Сведок изнутра
Припадамо оним бројним људима који су од најранијих дана читања новина знали за НИН и који су стасавали уз текстове које је ваш лист објављивао. Упоредо са тим расла је и наша друштвена свест, појачавао се у нама осећај за истину и правду, ширила су се поља сазнања о свету у којем живимо. Све је то НИН - и оно што редакција нуди и они који то читају. Све то важи и данас.
Делом зато, а највише због потребе да истина не устукне пред неодмереним и неутемељеним нападима оних којима до истине није стало, не можемо а да се не осврнемо на неприлике у којима се ваш угледни часопис нашао објављујући текст „Системска грешка или грешка система“(број 3520, страна 26) а потом и на реаговање на тај текст, објављено у наредном броју (страна 8).
Најважније што читаоци треба да знају јесте чињеница да је аутор чланка др Дејан Попов, од половине октобра прошле године, био у срцу спорних збивања у јеврејској заједници, и да је он, као члан Већа Јеврејске општине Београд, ништа мање него сведок изнутра! Све то што је навео у тексту потписаном његовим именом и презименом дешавало се дословно пред његовим очима. Другима није, али њему јесте! Зато је његовом тексту који сте објавили прилично тешко оспорити утемељеност и истинитост.
У тексту реаговања објављеном у последњем броју који су потписали Извршни одбор Јеврејске општине Београд и доцент др Харис Дајч (иначе писаном на смену у првом лицу једнине и првом лицу множине тако да читаоцу остаје нејасно ко шта од потписаних пише), наводи се и теза о изазивању антисемитизма, што је наводно претња коју текст др Попова покреће.
За нестатутарно понашање садашњег вођства Јеврејске општине Београд, кршење усвојених статутарних одредница по којима је Јеврејска општина Београд деценијама радила, за њену бахатост и нетранспарентност у раду, недостају прави изрази. А листа таквих поступака је све дужа. Почело је, примера ради, после уговарања додатног здравственог осигурања за чланове Јеврејске општине Београд. Надзорни одбор Општине тражио је да види документа о томе - због тога једино постоји - утолико више што је износ за те издатке досегао готово 300.000 евра годишње? И, шта се десило? Председник Општине месецима није доставио ниједан документ? Штавише, опирао се могућности такве провере и није се смирио док све чланове Надзорног одбора није променио! А сада, лекције НИН-у о томе како и шта треба?
По питању транспарентног понашања Савеза јеврејских општина Србије нема шта посебно да се каже осим да је материјално пословање заједнице даје на увид свима који на тај увид имају законско право. То се, између осталог, односи на рачуне и међусобне обавезе између Савеза и јеврејских општина. Салда се праве сваког месеца, одређују се међусобна дуговања и потраживања, провере споља од стране независних ревизора су честе и пролазе без примедаба.
Колоплет око повраћаја јеврејске имовине и новца који држава даје јеврејској заједници нагло се увећао; или је можда дуже време постојао а тек га је текст др Попова осветлио са тамњикаве стране?
У Закону је јасно наведено у које се сврхе тако добијена средства могу користити. У коју онда премису Закона ставити, рецимо, редовне велике исплате људима ван заједнице које даје Јеврејска општина Београд за оно за шта нема основе? Да ли ће то, када се сазна, покренути талас антисемитизма, тј. да ли порески обвезници Србије имају право да знају пуну истину о томе на шта иду паре које држава даје јеврејској заједници, тј. шта се ради са имовином која се Јеврејима враћа?
Или, да ли је држава погрешила када је за свога представника у Одбору за надзор трошења средстава ангажовала лице које има велики лични интерес да дође у посед некретнине у Краља Петра 44 - помиње се вредност од преко четири милиона евра - а чији су рад у Јеврејској општини где је био потпредседник пратиле афере, који је био у судском спору и са Јеврејском општином Београд и са др Поповом а донедавно и са особом која га је тужила за јавно вређање? Ко све плива у политичком плићаку државе где чека да га неко из дубине државног апарата постави на неки од положаја на којима је могуће брзо стицање великог иметка? Да ли је и недавно именовани председник Одбора за надзор један од тих? Надамо се да није, али...
У делу текста реаговања наведено је да Страхиња Секулић није само пријатељ Хариса Дајча... већ и пријатељ целе јеврејске заједнице и Јевреја у Израелу. Шта се тиме жели нагласити и зашто је то битно за повраћај имовине? Па није ваљда да поменути ради на повраћају имо-
За нестатутарно понашање садашњег вођства Јеврејске општине Београд, кршење усвојених статутарних одредница, бахатост и нетраспарентност у раду, недостају прави изрази
вине по основи пријатељства, па се тиме умирује јеврејска заједница, јер је господин Секулић пријатељ и заједнице и господина Дајча.
Ипак, криза односа убрзано нараста. Чак дотле да ће се, у недељу, врло вероватно, одржати Ванредна скупштина Савеза на којој ће учествовати шест општина - а на другом спрату у просторијама Јеврејске општине Београд, Ванредна изборна скупштина у организацији три општине, које безобзирно кршећи статут Савеза јеврејских општина Србије, имају намеру да изаберу новог
председника Савеза! Поставља се питање коме смета Савез јеврејских општина Србије, који је до сада био тврди гарант да се средства добијена од државе по основу Закона о повраћају имовине жртвама Холокауста заиста троше према Закону.
Другим речима у просторијама Јеврејске општине Београд, 1. јула 2018. године, три општине спремају пуч!. Паре су ушле у уши. Најцрње паре у историји, паре које су изникле из костију наших страдалих предака. Да ли се Бога боје они који их неосновано стављају у своје џепове? Па њима дарују и своје познанике којима су нешто дужни?
Реаговање које смо прочитали не нуди одговоре на оно што је наведено у тексту др Дејана Попова. Уместо тога, текст је преплављен речима којима се омаловажава рад редакције НИН-а и множе изрази као што су: бљувотине, булеварска штампа, говор мржње, скуп неистина, глупости и клевете, јадан покушај реваншизма... Баш нигде ничега што би оповргло оно што је навео др Дејан Попов!
И што је најстрашније од свега, наводи се и теза о изазивању антисемитизма, што је наводно претња коју текст др Попова покреће.
Тим поводом желимо да кажемо само пар речи.
Уоснови антисемитизма не лежи ништа друго осим мржње према појединцима који припадају једном народу. Ништа више и ништа мање од тога. То „ништа више и ништа мање“имало је кроз историју катастрофалне последице по цео један народ.
Напад на поштеног, моралног и часног Јеврејина беспрекорног понашања, једино из разлога што је он Јеврејин, јесте антисемитизам. Али указивање на неморал, непоштење, исквареност у делима и речима неког Јеврејина или припадника било које друге вере, још није антисемитизам или мржња по националној основи, и то све дотле док се оптуженима пружа иста могућност која је дата осталима, да се одбране да би доказали да је напад био неутемељен, односно да је у основи био клевета.
Пружамо пуну подршку редакцији НИН-а у одважном тражењу истине о новонасталим приликама у јеврејској заједници Србије. Храброст има велику цену а истина још већу.
Колоплет око повраћаја јеврејске имовине и новца који држава даје јеврејској заједници нагло се увећао; или је можда дуже време постојао а тек га је текст др Попова осветлио са тамњикаве стране?