РАТ У ДОБА КОЛЕРЕ
Заборављени сукоб - Јемен на ивици катастрофе
Док Саудијска Арабија напада главну луку Ходеиду, пред очима света одиграва се највећа хуманитарна катастрофа у којој је 22 милиона људи остало без хране, воде и лекова, а више од две хиљаде умрло од колере
Несрећа Јемена је у томе што се нашао баш на месту на коме је почело ново такмичење регионалних сила, па је тако шта год да се догоди становницима те мале и сиромашне земље увек недовољно да би се на њу обратила пажња. Зато није било одјека када су прошле године Уједињене нације најавиле да ће се баш ту догодити најгора светска хуманитарна криза. Расељени, повређени, гладни, болесни, све је то судбина милиона људи који се крећу унутар граница земље јер немају куд.
Сада је хитно потребна хуманитарна помоћ за више од 22 милиона људи, који су остали без воде, хране и лекова. На све то, боре се и са највећом светском епидемијом колере - пријављено је преко милион случајева оболелих, а већ је преминуло више од 2.200 људи.
Ти подаци су ипак остали у сенци вести да је коалиција предвођена Саудијском Арабијом, подржана од САД, почела напад на Ходеиду, главну јеменску луку. И тај би напад требало да одреди будући ток сукоба или се
бар тако нада јеменска влада у егзилу у Ријаду.
„Ослобађање луке Ходеида је прекретница у нашој борби да повратимо Јемен од Хути побуњеника, који су га отели како би служили страним интересима“, пише у саопштењу. „Ослобађање луке је почетак пада побуњеника и пресећи ће пут Ирану који већ дуго снабдева Јемен оружјем које пролива драгоцену јеменску крв.“
То је међутим кључни проблем овог сукоба, што је тешко утврдити ко је коме шта отео и чије оружје је смртоносније. У ситуацији у којој обе стране имају подршку суседних земаља. Саудијска Арабија и Иран су отворени супарници и овде, а на терену се још сукобљавају различите фракције. Од марта 2015. када је коалиција предвођена Ријадом почела ваздушне нападе на Јемен, грађански рат постао је међународни.
Терен је био погодан, јеменска историја је прича о две државе - Северни Јемен (Сана) и Јужни Јемен (Аден) које су се ујединиле 1990. године. Али је свака носиле свој терет и већ четири године по уједињењу (1994) Јемен се нашао у грађанском рату. Победиле су снаге тадашњег председника Алија Абдулаха Салеха, али су се међусобни сукоби, што владе са Хутима, што племена међусобно, наставили.
Салех је ипак успео да се одржи на власти више од три деценије, све до 2011. и „арапског пролећа“. Јуна те године нападнута је његова резиденција, тешко повређен напустио је земљу и отишао у Ријад. Наследио га је потпредседник Мансур Хади, који се убрзо нашао и на месту председника. Хади је требало да проведе земљу кроз транзицију, да смири духове и стабилизује односе. Није успео. Било је
много незадовољних, много фракција, тензија, немири су се донекле примирили да би затим букнули још јаче.
Снажно су се побунили Хути, који су захтевали аутономију, а у новим околностима њима се придружио и сам Салех. Овај обрт помогао је да се 2014. смени транзициона власт, хутске снаге освоје Сану, а Хади буде тај који напушта земљу и одлази у Ријад. Тамо се успоставља влада у егзилу, док у земљи хутске снаге освајају све већу територију и учвршћују власт. Салехов савез са Хутима није трајао дуго, крајем прошле године дошло је до међусобних борби и бивши председник обратио се опет бившим пријатељима Саудијцима. Испоставило се да више није било времена за преговоре - убијен је покушавајући да напусти Сану и домогне се саудијске територије.
Јемен је дуго био поприште сукоба свих страна, сукобљавале су се Салехове и Хадијева присталице, сунити и шиити, племенске војске, најзад, ту су се сударили и Ријад и Техеран.
Чињеница да је Иран подржао хутску побуну и да је најважнији савезник од кога стиже и логистика и оружје, послужила је Саудијској Арабији као оправдање за све снажније нападе, у којим су мете и школе и болнице. Коалиција у којој су и Уједињени Арапски Емирати, Бахреин, Кувајт, Катар, Судан и Египат, има снажну подршку Вашингтона. Ријад зато, ако је имао разлога да буде киван на Барака Обаму, који је ставио потпис на споразум са Ираном, сада има разлога да се обрадује Доналду Трампу. Он је већ одлучио да је време да се стане на пут „иранској претњи“и у том склопу напади на Јемен биће поздрављени. А Обамини покушаји да, при крају свог мандата, приволи обе стране на преговоре, више неће бити поновљени. Они ни тада нису успели јер ниједна страна, ни Хути ни Ријад, нису били заинтересовани, а сада се већ број инволвираних страна толико умножио да се преговори и не спомињу. Најважнија вест је напад на луку и очекивања да ће се тако ослободити територије, поразити Хути, а преко њих задати ударац и Ирану.
Тавакул Карман, јеменска добитница Нобелове награде за мир, која је снажно осуђивала Хуте за сва досадашња освајања, сада је позвала на обустављање напада. „Ова коалиција види само рат, бацање бомби и испаљивање ракета, не обазирући се на последице“казала је она.
А последице су да се Црвени крст и хуманитарне организације повлаче са терена, док њихове апеле да хуманитарна катастрофа поприма све веће размере, зараћене стране користе за сопствене пропагандне потребе. Када се заврши и ова битка, најављена као одлучујућа, победници ће пред собом имати милионе гладних и епидемију колере.
Чињеница да је Иран подржао хутску побуну и да је најважнији савезник од кога стиже и логистика и оружје, послужила је Саудијској Арабији као оправдање за све снажније нападе, у којима су мете и школе и болнице