ЦРВЕНО СВЕТЛО ЗА СИВУ ЕКОНОМИЈУ
Самит директора пореских управа
Све пореске управе региона суочавају се са сличним проблемима - како реформисати застарелу администрацију, како променити кадровску структуру и довести младе спремне на промене и како објаснити најширој јавности зашто је потребно плаћати порез. Ти главни изазови повезују их као још једна закономерност - у последњих годину дана, сви су остварили добре резултате, повећали наплату и смањили сиву економију, што се делом може приписати
и таласу општег привредног раста у читавој Европи, који је за собом повукао и Балкан, али се мора признати и допринос самих порезника.
О овоме се расправљало на панелу директора пореских управа на НИН-овом Самиту у Бечићима, на којем је први човек Пореске управе Црне Горе Миомир Мугоша најбоље сумирао шта је то што је кључно да би порезници били ефикасни у данашњем времену: реформа администрације, боља наплата јавних прихода
и борба против сиве економије. Уз то, као предуслов, „треба нам 100 одсто искрена, а не формална подршка Владе“.
„Врло сам задовољан регионалном сарадњом када се ради о размени искустава и едукацији, али када се ради о оперативној сарадњи, тек смо на почетку. За три године имао сам два пута оперативну комуникацију са другим пореским управама, од чега једном са Србијом. Ако будемо чекали 10 година да уђемо у Европску уни-
ју па да почнемо да сарађујемо, онда ћемо изгубити десетине, па и стотине милиона евра“, упозорио је Мугоша.
Он је подсетио да је на старту највећи број запослених био незадовољан професионалним развојем, информисањем и системом мотивисања. Део њих мислио је чак да никакав напредак у раду није могућ, „али срећом и по њих и по мене, они су сви отишли у пензију“, рекао је Мугоша. Он тврди да је политичка стабилност пресудна за реформе, а и ММФ је оценио да је Црна Гора, као и остатак региона, направила напредак у раду пореске управе. „Сад меримо учинак запослених. И док је 2015. године 44 одсто радника ишло на боловање, у 2017. смо на бонусе потрошили 567.000 евра и у зависности од учинка запослени су добијали од 250 до 14.000 евра. Резултат је драстично смањен порески дуг“, закључио је Мугоша, кога је Асоцијација менаџера Црне Горе прогласила за најбољег менаџера у јавним институцијама.
Сања Лукаревска, директорка ПУ Македоније, нада се да ће њена институција сустићи колеге из Црне Горе у сузбијању сиве економије. „Од јануара 2019. обвезници ће моћи да пријаве порез на лични доходак у реалном времену, без бирократских процедура. Очекујемо да ће до 2020. године све услуге бити доступне електронски“, рекла је Лукаревска, којој главобољу задају јавна предузећа, јер имају велике дугове и морају да реструктурирају пореске обавезе.
Зора Видовић, директорка ПУ Републике Српске, констатовала је да су порезници у целом региону допринели расту јавних прихода, што се види из тога да приходи расту брже од БДП-а. „Најважнија је модернизација, а затим реформа. Нови софтвер нам је омогућио аутоматизацију наплате и за 10 година приходи су порасли 80 одсто. Референти више не могу да предмет држе у фиоци, већ се сада све ради аутоматски. Тиме су створени услови за суштинску реформу у наредне две године. Боља је и структура радника јер је дошло много младих који су показали вољу за рад. Сива економија је велики проблем и иако је највећи терет на пореским управама, у то питање морају да се укључе и друге институције. Ми смо још 2015. изменили бројне прописе, добили нове надлежности и приступ подацима које до тада нисмо имали, што је све подигло наплату пореза на доходак. За четири месеца ове године имамо наплату пореза на добит у висини од 70 одсто наплате за целу 2017, што значи да су многи сада почели да евидентирају приходе које до сада нису“, рекла је Видовићева. Она је указала и на проблем трансферних цена, оценивши да пореске управе региона морају да тесно сарађују по овом питању јер само једна држава не може да се избори са овим проблемом, а „док буде било страних инвеститора, биће и трансферних цена“.
За њу су три главна циља реформе утврђивање ризика „што је мозак пореске управе, без којег ће свака пореска администрација бити скупа“, затим успостављање партнерског односа, нарочито са великим обвезницима и промена свести порезника, „који су доскора чим виде приватну фирму мислили да у њој неко сигурно нешто краде“.
Миро Џакула, директор Управе за индиректно опорезивање БиХ, задовољан
У 2015. је чак 44 одсто радника ишло на боловање, а за 2017. је сваки запослени, у зависности од учинка, добио бонус од 250 до 14.000 евра. Резултат је драстично смањен порески дуг Миомир Мугоша
је радом пореске управе у РС и у Федерацији БиХ, али не и у дистрикту Брчко, с тим што за то више криви њихове послодавце. „У првих пет месеци 2018. имамо раст прихода већи од девет одсто, а прошла година је била рекордна по наплати“, рекао је Џакула, за кога је, уз усклађивања регулативе са ЕУ, најбитније унапређење знања запослених и пословних процеса. „У Федерацији је од 2009. до 2018. вредност заплењених илегалних дуванских производа 70.800 конвертибилних марака, у РС 80.330 марака, а у Брчком је одузето 1.000 паклица цигарета. То су импозантни резултати“, иронично је констатовао Џакула, наглашавајући да се мора повећати одговорност свих у држави који се жале како имају мало новаца, а требало би да погледају шта њихове службе раде.
Сакип Имери, директор ПУ Косова, рекао је да његова служба стално смањује трошкове и диже приходе, а порески систем је једноставан, са само три основна пореза. И он је фокус ставио на едукацију корисника и пореских обвезника, како би се развио порески морал. Да би се смањио проблем пореских дугова, усвојени су закони који подстичу отплату главнице, навео је Имери, по чијим речима на Косову размишљају и о увођењу криптовалута.
Мирослав Ђиновић, в. д. помоћника директора ПУ Србије, оценио је да све порезнике у региону муче исти проблеми, због чега је свима потребна реформа. „Настојимо да плаћање пореза буде што јефтиније. Имамо одељење за стратешки ризик које проучава понашање обвезника и покушава да установи зашто се неко понаша на одређени начин“, рекао је Ђиновић и нагласио да је промена свести о потреби плаћања пореза на добровољној основи питање друштвеног консензуса и да се због тога основцима већ држе предавања у којима им се објашњавају разлози за плаћање пореза. Прецизирао је да у Србији 370 великих обвезника у пореским приходима учествује са 42 одсто и са њима ПУ Србије има „стварно партнерски однос“.
Слободан Вукоја, в. д. заменика директора ПУ Федерације БиХ, каже да је његова служба, иако врло дислоцирана, појачала борбу против сиве економије и за рекордних 26 одсто побољшала наплату јавних прихода. „Све реформе усмерене су ка проширењу пореске базе, а мејлом и телефоном се могу пријавити сви облици сиве економије. До сада смо добили 3.300 анонимних пријава, које су се у 80 одсто случајева показале као тачне“, каже Вукоја, који је указао и на проблем неједнаке примене закона. „Имамо превелики дуг у принудној наплати. Све време говоримо да хоћемо да будемо ефикасни и праведни у наплати, а онда нам се појаве јавна предузећа и ту сва праведност падне“, пожалио се Вукоја.
Горан Пекез, директор корпоративних послова ЈТИ за Западни Балкан, сматра да добра пракса налаже да у борби против сиве економије пореска управа добије руководећу позицију у тимовима који раде на њеном сузбијању. „Ако је пореска управа чувар прихода, онда би остали органи требало да јој дају подршку, а све то неко треба да координира. Србија ту представља пример најбоље праксе у региону, у којој ПУ руководи конкретним активностима“, рекао је Пекез. Он је нагласио да је највећи изазов, ипак, црна економија, у којој се послује потпуно нелегално, јер инспектори често чак немају ни овлашћења да контролишу нерегистроване субјекте. „Други изазов су регистровани субјекти који нелегално продају дуван, али га мешају са легалним, тако да се не види нелегални промет“, наводи Пекез и прецизира да БиХ и Црна Гора имају највећи проблем са нелегалним дуваном.
Трећи изазов је контрола границе, а за то је битна и регионална сарадња. „Ту је и питање подизања свести грађана о важности плаћања пореза. Ефикасним су се показале и наградне игре, Србија и Хрватска су постигле фантастичне резултате који охрабрују, јер се види раст прихода и подиже се свест грађана да порези служе изградњи путева и другим за њих корисним наменама“, објаснио је Пекез. Он је апеловао и да се побољша материјални положај пореских инспектора, па ће и јавни приходи бити већи.