Спаљивање уметности

ДЕВ9Т

Фестивал Дев9т у Циглани (Клуб љубитеља тешке индустрије) на путу ка гробљу Лешће одржава се четврти пут, све више наликујући свом великом брату Burning menu у пустињи Неваде, по узору на који ће (неки) радови и овде на крају бити спаљени. Истина, због Деветке се још не потежу хиљаде километара, али је доста што је натерала размажену београдску публику да се из круга „двојке“догега на периферију.

Као и већина других фестивала „мешовитог“типа, и овај привлачи атмосфером више но садржајем, па су свих девет уметности - сликарство, вајарство, књижевност, архитектура, фотографија, филм, плес, музика и стрип током девет дана до 23. јуна, тек рам за слику угођаја на Дев9тки. Штимунг прави и интеракција са инсталацијама, поготово оним од огледала и већим од два метра, распростртим испред улаза у стару фабрику опеке, данас мултимедијалног културног центра за све узрасте. Згомилане радњице уметнина буде успомену на Миксер, као и сам амбијент који би свака „нормална“земља прогласила индустријским наслеђем и љубоморно га чувала. А самог покретача обнове, као и фестивала – прогласила заслужним грађанином. Нашем се Виктору успех не прашта, па се често говорка како је ово или оно погрешно урадио.

Међутим, Дев9тка учи на грешкама: сви су радови овог пута потписани и добро распоређени, што на поменутом пољанчету, што у одељку фабрике са заосталим наслагама песка, самог по себи атракције. Поставка би била просечна, да нема изненађења: у једном скривеном собичку са отвором на вратима и натписом „забрањено фотографисање“, смештен је мртвац од воска и у ерекцији, окружен шумом венаца и крстова.

Такође, за публику нема празног хода као раније. Свака је стопа испуњена неким садржајем, и то у функцији платформе „стварај даље“, што је и слоган приредбе. И уосталом, она се држи проседеа - „инспирише, покреће, извлачи уметност из појединаца и група, избацује из зоне комфора“. Овде је буквално свако учесник. А зашто паљење? Да сву ту лепоту с пијететом задржимо у сећању.