БУКА ВЛАСТИ И МУК ПРАВОСУЂА
СЛУЧАЈ НОВИНАРА СТЕФАНА ЦВЕТКОВИЋА
Случај новинара Стефана Цветковића
Највиши представници државе и њихови медији маркетиншки су искористили нестанак Цветковића да обесмисле све нападе на новинаре и још једном потврдили да контролишу надлежне институције
Верзија догађаја коју је власт понудила, и то пре надлежног тужилаштва, неодољиво подсећа на познату басну о лажљивом пастиру и вуку, а њена поука свима је добро позната. У басни, пастир је једном лажно дигао узбуну да вук долази по овце, а када је коначно дошао нико му није поверовао. У интерпретацији власти, пастир је Стефан Цветковић, ЦИА и опозиција су вукови. А грађани? Њима као да је власт наменила улогу оваца.
Оно што је најопасније у овој маркетиншкој операцији је намера да се стварност изједначи са басном, да се бројни очити напади и притисци на новинаре, које власт и иначе игнорише, прогласе обманом.
А шта се заправо дешавало? Аутомобил који је Цветковић користио пронађен је празан током ноћи између
13. и 14. јуна у близини куће у којој је живео са родитељима у центру Беле Цркве. Маленом банатском месту приређен је акциони трилер уживо са пуно полиције, псима трагачима, а град су надлетали и хеликоптери. Цветковић је 30 сати касније нађен у центру, где га је полиција видела, како они тврде, или их је по његовим речима сам позвао. Представнци власти, председник Александар Вучић, министар полиције Небојша Стефановић и директор БИА Братислав Гашић славодобитно су објавили „Цветковић је у нашим рукама“. Још једном су највиши представници извршне власти, а сада и без трунке прикривања, преузели на себе да саопштавају домете кривичне истраге.
Председник се није уздржао, јер је прво, уместо о резултатима потраге за несталим новинаром, агресивно распалио
рафалну паљбу око протеста због цене горива и ширења нетачних вести око загађења воде у Београду. Засметало му је то што су неистину о загађењу воде у Београду на друштвеним мрежама објавили појединци, који су иначе одмах ухапшени, али не и то што су провладини медији, који би требало да имају много већи степен одговорности, објавили лаж да је једна трудница изгубила бебу због протеста возача.
Тек што је друге оптужио за лажи и манипулације, рекао је: „Цветковићу не фали ни длака са главе“, да би само мало касније оптужио „оне друге“како им уопште није битно да је новинар жив и здрав.
Председник, коме није у опису посла да учествује у кривичним истрагама, нити за то има законска овлашћења, није много марио за ова
ограничења. „Сумњамо у Цветковићеве тврдње“, казао је и обавестио јавност да новинару тек предстоји дуго саслушање. И министар полиције Стефановић гостујући на националном сервису говорио је о резултаима тестирања Цветковића на полиграфу, који није никакав доказ на суду, као и о неким детаљима његовог исказа. Навео је да је Цветковић „пао“на полиграфу када му је постављено питање да ли је неко из његовог приватног миљеа учествовао у овом догађају.
Повереник за самосталност јавног тужилаштва Горан Илић каже за НИН да су конференција за штампу и изјаве највиших државних званичника о томе до каквих информација се дошло у случају нестанка Цветковића, прави пример недопустиве праксе, која је противна закону и урушава углед тужилаштва.
„Према Законику о кривичном поступку, јавни тужилац руководи предистражним поступком, што значи да сви учесници тог поступка поступају по његовим налозима и без одлагања њега обавештавају о томе шта су предузели. Законик не познаје могућност да било ко други, сем јавног тужиоца, издаје налоге, да врши увид у податке, прикупља и анализира добијене доказе. Када се упореде бројне информације које су изнели државни функционери са изјавом надлежног јавног тужиоца, стиче се утисак да он има веома скромна сазнања о поступку којим руководи“, каже тужилац Илић.
Др Миодраг Мајић, судија Апелационог суда, каже за НИН да су ови иступи представника извршне власти само наставак праксе да говоре о нечему за шта су потпуно ненадлежни.
„Било која врста преткривичног поступка је у надлежности искључиво тужиоца. Ми овде имамо обрнуту ситуацију, да се тужилац последњи пита, као да је он нестао. Нажалост, навикли смо на такву ситуацију и више нико не поставља питање како је то уопште могуће“, каже судија Мајић.
Како су највиши представници власти најављивали на конференцији да Цветковић износи неистине, то су у последњем мелодрамском обрту 19. јуна закључила посредно и локална тужилаштва - Основно у Вршцу и Више у Панчеву.
„Утврђени материјални докази и изјаве сведока, укључујући и изјаву самог Цветковића, не потврђују кључне наводе његове изјаве дате надлежним полицијским службеницима, а у којој тврди и тиме пријављује противправно лишења слободе или отмице“. У тужилаштву наводе и да у Цветковићевом аутомобилу није откривен непознати ДНК, те да је мобилним телефоном комуницирао са мајком у време када је по сопственим речима био отет. Основни тужилац у Вршцу Тихомир Кнежевић рекао је за НИН да су добили пријаву полиције против Цветковића за лажно пријављивање и да ће поступати по њој. Цветковићу прети казна од новчане до годину дана затвора.
С друге стране, Цветковић је на конференцији за новинаре детаљно описивао отмицу наводећи да су га киднаповале три особе, од којих једну може да препозна јер није била маскирана и имала је значку за појасом која „личи на службену“. Навео је да по бројевима телефона може да се лоцира где је био и утврди ко је звао његову мајку. Новинар, кога сада чува полиција, показао је одећу у којој је био у време нестанка и коју, како каже, нико није испитао. Затим је показао и кесу са капом за коју је рекао да су му отмичари ставили на главу и да ју је склонио од полиције из „опреза“, те да ће је предати страним амбасадама како би била вештачена. Како год било, власт је искористила нестанак Цветковића за репризу „Државног удара против Вучића“, који је у провладиним медијима почео да се емитује чешће од „Бољег живота“.
Власт је у овом случају показала ефикасност која се до сада није видела у случајевима очитих напада и притисака на новинаре. На пример, чак и када су напади и претње новинарима на инаугурацији председника снимљени није било реакције. Обезбеђење СНС-а физички је удаљило новинарку Данаса Лидију Валтнер и фото-репортера Милутина Марковића. Један од оних који је био насилан према новинарима, како је утврдио КРИК, био је Борко Аранитовић, члан екипе убијеног нарко-дилера и вође хулигана Александра Станковића Салета Мутавог. Новинарима Инсајдера и ВАЈС-а на инаугурацији Вучића претио је навијач Партизана Марко Тодоров, за кога није било јасно да ли је тада био обезбеђење СНС-а.
Према подацима НУНС-а, у 2013. забележена су 23 напада, претње и притиска на новинаре у Србији. У 2014. било је 36, док је у 2015. било 58 таквих случајева, да би 2016. било већ 69, док је 2017. било чак 92. У 2018. до јуна 39 инцидената.
Већина ових случајева није решена. Јавност је навикла да представници извршне власти говоре о кривичним поступцима, а чак су и сами новинари прихватили да су напади, претње и притисци саставни део посла. Када се то не гледа само из Србије, слика је другачија. Тако је на дводневној конференцији Слободни медији Европе новинар Метју Каруана Галиција, добитник Пулицерове награде и син Дафне Каруане Галиције, недавно убијене истраживачке новинарке која је радила на случају Панамски папири, рекао да са пажњом посматра шта се дешава на медијској сцени Србије.
„Случај Србије је, мислим, најекстремнији зато што је то земља Европе у којој ће се највероватније догодити следеће убиство новинара. Сви знаци су ту – агресија политичара, кампање блаћења и претње. То је попут савршене олује која претходи убиству.”
Преткривични поступак је у надлежности искључиво тужиоца. Ми овде имамо обрнуту ситуацију да се тужилац последњи пита, као да је он нестао Миодраг Мајић