КРАЈ ЕРЕ РЕКОРДНО НИСКИХ КАМАТА
Самит гувернера региона
Каматне стопе комерцијалних банака у земљама региона, иако су практично на историјском минимуму, и даље су високе за реалну привреду, тврде гувернери централних банака земаља Западног Балкана. Они су се сложили и у оцени да институције на чијем су челу у наредним годинама морају поред свог уобичајеног посла, односно очувања инфлације и ценовне стабилности у задатим оквирима и бриге о висини референтне каматне стопе, више радити и на учвршћивању финансијске стабилности у својим земљама. Притом, како рече Гент Сејко, гувернер Банке Албаније, земље региона, попут Албаније или Србије, које имају режим пливајућег девизног курса, не могу остати индиферентне на промене на девизном тржишту, било да се ради о јачању или слабљењу локалне валуте.
На НИН-овом панелу гувернера централних банака региона, посвећеном изазовима који су пред креаторима монетарне политике у наредним годинама, као и утицају политике америчког ФЕД-а и Европске централне банке на монетарне политике држава региона, говорили су Радоје Жугић, гувернер Централне банке Црне Горе, Гент Сејко, гувернер Банке Албаније, Фехми Мехмети, гувернер Централне банке Косова, Маја Кадиевска Војновић, вицегувернерка Народне банке Македоније, Желимира Распудић, вицегувернерка Централне банке БиХ и Прадип Кумар Капур, стратешки саветник Intellect Design Arena и професор Универзитета Мериленд, САД.
Радоје Жугић истакао је да је Европска централна банка кренула у
нормализацију монетарне политике, те да се очекује лагани и постепени раст каматних стопа које би требало да се зауставе на нешто нижем нивоу од онога на ком су биле пре почетка глобалне економске кризе, а да притом својим наглим растом не изазову монетарне шокове. Жугић каже да су каматне стопе у Црној Гори на историјском минимуму, али да су и даље скупе за реалну економију. „Добра вест је да банке коначно више кредита пласирају корпоративном сектору него становништву. Пласмани банака расту, што је добра вест, али неспорно је потребна строжа регулатива, као и оснаживање процене ризика у самим комерцијалним банкама, јер раст пласмана не сме нас поново водити у ситуацију коју смо имали пре глобалне кризе, односно да кредитни бум поново надува спекулативни мехур. Заговорници смо здравог раста пласмана, а противници пасивности банака“, каже гувернер Централне банке Црне Горе.
Он додаје да је стопа ненаплативих кредита у његовој земљи смањена, али да је истовремено смањена и капитализованост банака, односно да ће неке од банака морати да се капитално ојачају у наредном периоду. „Враћа се поверење у банкарски сектор, расту депозити и уочавају се позитивни трендови, али имамо пад капитализованости банака од 2,2 процентна поена, па је неопходно радити на преокретању тог тренда, јер то је један од услова за стабилност банкарског сектора и већи степен сигурности“, казао је Жугић, уз упозорење да централне банке региона морају као свој кључни задатак истаћи финансијску стабилност, односно
превентивно деловати како би се предупредили сви евентуални монетарни шокови.
„Није спорно да се централне банке морају бавити референтном каматном стопом и инфлацијом, али неопходно је у даљем периоду радити на адекватној регулативи, јачању институција, механизама и кадрова, како бисмо могли адекватно да реагујемо на сваки изазов“, закључио је Жугић.
На финансијској стабилности инсистирао је Фехми Рахмети, наводећи да централна банка Косова, због евра као званичне валуте, има ограничен простор за деловање, те је њихов фокус управо на очувању сигурности банкарског система, као доминантног на финансијском тржишту, као и на очувању капитализованости банака како би могле да одговоре на сваки евентуални нови финансијски шок. „Депозити банака су у порасту, а пошто су они основни извор кредитирања, то представља добру вест“, констатовао је Рахмети.
Са друге стране, гувернер Банке Албаније осврнуо се посебно на режим девизног курса, с обзиром на то да се ова земља, баш као и Србија, определила за флуктуирајући курс, за разлику од Црне Горе и Косова, који користе евро, или Босне и Херцеговине, која има сопствену валуту, али чврсто везану за евро.
„Централне банке не смеју бити индиферентне на кретање сопствене валуте, односно на њено јачање или слабљење јер то утиче на инфлацију, као један од њених основних циљева. Албанија је после 2015. имала, слично као и Србија, прецењен курс и лек је растао изнад нивоа фундамента, као последица неких специфичности на девизном тржишту Албаније. То се пре свега огледало у знатно већој понуди девиза, што је довело до прекомерног јачања локалне валуте. Морали смо да реагујемо и смањимо референтну каматну стопу на само један одсто, што је најниже у историји“, казао је Сејко и додао да је јака локална валута добра, ако је њено јачање последица прилива страних директних инвестиција и дознака или повећаног промета са иностранством, али не ваља ако на њено јачање утичу спекулативни фактори на тржишту или је раст базиран на психолошком очекивању и притиску.
За разлику од Албаније или Србије, централна банка БиХ нема могућност да утиче на кретање девизног курса, али њена специфичност огледа се и у томе што није директно надлежна ни за контролу пословања комерцијалних банака на том тржишту. Према речима Желимире Распудић, контрола банкарског сектора је у рукама агенција за супервизију банака, које функционишу у сваком од два ентитета, а оно чиме се централна банка тренутно бави како би утицала на јачање финансијског система јесте израда методологије за одређивање системски важних банака на тржишту, како би се и тиме допринело стабилности финансијског тржишта. Она каже да су банке у БиХ високо капитализоване и стабилне, те да су просечне каматне стопе на том финансијском тржишту око четири одсто за пласмане привреди и око шест процената када је реч о кредитима становништву.
Расправљајући о утицају монетарне политике на економски раст, односно потреби да и централне банке раде у том интересу, вицегувернерка Народне банке Македоније Маја Кадиевска Војновић казала је како то не сме бити основни циљ креатора монетарне политике. „Било је, наравно, аргумената у Македонији како се мора смањити референтна стопа, како је потребно да се централна банка више посвети подстицају раста, али чињеница је да банка није одговорна што је БДП у нашој земљи, у прошлој години, остао исти, односно што раста није било. За то је крива политичка нестабилност, која
је онда за последицу имала изостанак инвестиција, а без њих нема ни раста. Када нема инвестиција, нема тог механизма који централна банка може предузети да се ситуација промени и да дође до раста БДП-а“, каже она уз опаску да централне банке региона не смеју одустати од својих основних циљева, а то су ценовна и финансијска стабилност, а тек након тога, ако има простора да се подстиче раст, то онда треба искористити.
Ипак, на питање да ли гувернери подржавају све гласније и чешће помињану потребу да се у неким од земаља формира развојна банка, и упркос ризицима које оне могу да носе због утицаја политичара у доношењу одлука, Кадиевска Војновић одговара потврдно. „То није унапред лоша ствар, банка са експлицитним или имплицитним државним гаранцијама. Суштина је да у земљама региона не функционише тржиште капитала, због чега оскудева- мо у позајмицама, па би неки државни фонд или банка могли такве недостатке да надоместе. Не видим што би то био проблем, ако може да функционише у Кини или Немачкој, што не би могло и овде“, питала је она, супротстављајући се аргументима да је у Србији, примера ради, на санацију банака које су пропале захваљујући мешању политике у кредитирање, потрошено више од милијарду евра. „Суштина је у строгом надзору рада такве банке“, одговорила је вицегувернерка Македоније. И њен колега Мехмети сложио се да било какво уплитање политике у одлуке које би доносила таква банка не би било добро, односно да би банком морало да управља независно тело, односно агенција одвојена од политичког одлучивања. „Срећни смо, ипак, што Косово нема државних банака, нити је тако нешто у плану“, признао је.
Радоје Жугић истиче да државне банке и нису неопходне да би нека компанија добила државне гаранције, баш зато што постоји контроверза да би се у таквим банкама одлучивало по партијском, односно политичком кључу, док Распудићева, из Централне банке БиХ, сматра да државе региона с правом разматрају врлине и мане оснивања развојне банке, јер је евидентно да комерцијалне банке „шкртаре“у одобравању кредита привреди. „Није нетачно да комерцијалне банке нису показале превелики интерес или вољу да кредитирају привреду и да би зато развојна банка могла решити тај проблем, али само ако постоји и воља да се њен рад строго законски регулише и надзире“, тврди она.
Учесници Самита осврнули су се, додуше штуро, и на експанзију криптовалута, али углавном уз опаску да још увек нема званичног признања да су биткоин и његови „рођаци“у ствари валуте, те стога нема ни конкретног одговора централних банака на ову, нову појаву на финансијским тржиштима, таман она била и виртуелна. За сада, поручили су, довољно је да се ситуација са криптовалутама пажљиво прати од стране централних банака.