Пола века заостатка
САМИТ МИНИСТАРА ФИНАНСИЈА
Да ли је Западни Балкан и политички и економски довољно стабилан да избегне неку нову економску кризу, и имају ли министри финансија одговор на све већи одлив становништва, нарочито оног најквалификованијег
Да ли је Западни Балкан и политички и економски довољно стабилан да избегне неку нову економску кризу, и имају ли министри финансија одговор на све већи одлив становништва, нарочито оног најквалификованијег
Јавне финансије земаља Западног Балкана уравнотежене су таман толико да фискална консолидација и штедња не буду најважније теме овогодишњег, седмог по реду НИН-овог Самита министара финансија, гувернера централних банака и директора пореских управа региона, одржаног прошле недеље у Бечићима. Успех мера које су у готово свакој од држава региона предузимане како би се смањила потрошња, а тиме и дефицит буџета и јавни дуг, мериће се тек наредних година, када постане јасно да ли су те мере створиле основ
за одрживе јавне финансије или би се све могло лако срушити, уколико би се свет, а тиме и регион, нашли пред новом економском кризом.
За сада, дефицити буџета су мањи но што су били претходних година, а смањује се и јавни дуг. Невоља је, међутим, што су министри финансија земаља овог региона листом наводили структурне реформе као неопходне за трајнији напредак њихових економија, јер се предузета фискална консолидација углавном односила на смањење текуће потрошње, док су остале неравнотеже, које могу постати
озбиљна претња ниском буџетском дефициту, и даље присутне.
Зато је већина министара на питање да ли су сигурни да се њиховим земљама не може поновити оно што се десило у јеку светске економске кризе, када су дефицит буџета и јавни дуг експлодирали, а државе се нашле на рубу банкрота, и одговорила да не могу бити сто одсто сигурни да је све прошло.
„Налазимо се у 2006. години, на темељима добре конјунктуре из Европске уније и имамо добре фискалне резултате. Али, ако не спро-
ведемо структурне реформе, бојим се да нам се све може поновити“, речи су Александра Влаховића, председника Савеза економиста Србије.
„Не бих се сложио да смо у 2006. Мислим да смо за ових десет година од почетка кризе, направили низ добрих потеза и верујем да нас нека нова криза не би погодила силином као ова претходна“, сматра Зоран Тегелтија, министар финансија Републике Српске.
„Сваку спољну кризу дочекаћемо спремнији него 2008. Мислим да нам нови шок може успорити раст, али не верујем да нас може одвести у рецесију“, верује Фатмир Гаши, заменик министра финансија Косова.
„Направили смо добар помак, али нам преостаје још доста посла и само од нас ће зависити како ћемо и када то урадити“, казао је Дарко Радуновић, министар финансија Црне Горе.
О неопходним структурним реформама, од којих ће и зависити,
између осталог, економски раст Балкана, али и о све неповољнијој демографској ситуацији, на панел дискусији министара финансија у Бечићима говорили су Дарко Радуновић, министар финансија Црне Горе, Јелка Милићевић, министарка финансија Федерације БиХ, Зоран Тегелтија, министар финансија Републике Српске, Фатмир Гаши, заменик министра финансија Косова, Сања Јокић, секретар Министарства финансија и трезора БиХ, Горан Пекез, директор корпоративних послова и комуникација компаније Јапан тобако интернешенал за Западни Балкан и Александар Влаховић, председник Савеза економиста Србије.
„Захваљујући“Македонији, која је прошле године упала у стагнацију, али и Србији, која је успела да повећа БДП за само 1,9 одсто, економски раст овог региона прошле године био је тек 2,4 одсто, далеко нижи него у
остатку Европе, а поготово у новим чланицама ЕУ. Животни стандард становника земаља региона зато је тек на половини источноевропског, односно на четвртини западноевропског.
Тако је Александар Влаховић, председник Савеза економиста Србије истакао да је региону реално потребно барем пола века да достигне просечан ниво развијености, односно стандард чланица ЕУ, а чак два века, ако и чланице ЕУ, а и земље Западног Балкана буду бележиле исте стопе раста какве су имале у последњих десет година, од почетка економске кризе до данас. У сценаријима које је изнео, просечан стандард по становнику чланица ЕУ, земље региона могле би достићи најраније 2053. године, најкасније 2200. године, а најреалније 2078. године.
Влаховић је упозорио да регион мора изнаћи начине да убрза свој економски раст, јер правило каже да је за
дуплирање БДП-а једне земље у року од 10 година потребан годишњи раст од 7,2 одсто, а видимо да је прошле године тај раст у региону, у просеку, био тачно три пута мањи. Колики ће тај раст заиста и бити зависиће од тога колико ће поједине државе бити кадре да привуку приватне инвестиције, јер како каже Влаховић, удео инвестиција у БДП-у Србије је тек 18 одсто, а требало би да буде око 25 одсто, уколико се желе веће стопе раста. „Око седам одсто су стране директне инвестиције, четири одсто су капиталне инвестиције, а преосталих седам процената су приватне домаће инвестиције и инвестиције државних предузећа. И баш у том последњем сегменту је и потребно повећавати улагања, како улагања домаће привреде, тако и улагања државних предузећа, којима је потребна реформа.“
Од учесника панела могло се чути како је за веће инвестирање приватног сектора неопходна даља реформа пословног амбијента, односно рад на успостављању владавине права, ефикасније решавање привредних спорова, боља заштита приватне имовине, краћи стечајни поступци, повећање процента наплате поверилаца из стечајне масе, смањење корупције и слично.
Фатмир Гаши инсистирао је на чињеници да је Косово претходних година увело фискална правила, попут онога да дефицит не сме прећи два одсто БДП-а и да нема задуживања за текућу потрошњу, те да због тога није нарушена фискална стабилност. Са друге стране, упозорио је да морају оснаживати управо правни систем, односно привредни амбијент, као и да је за будући економски раст неопходна, поред правне, и политичка стабилност.
Јелка Милићевић истакла је како је у Федерацији БиХ уочљиво повећање штедње у банкама, али проблем је што се тај новац не инвестира, јер се за то нису развили механизми. Она је истакла да је реформска агенда направљена пре неколико година спроведена успешно, те је буџет Федерације први пут 2016. године остварио суфицит, а и јавни дуг је значајно смањен у последње три године. Милићевићева каже да је вишак новца из буџета преусмерен у капиталне инвестиције, те се удео тих инвестиција у укупном буџету повећао на 10 одсто. „Први пут смо направили буџет за који можемо рећи да је развојни“, истакла је она.
Зоран Тегелтија навео је да Република Српска коначно има повољну фискалну слику, па је пред избором да ли да повећава улагања или да се више раздужује. Он је инсистирао на чињеници да је фискална консолидација била неопходна, односно да је она услов за већи економски раст, али да је исто тако важно имати укупни друштвени консензус да су те мере добре и неминовне.
Сања Јокић из Министарства финансија и трезора БиХ упозорила је на чињеницу да су банке „један од криваца зашто нема више приватних инвестиција, наводећи да су банке размажене и да нерадо пласирају новац привреди, иако су капитализоване и ликвидне“. И њен колега из Републике Српске сложио се да су банке „пробирљиве“, јер како каже, њихова
Направили смо помак, али нам преостаје још доста посла и само од нас ће зависити како ћемо и када то урадити Дарко Радуновић
позиција се претходних година драстично променила. „Банке остварују значајне приходе из извора који немају везе са пласманима привреди и то им омогућава да бирају ком ће привреднику дати кредит, а ком не“, рекао је Тегелтија.
Милићевићева је, притом, истакла и чињеницу да Федерација БиХ није успела да са међународним кредиторима договори неке повољне кредитне линије за приватни сектор, јер је чињеница да су комерцијалне банке опрезне и да с правом инсистирају на квалитетним и одрживим пројектима. „Слажем се са њиховом оценом да нема добрих пројеката“, казала је она, док је црногорски министар финансија Дарко Радуновић инсистирао на чињеници да је потребан баланс у повећању кредитне активности банака, јер није добар ни кредитни бум који је у већини земаља региона забележен пре почетка кризе, али исто тако није добра ни пасивност банака, односно стагнација кредитне активности.
Поједини министри финансија осврнули су се и на актуелне протесте због повећања цена горива, па је тако констатовано да неједнаке цене у земљама региона доводе до ситуације да становници пограничних делова Србије и Хрватске редовно прелазе границу и купују гориво у БиХ, јер је јефтиније. Сања Јокић каже да то онда квари слику о стварној тражњи у тој земљи, али исто тако неједнаке цене неких производа доводе и до цветања црног тржишта и шверца, због чега је Гаши предлагао и разматрање увођења приближних или истих државних дажбина, па и акциза на производе у којима је шверц највидљивији.
На проблем шверца посебно је указао Горан Пекез из Јапан тобака уз илустрацију да су приходи од акциза на дуванске производе у Црној Гори смањени у прва четири месеца ове године за око 25 одсто, док је БиХ због повећања тих дажбина изгубила 770 милиона евра пореских прихода од 2010. године до данас. Овакве губитке проузроковао је раст црног тржишта, изазван наглим порастом акциза у поменутим земљама. Пекез
Буџет Федерације БиХ 2016. је први пут остварио суфицит, па је вишак новца преусмерен у капиталне инвестиције и њихов удео се повећао на 10 одсто буџета Јелка Милићевић
истиче да потрошња дуванских производа у Црној Гори или БиХ није смањена, него је само повећано илегално тржиште.
„Како би био заустављен раст црног тржишта, неопходна је ревизија акцизног календара и зато поздрављамо најаве министра финансија Црне Горе да ће се преиспитати акцизна политика. Надамо се да ће се акцизе вратити на ниво из децембра прошле године, као и да ће се уважити препоруке експерата Управе за индиректно опорезивање БиХ да ова земља уведе трогодишњи мораторијум на повећање акциза на дуван“, казао је Горан Пекез. Он је додао и да владе земаља региона, а нарочито Црне Горе и БиХ, где се илегално тржиште повећава, морају и поред ових мера да наставе борбу против илегалне трговине, односно да појачају контролу нелегалног промета, јер само тим контролама и враћањем уравнотежене акцизне политике могу повратити изгубљене приходе у своје буџете.
Занимљиво је да су министри финансија први пут у протеклих седам година, колико их НИН једном годишње окупља у Бечићима, као један од најважнијих изазова у наредним годинама препознали проблем демографије и одлива квалификоване радне снаге. Александар Влаховић упозорио је на чињеницу да стопа незапослености младих у БиХ, Македонији или на Косову износи до 50 одсто, док је у Србији и Црној Гори око 30 процената.
Забринути министри инсистирали су на томе да то мора бити један од приоритета њихових држава у наредним годинама, јер и упркос чињеници да је кретање људи и капитала пожељно, уочено је да одлив кадрова, нарочито из здравства или образовања, већ узима данак у регионалним економијама. „Неминовно је младим људима дозволити да оду и школују се у иностранству, јер не можете никоме забранити да напредује, али наш изазов ће бити како их онда привући да се врате у своје матичне земље. То неће бити нимало лак задатак, нити се то може брзо и једнократно спровести“, казао је Радуновић, уз опаску да кадрови одлазе из свих сектора, али је здравство најкритичније.
И министри из БиХ, али и Фатмир Гаши истакли су како здравство и образовање морају бити приоритетни сегменти будуће реформе, односно фокус влада њихових земаља, као и да се мора размишљати о платама и условима у којима раде ови кадрови, јер ће се само тако омогућити да они лакше донесу одлуку да остану у сопственим земљама.
Република Српска је пред избором да ли да повећава улагања или да се више раздужује, а фискална консолидација је услов за већи економски раст Зоран Тегелтија