Јачи од кризе
БАНКЕ И ПРИВРЕДА ПРЕБРОДИЛИ НАЈТЕЖУ ДЕЦЕНИЈУ ОД ВЕЛИКЕ ДЕПРЕСИЈЕ
Бруто домаћи производ свих земаља света ће у овој години, према најновијој, априлској пројекцији ММФ-а, порасти за 3,9 одсто, што је и највећа стопа раста још од 2011. Исти темпо привредног раста ММФ прогнозира и за наредну годину, а сличан од 3,8 одсто за 2020, па су многи већ заборавили шта је светску економију задесило пре једне деценије.
Тог 15. септембра 2008. свет је попут разорног земљотреса погодио банкрот четврте по величини америчке инвестиционе банке, Лиман брадерс, због дуга од 639 милијарди долара. То је из темеља уздрмало светски финансијски систем, а пропаст Лимана сматра се формалним почетком једне од најтежих криза после Велике депресије.
Цео банкарски систем САД почео је да се љуља када су на Вол стриту схватили да америчке Федералне резерве неће дављенику бацити појас за спасавање у виду масивне финансијске инјекције. Но, када су у Феду схватили могуће размере проблема, прешли су на нову стратегију и са стотинама милијарди долара су почели да спасавају шта се спасити може. Домино ефекат је заустављен, али већ је било превише касно и цена за то плаћена је великом рецесијом, која је 2009. захватила све континенте, осим Аустралије. Те године БДП света пао је за 0,1 одсто, а нешто слично није се догодило неколико деценија пре тога. У САД је БДП пао за 2,8 одсто, а у Јапану и многим развијеним европским земљама, попут Шведске, Италије и Немачке, пад је био већи од пет процената, у Русији је БДП склизнуо наниже за 7,8, а у до тада брзо растућим балтичким земљама, Естонији, Литванији и Летонији за више од 14 процената! Те 2009. у целој Европи само су три земље успеле да повећају БДП, Белорусија за 0,2 одсто, Пољска за 2,5 и Албанија за 3,4 одсто. Ове године је стопа, са којом је Албанија тада била европски рекордер, за 0,5 процентних поена мања од просечно очекиваног раста за цео свет. То је и најбољи показатељ колико се у протеклих 10 година променио амбијент за пословање. Србија је у том периоду три године (2009, 2012. и 2014.) била у рецесији, а ове ће уз Албанију имати највећи раст на Западном Балкану.
Почетком 2008. ефекти највеће светске кризе у новијој историји почели су да се одражавју на пословање српске привреде, укључујући и банкарски сектор. Еуробанка је, захваљујући капиталу од 400 милиона евра, имала добру основу за превазилажење кризе. Флексибилност, храброст и поузданост обезбедили су банци стабилну позицију, уз тржишно учешће од 6 до 6,5 одсто, а у изузетно турбулентном периоду, од 2008. до 2010, удвостручен је износ одобрених кредита и већ 2011. је актива први пут достигла износ од милијарду и по евра.
Тај најтежи период Србија је пребродила и за очекивати је да следи много бољи период за домаћу привреду. Томе ће допринети и стабилан, снажан и поуздан банкарски си-
стем, који је 2017, упркос драстичном паду каматних стопа, завршио са профитом од 600 милијарди динара, највећим од почетка кризе. Томе је допринело и значајно смањење нивоа проблематичних кредита (НПЛ) на само 9,8 одсто крајем 2017, а до пре пар година био је чак 26 одсто, што је за последицу имало високе трошкове резервисања по основу кредитних губитака.
Постепена стабилизација прилика у привреди и доношење националне Стратегије за решавање проблематичних кредита, што је праћено и адекватном изменом регулативе, омогућили су банкама да смање ниво НПЛова, што се позитивно одразило и на њихову профитабилност. И то у условима изузетно ниских каматних стопа – уосталом до средине маја 2013. референтна каматна стопа НБС била је 11,75 одсто, а од априла ове године је само три одсто. Паралелно са тим падале су и активне каматне стопе, због чега су смањени и приходи од камата. Упркос свему томе, прошла година била је за Еуробанку веома успешна – сума одобрених кредита повећана је за више од 15 одсто, док су на нивоу банкарског сектора пласмани правним лицима и предузетницима смањени за 1,5 одсто, а становништву повећани за веома респектабилних 8,5 одсто у динарима или 12 одсто у еврима. Још важније је што је тај раст био балансиран – расли су пласмани и становништву и привреди. Томе је допринело и то што смо унапредили палету услуга коју нудимо кроз дигиталне канале и повећали базу клијената.
Захваљујући већим пласманима, Еуробанка је 2017. завршила са добитком пре опорезивања од 2,5 милијарде динара, што је за 17 одсто бољи резултат него 2016. Побољшан је и квалитет кредитног портфолија, јер је удео проблематичних у укупним кредитима готово преполовљен.
Са растом пласмана и већом профитабилношћу банка је дочекала 2018, у којој обележава 15 година пословања у Србији. Све је почело 2003, аквизицијом Постбанке, коју смо оснажили спајањем са Националном штедионицом 2006. На самом почетку имали смо 46 запослених, а већ деценију се, према подацима НБС, Еуробанка сврстава међу 10 водећих банака на тржишту са 1.300 запослених, 80 експозитура, пет центара за рад са привредом и са више од 500.000 рачуна физичких и правних лица. Од скромних почетака изградили смо банку која се сврстава међу лидере у банкарском сектору и одликује стабилношћу и поузданошћу, упркос бројним променама и изазовима с којима се сусретала на изузетно конкурентном тржишту. Банка је висококапитализована, њен показатељ адвекватности капитала је 29 одсто и вишеструко је изнад регулаторно прописаног минимума. Капитал банке износи осам одсто укупног капитала банкарског сектора и гарант је стабилности према партнерима, клијентима и запосленима, а ту сигурност додатно подупире дугорочна сарадња ca Светском банком, Европском банком за обнову и развој и са међународним пословним банкама.
Еуробанка ће настојати да као и претходних година докаже да се с разлогом убраја у најпоузданије финансијске институције у земљи и наставиће да пружа подршку привредном и друштвеном развоју Србије. Банка је од самог почетка пословања у Србији тежила да буде ослонац привреди и да допринесе развоју економије, а и убудуће ће остати усредсређена на раст и развој, спремна да у сарадњи с државним институцијама и кроз учешће у раду пословних удружења допринесе унапређењу пословног окружења. То подразумева креирање разноврсне палете кредитних и депозитних производа који не само да прате трендове, већ пре свега поштују потребе клијената. Из такве оријентације, уосталом, произашло је и стратешко партнерство које је омогућило да Еуробанка буде једина финансијска институција у овом делу Европе која има ексклузивну сарадњу са Манчестер јунајтедом.
У остваривању зацртаних циљева у наредном периоду мораћемо да се суочимо са још једним изазовом. Сведоци смо укрупњавања банкарског система, а с обзиром на присуство великог броја банака на тржишту Србије, консолидација се могла очекивати, тако да за познаваоце то и није изненађење. Једна од специфичности овог процеса је све веће присуство домаћег капитала на банкарском тржишту кога карактерише специфичан потенцијал – мобилнији је и упућенији у локалне пословне прилике те може да антиципира и одговори на потребе привреде, као и да успостави бољу синергију између банкарског сектора и постојећих бизниса. Мада јавност може са извесним степеном стрепње или подозрења посматрати ово укрупњавање на тржишту, сматрам да су промене добре јер подстичу конкуренцију, а то се у крајњој линији позитивно одражава на иновативност и квалитет понуђених производа и услуга.
И пре овог додатног притиска конкуренције, окосница нашег пословања били су производи и услуге скројени да испуне потребе наших клијената. Жеља нам је да кроз њихово даље унапређење повећамо раст пласмана и проширимо базу клијената како кроз традиционално банкарство, тако и пратећи савремене трендове у погледу „дигитализације“пословања и окретања новим, иновативним услугама и производима који све више освајају банкарско тржиште. Такође, наставићемо да доприносимо зајединици кроз наше пројекте друштвено одговорног пословања, међу којима се посебно издваја нови пројекат „Школа као нацртана за вас“, који је подржало Министарство просвете, науке и технолошког развоја, а чији је циљ побољшање услова за рад и учење у средњим економским школама у Србији. То је само нова коцкица у ширем мозаику, јер је кроз програм „Инвестирамо у европске вредности” банка до сада уложила више од 4,5 милиона евра у образовање, здравство, екологију, културу и социјалну инклузију. То је доказ више да велика организација попут банке није тек безлични бирократски механизам, јер је пре свега чине људи: запослени, клијенти, сарадници и партнери, акционари и друге заинтересоване стране. Уосталом, наш мото је да не радимо с новцем, већ с људима.
Еуробанка је од почетка пословања у Србији тежила да буде ослонац привреди и да допринесе развоју економије, а и убудуће ће остати усредсређена на раст и развој, спремна да у сарадњи с државним институцијама и кроз учешће у раду пословних удружења допринесе унапређењу пословног окружења