђилас
неће да објасни све корупционашке афере“, ситуација постаје озбиљна. Министар полиције и целокупна сила којом располаже траже одговоре, испитују, вичу „признај“, а Ђилас има толику моћ да без речи ишета из полицијске станице и да му због тога нико не може ништа?!
Притом, ако је веровати председнику Вучићу и његовој странци, тај луксуз није обезбеђен само за Ђиласа, већ и за све остале „криминалце“и „лопуже“које су се распоредиле по опозиционим странкама. Дакле за све што се миче и говори, а није ни у владајућој коалицији, а ни у странци осуђеног ратног злочинца. Рецимо, не само да Наташа Јеремић својевремено није хтела да призна како је „шеф нарко-тржишта“, већ и њен супруг Вук Јеремић негира председникова сазнања да је „шеф међународне банде лопова“. И поред тога што су му уприличили исти „доказни пакет“као и Ђиласу.
Прво иде Миленко Јованов: „Попут пацова притераног уза зид, Вук Јеремић скакуће и скичи покушавајући да се некако искобеља из прилично незавидне ситуације у којој се нашао након сазнања да су у Њујорку ухапшени његови блиски сарадници Патрик Хо и шеик Тидијан Гадио, због оптужби за давање мита званичницима неких афричких држава. Уместо да одговори шта је са овом двојицом ухапшених радио, он се поново лажима обрушио на Александра Вучића, као да га је Вучић терао да са њима сарађује, слика се и петља. Пресело је Јеремићу и све недавно шенлучење по белом свету, ’изување од алкохола’ од пре неки дан, јер се ближи дан када ће морати да одговори на питање одакле паре за све то.“А онда се надовезује, наравно, и министар полиције: „Оно што грађани Србије морају да знају, а што Вук Јеремић покушава невешто да сакрије, јесте откуд он у средишту једне од највећих корупционашких афера на међународном нивоу и откуд му толики новац сумњивог порекла. Једино што је за сада свима јасно, јесте да су милиони евра стечених међународним криминалом завршили на приватним рачунима Вука Јеремића.“
И уместо да након те министрове изјаве крену полиција, тужилаштво и све друге институције, што би било логично у једној правној земљи, и сазнају страшну истину о томе откуд бивши председник Генералне скупштине УН у друштву бивших министара, ево га опет Вучић: „То је нека озбиљна међународна банда лопова, то нисам до краја истражио, али сада ћемо све да тражимо од америчких служби. То је нека озбиљна скупина лопова на међународном нивоу, предвођена Вуком Јеремићем.“
Уз организатора свих корупционашких афера, вођу нарко-дилера и међународног шефа лопова имамо и „вођу стечајне мафије“. Али ни њему не могу ништа - Саша Радуловић већ деценијама измиче правди, иако га је шеф посланичке групе СНС-а у Скупштини Србије Александар Мартиновић у више наврата јавно оптужио да је „лопов и ноторни криминалац“и да је одувек знао „само да краде“. Чак су га због тога „частили“и министарским местом, али изгледа да нису умели да за своје потребе искористе то његово „умеће“.
Ту, међутим, није крај проблема јадног и немоћног режима, с обзиром на то да им не измичу само лопуже и вође криминогених организација, већ и - убице. На свом блогу је напредњак Србислав Филиповић написао да је „заштитник интереса тајкуна, мафије и страних агентура, Саша Прангија Јанковић, изгледни убица свог најбољег пријатеља“, а Јованов је то у свом стилу разрадио: „Вероватно је Вучић крив и зато што је у стану Саше Јанковића, из пиштоља Саше Јанковића, страдао Предраг Гојковић, а сам Јанковић имао барутне честице на рукама“. СНС је проблем покушао да реши саопштењем, постављајући питање Јанковићу, а не надлежном тужилаштву: „Српска напредна странка пита лицемера и лажова Сашу Јанковића, када већ у својим опсервацијама помиње кукавичлук, докле ће кукавички да сакрива како је и зашто у његовом стану, из његовог пиштоља, убијен Предраг Гојковић.“
Власт, дакле, не може да се избори чак ни са једним јединим „изгледним убицом“иако убиство не застарева, мада је за режим у ствари и боље да се у правном смислу читава једна странка паралише тако што ће се претворити у „колективног убицу“. Не схватајући принцип функционисања у ланцу полиција - тужилачка истрага - оптужница - суд, урадили су једино што умеју и што схватају: да гласно оговарају уз коришћење најпримитивнијег речника. Нажалост, не раде то као праве трачаре, преко плота, већ су у те сврхе приватизовали Скупштину Србије. Тако је током деветог редовног скупштинског заседања Александар Мартиновић заскочио Горана Ћирића из ДС: „Оно што нам господин Ћирић дугује као одговор, то је зашто је ДС, односно зашто је режим ДС, у лето 2008. године, убио Ранка Панића само зато што је имао другачији политички став од њих?“А онда је, на Ћирићеву реплику да то није достојан начин дијалога, затражио подршку њему увек верне председнице парламента: „Надам се да сте приметили, госпођо Гојковић, да апсолутно никога нисам вређао, нисам чак ни тон повисио.“А она му је, наравно, постојаном верношћу узвратила: „Кога је од вас тачно назвао убицом? Никога. Реците ми ви, ви ми помозите. Ви колегинице (обратила се Александри Јерков која јој је одговорила - све нас, а затим наставила)... А, све вас. Докажите да је рекао да сте ви убица.“
Два висока функционера режима и два правника нису схватили да се та врста доказа не тражи од лингвисте већ од тужиоца. Нити су научили лекцију из права коју је за НИН појаснила Софија Мандић из ЦЕПРИС-а. „Ако председник државе или неко други има податке о томе да је учи-
Напредњаци политичке противнике гласно оговарају. Нажалост, не раде то као праве трачаре, преко плота, већ су у те сврхе приватизовали Скупштину Србије
Ако председник или неко други има податке да је учињено било какво кривично дело, а о томе не известе тужилаштво већ медије, за то би могао и кривично да одговара Софија Мандић
њена било каква малверзација или кривично дело и изнесу то у медије а не известе тужилаштво, онда имамо озбиљан проблем. За непријављивање кривичног дела, лажно пријављивање и објављивање података из истрага и сами би могли кривично да одговарају“, упозорава она.
С обзиром на то да НИН за разлику од СНС-а поштује претпоставку невиности, све док се надлежни органи не изјасне, покушаћемо да прихватимо колико год било небулозно - да напредњаци ипак имају неке доказе о свим тим „криминалцима“, које по цео дан прозивају, а које не могу ни да ухапсе ни да осуде из само њима знаних разлога. Сем у случају да Небојша Стефановић и Загорка Доловац у ствари раде за ту „лоповску и убилачку опозициону банду“и да су самим тим апсолутно блокирали борбу против криминала коју је Вучић обећао још 2012, када је рекао да ће решити и 24 спорне приватизације и похапсити све тајкуне, уз поруку: „Мене ваше богатство не плаши, него ме инспирише да по криминалу и корупцији ударим још јаче“.
Није ударио, а ако је веровати њему и члановима његове странке, изгледа да се тих криминалаца баш намножило од 2012. Међутим, оно што чуди је чињеница да извештаји о раду МУП-а, које Небојша Стефановић подноси у правилним размацима, нису нимало депресивни. Напротив, то су трактати о савршеном успеху (никад боље) у борби против злочинаца и никад мањој стопи криминала. Само од јула до септембра прошле године откривено је 386 кривичних дела са елементом корупције, разрешено је 82 одсто крађа, а током целе године је заплењено више од четири тоне наркотика, мада је нејасно како, ако се има у виду да је „шефица нарко-дилера“и даље на слободи.
Министар полиције је нагласио још нешто: да је прошле године криминал био мањи за 4,2 одсто него 2015, иако те године није „оперисао“ни Ђиласов, ни Јеремићев, ни Јанковићев клан, већ су се сви „активирали“уочи председничких и београдских избора.
Рекло би се – недокучива мистерија, сем ако неко озбиљно не лаже. Уз обавезну претпоставку невиности и по питању лажи (мало је нелогично да Стефановић десеткује криминал, а у опозицији су све сами криминалци) готово је немогуће дати ваљан одговор. Али, да пробамо. Рецимо, Вучић је као веома озбиљне криминалце својевремено именовао Млађана Динкића и Богољуба Карића. На вест коју је тужилаштво објавило 2016. да одустаје од гоњења њих двојице, како тврде медији којима се председник поверава, Вучић је „полудео“и сав свој бес искалио на министарки правде Нели Кубуровић. „Зар је могуће да нема никаквих доказа против Динкића и Карића“, загрмео је тадашњи премијер, који је још док је поступак био у току тврдио да Карић може да се врати у Србију, али само под условом да - оде директно у затвор.
Само годину дана пре тог догађаја у јавност су процурили снимци на којима се виде Ивица Дачић (у то време министар полиције) и Родољуб Радуловић, познат по надимку Миша Банана. То је баш погодило Стефановића који је изјавио да министар полиције мора да пази шта ради и додао: „На Председништву СНС затражићу да се о свему томе озбиљно разговара, јер је време да СНС пошаље јасан сигнал шта жели у Србији и како жели да наставимо да Србија заиста иде напред.“Чак је и Зорана Михајловић, која није чест учесник расправа о тим темама, одлучила да помогне Стефановићу изјавом: „Дачић неће успети да побегне од одговорности.“
Па, показало се да није ни морао да бежи, јер је СНС желео да остане у коалицији са њим и његовом странком. Живописне афере „коферче“и „банана“избачене су из јавног говора и провладиних медија, а Дачић је скинут са листе лопужа. Показало се и да је Карић веома добар говорник на СНС митинзима и још бољи полтрон Вучићу. И да ни Динкић није тако лош. Дакле, СНС је „окореле криминалце” аболирао, преименовао у сараднике и аутоматски - и без хапшења и без суђења - дошло је до пада криминала.
Иако су му претили да неће успети да побегне од одговорности, Дачић није ни морао да бежи, јер је СНС желео да остане у коалицији са њим и његовом странком