Крађа деце - државни пројекат

ФОРМИРАНА КОМИСИЈА ЗА НЕСТАЛЕ БЕБЕ

Да ли недавна вест да је образована мешовита комисија, од представника државе и цивилног сектора, која ће се бавити случајевима несталих беба из породилишта Србије, треба да нас збуни или обрадује? Иницијатор Радиша Павловић, председник Удружења „За истину и правду о бебама“, сматра да ће формирање базе података о свим случајевима од 1959, допринети њиховом расветљавању. „Подаци сумирани у сарадњи са специјалном јединицом МУП-а биће прослеђени Тужилаштву за организовани криминал“, изјављивао је Павловић медијима, подсећајући да око више хиљада породица у нашој држави сумња да су им деца украдена и одведена, а не да су умрла, како им је саопштено али не и потврђено умрлицом.

С Павловићем се не слаже удружење „Београдска група родитеља“које сматра да треба повући Предлог закона о несталим бебама, дат на усвајање Скупштини, а услед притиска Стразбура који је Србији наложио да ово уради до септембра 2014, а поводом пресуде Зорици Јовановић. Инструкције Европског суда стављале су нагласак на утврђивање механизма за установљавање идентитета нестале новорођенчади, али је предлог мера Анкетног одбора из 2006. био много конкретнији и свеобухватнији, укључујући и усвојену децу, као и ону која сумњају у своје биолошко порекло.

„Нас не занима понуђених ’до 10.000 евра’, већ да се дође до истине законом утврђеним механизмима, јер једино то обезбеђује континуитет потраге“, каже Рада Пантелић, председница „Београдске групе“. Нови закон служи само да се Европи замажу очи, па његов предлог треба под хитно повући.

Ако на почетку своје борбе није у то била сигурна, сада јесте – крађа беба је била државни пројекат, а заташкавање истине концепт свих власти. Адекватан механизам би приморао све који у четири ока сведоче о криминалним радњама, да ово изнесу и пред судом.