ДО ФОТЕЉЕ ПРЕ НЕВОЉЕ
Избори у Турској
Аналитичари упозоравају да је Ердоган свестан да је вртоглави економски раст од 7,4 одсто последица отписа пореза, владиних подстицаја и претераног позајмљивања, што повећава инфлацију, која је прошле године била највећа од 2004. године, те да се на превремене изборе одлучио како би учврстио власт пре долазећих проблема
Пас ретко уграби насловну страну, али штене које је прошле среде пронађено у шуми у провинцији Сакарија, на западу Турске, изборило се за ту част. За живот, нажалост, није, јер ни хитна операција у Истанбулу није могла да му надокнади губитак све четири шапе. Неки багериста ухапшен је и оптужен да је штене масакрирао, мада још није јасно да ли је то урадио намерно, секиром, или нехатно, машинеријом. Било како било, турски политичари на митинзима и на Твитеру нису губили време. Председник Ердоган је дао реч (на митингу) да ће нови закон о правима животиња бити приоритет и додао (на Твитеру) да „животиње нису роба“. Мухарем Инџе из Републиканске народне партије (ЦХП) обећао је да се „злочинац неће извући“, Девлет Бахчели из Партије националистичке акције (МХП) „не може да заборави фотографију“несрећног штенета, а Мерал Акшенер из Добре партије нада се да ће „они који су повредили псића добити шта заслужују у загробном животу“.
Ако су искрени, нема им се шта замерити, но нешто је теже манипулисати људима него мртвим псићима, па сваки избори у Турској некако испадну историјски, што важи и за комбиноване председничке и парламентарне који ће бити одржани 24. јуна. Где је историја, ту је невоља, па се у Суручу, прилично курдском граду у југоисточној провинцији Шанлиурфа, делегација владајуће АКП прошлог четвртка сукобила са локалцима, што је Турску коштало четворице мртвих и осморице рањених. Чини се да је битка почела када је неки продавац рекао да неће гласати за АКП. Ко је први потегао пајсере и пиштоље, међутим, и даље је непознато. Ердоганов апарат, додуше, тврди да је познато; њему је увек све познато, па је реаговао хапсећи локалног
посланичког кандидата и неколико функционера Народне демократске партије (ХДП), која би могла да одигра кључну улогу на предстојећим изборима. Када си на власти шеснаест година, наравно да ти је познато све, поготово када последње две држиш државу у ванредном стању.
Чини се, дакле, да се све претпоставке за поштену политичку борбу поштују на уобичајен начин, па ипак, овом би приликом могло да буде неизвесно. Турска је, подсетимо се, у априлу 2017, уз минималну већину и максималне контроверзе, гласала за уставне промене које би фарсу од парламентарне владавине најзад и на папиру претвориле у председничку. Изгласано је да више не буде премијера, да председник поставља министре, које парламент више не може да смени, да Ердоган – пардон, председник – сам припрема буџет, декретом доноси неке законе, проглашава ванредно стање и распушта скупштину. Одређено је, међутим, да те промене устава ступају на снагу након првих здружених председничких и парламентарних избора – ових који следе у недељу. У међувремену је донесен и закон који допушта склапање предизборних коалиција, што је скупа донело помало изненађујуће резултате.
Свесне да би са поменутим уставним одредбама постало још теже отарасити се АКП и Ердогана, највећа опозициона странка, Републиканска народна партија (ЦХП), договорила се са Добром партијом и Демократском партијом да
ка парламенту ступају заједно. Та комбинација левог и десног центра можда није необична, али прикључење исламистичке Партије блаженства (СП) дефинитивно је коалицију под именом Нација претворило у еклектичну. Међутим, ако се опозиција окупља по систему дај-шта-даш, ни АКП не делује одвећ самоуверено, па је и сам потражио предизборног партнера. Нашао га је у екстремно десној Партији националистичке акције (МХП), која га је подржала и на уставном референдуму, и са којом је за ову прилику формирао Народну коалицију. Ван коалиција је остала левичарска и прокурдска Народна демократска партија (ХДП), којом се завршава списак озбиљних кандидата за улазак у скупштину.
Турске предизборне анкете, кажу стручњаци, ноторно су непоуздане. Хакан Бајракчи из истраживачког института СОНАР рекао је за Дојче веле да скоро десет одсто бирача у анкетама од страха лаже. Но чак и да није тако, огромна већина истраживања Ердогановој Народној коалицији не даје педесет одсто гласова, али их даје потенцијалној опозиционој комбинацији Нације и ХДП. Левичари ХДП са разлогом нису хтели да се друже са Нацијом пре избора, али тешко је поверовати да би одбили парламентарну сарадњу, јер би за њих и црни ђаво био срећније решење од Ердогана. На то је подсетио и сам лидер и председнички кандидат ХДП Селахатин Демирташ, који се за председништво надмеће из затвора у Једрену, где размишља хоће ли бити осуђен на 142 године затвора, колико је турско тужилаштво тражило за њега због наводне подршке курдским милитантима.
„Немамо никаквих разлога да верујемо да Ердоган зна шта подразумевају демократија, мир и мировни процес. Сви смо за мирно решење турско-
Делује могуће да Ердоган 24. јуна задржи председничку фотељу, али да изгуби парламентарну већину
курдског сукоба, али АКП није“, рекао је Демирташ преко посредника у интервјуу за Дојче веле.
Када је реч о председничким изборима, поред Ердогана и Демирташа, од важнијих кандидата наступиће већ поменути Мухарем Инџе (ЦХП) и Мерал Акшенер из Добре партије. Све оне непоуздане анкете кажу да ће Ердоган у првом кругу бити убедљив – према СОНАР-у, рецимо, добија 42 одсто наспрам 22 одсто за кандидата ЦХП – али већина му не даје неопходних педесет одсто за моменталну победу. И предвиђања за други круг Ердогана проглашавају победником, али никако убедљивим. Озер Сенџар, шеф истраживачког института Метропол, каже да је Ердоган необично лош у кампањи. Делује слабашно и „никада није правио оволико грешака у говорима“, илуструје Сенџар.
Делује, дакле, могуће да Ердоган 24. јуна задржи председничку фотељу, али да изгуби парламентарну већину. Ако се то догоди, Ердоган је у сосу већ и због тога што су и Инџе и Акшенер најавили укидање оних појачаних председничких овлашћења изгласаних 2017. Ердоган, ако му прекипи, може да распусти парламент, али парламент може да му узврати, што би значило да све иде из почетка. Занимљиво је питање зашто се турски председник одлучио на овакав хаос, када су редовни избори били предвиђени тек за новембар 2019. Економско објашњење дала је Ал Џазира, која подсећа да испод вртоглавог турског економског раста – 7,4 одсто прошле године – вребају невоље. Критичари, каже Ал Џазира, тврде да је тај раст последица отписа пореза, владиних подстицаја и претераног позајмљивања, што повећава инфлацију, која је прошле године била највећа од 2004. године. Овогодишњи пад лире од двадесет одсто у односу на долар значи да је увоз скупљи и да су трошкови производње већи. Уз то, директне стране инвестиције су такође најмање од 2010, што не чуди узимајући у обзир све горе односе са Западом.
Краће речено, могуће је да су убрзани избори Ердоганов покушај да обезбеди фотељу пре него што катастрофа заиста опали турску економију. Добар део европске политике нада се да му неће успети, но треба подсетити шта о тој Европи мисли притворени кандидат ХДП Селахатин Демирташ.
„Они који су се споразумели са Турском око избеглица и који са великим профитом продају Турској оружје, много тише зборе о људским правима у Турској него раније. Европа је напустила турске опозиционе групе и демократске снаге. Игнорише сопствене принципе, које је тако дуго градила.“
Са таквом унутрашњошћу и спољашношћу државе, извесно је да оно несрећно штене из Сакарије неће бити последња жртва зла у Турској.