Опозиција треба да се обједини а не да се уједини
ЦВИЈЕТИН МИЛИВОЈЕВИЋ
Кад би Вучић сутра расписао изборе, опозиција би изашла, спремна да је напредњаци смажу као мезе, али мазохистички срећна да освоји бар једно посланичко место. Ако има такву опозицију, са мало амбиција, наравно да ће владати док год жели
Кад би Вучић сутра расписао изборе, опозиција би изашла, спремна да је напредњаци смажу као мезе, али мазохистички срећна да освоји бар једно посланичко место. Ако има такву опозицију, са мало амбиција, наравно да ће владати док год жели
Опозиција да направи фото-робот, модел онога ко може да победи Вучића у овим нерегуларним условима и да га пронађе међу аутсајдерима. Ово је један од бројних савета маркетиншког стручњака Цвијетина Миливојевића за опозицију. О томе шта би Ђинђић, а шта мора Ђилас, као и о годину дана владе Ане Брнабић,и о томе шта је њена улога у структури власти Миливојевић говори за НИН.
„Тешити народ да ћете имати експертску владу, коју је створио утицајан политички појединац Александар Вучић - то је смејање у лице грађанима. Устав каже да је Влада та која влада, води власт, извршна власт, а Ана Брнабић је прихватила да буде помоћни сервис институције председника Републике Александра Вучића. То је у старту аутогол који не обећава.
Ако је ово време фингиране демократије и аутократског режима Вучића, зашто Србија нема опозицију која би била снажан одговор? Бивша власт коју садашњи режим
„жуто предузеће“одлучила је назива да направи опозицију по сопственој вољи, избору, калупу. Е та опозиција је требало да буде СНС. Били су лоши стратези, лоши прогнозери. Направили су монструма који их је појео. Ту су узроци садашњег стања опозиције - они који су створени као опозиција по мери, узнапредовали су до монструма, зову се СНС и знају шта треба да чине. Прво, да сакрију ружну прошлост, што би рекао голман Стојковић, па да потру све који су им помогли у том расту, а то је, пре свега, ДС.
Да ли би уједињење опозиције свргло такву власт?
1990. „императив“Од имамо стални - нужност уједињавања опозиције. Та реч уједињавање је као уклета,
„уједињавање“, јер када кажеш обично долази до деоба, свађа. И данас опозиција не треба да се уједини, него обједини. Ако у већем делу опозиције постоји сагласје да
треба да се промени садашњи режим, мора се сарађивати у оквиру тема које су неспорне за целу опозицију. Међутим, није баш да нема опозиције у парламенту, али њен већи део чека на клупи за резерве да ускочи у садашњу власт, и десница и тзв. либерална левица или грађански део опозиције. Имате странке које се нуде Вучићу, једни за случај да Вучић постане еврофанатик, ЛДП и Чанак, други за случај да се Вучић
„великосрпству“, врати то су радикали. И једни и други се уздају да Вучић још није дефинитивно преломио, и чекају. Зато се не могу сматрати озбиљном опозицијом, јер неки већ индиректно, а неки и директно учествују у власти.
Лажна опозиција? Део парламентарне опозиције који
„статира“не партиципира или не у садашњој власти и ванпарламентарна опозиција, могу се
сматрати стварном опозицијом. Они треба да праве минимално два опозициона блока, уз договор о техничкој сарадњи, чак неку врсту писма о добрим намерама, прелиминарног споразума који дефинише тачне разлике и прецизна сагласја.
Око чега десница и грађанска опција могу да се сложе?
Сви ће се сложити да је потребно обезбедити регуларне изборне услове, али ако Вучић распише изборе за два месеца знате шта би се десило? Фијаско опозиције. Већина би изашла на изборе, неки би бојкотовали и Вучић би освојио више гласова но што је до сада.
Прича о уједињењу треба да се заборави, али не и могуће партнерство на заједничким темама и захтевима,а ваљда би први такав захтев требало да буде поштовање Устава. Зашто је опозиција победила 2000? Зато што су се сви слагали да Милошевић треба да оде,и екстремно десни, и екстремно леви.
Направити фото-робот некога ко би могао да победи Вучића па видети ко у стварном свету на њега највише личи
И сада постоји јединство око става да Вучић треба да оде?
Не! Већина њих Вучићу даје још једну шансу. С тим што Чанак, Јовановић и Шешељ то не крију. Шешељ каже отворено - ако се Вучић окрене Русији и Косову, радикали се нуде да га
одмах подрже. Као што Чанак и Јовановић кажу - ако Вучић каже да ће ампутирати Косово, откачити Русију, ако крене ка НАТО-у, добија њихову подршку. У тзв. правој опозицији имате такве исте с тим што они то никада неће јавно признати. Према томе, не постоји тај кохезиони фактор који је постојао 2000. када су одлазак Милошевића желели и они који су сматрали да је издао
српство и они који су веровали да је одвео Србију у ћорсокак и карантин за кужне. Опозиција треба да направи притисак на власт тако да она нема избора, да кажу, можеш ти
„своје“и надаље расписивати изборе, ми ти их нећемо легитимизовати. Али, ако само неко од њих каже - бојкотоваћемо одлуку о бојкоту, Вучић може да се игра и даље. Изгубити Београд у ситуацији
у којој није била потребна кампања, већ само јасан знак да имате не десет, него две групације опозиције које су у збиру могле да направе савез у градском парламенту и да имају власт, трагикомично је. Као да је опозиција играла по сценарију Александра Вучића.
Али, зар није СНС украо све њихове програме и идеологије? Избегава прецизно да се изјасни и балансира, у сваком моменту одмеравајући који грам национализма или европејства на који тас да стави, Клинтона јуче, данас Путина… А онда мало Вулина са тенковима на Косово…
Легитимно! Али опозиција је морала преузети ризик да изађе са конкретним одговором на то. Тачно је, СНС се по питању приоритета Косово, ЕУ или НАТО или Русија није изјаснио од 2012. Зато је ту опозиција, да га натера да се изјасни, али она не успева у томе шест година. Да сам лидер опозиционе партије сваки дан
„шта бих јавно питао Вучића је теби важније, Косово или ЕУ“? Све док се грађанима не попнем на главу и натерам и Вучића да
се коначно изјасни. Уместо тога, они дозвољавају да их он вуче овамо, тамо. Друго, недовољно су водили као проблем причу о неравноправним условима избора. Кажу, па добро, данас је 21. век, интернет, дигиталне комуникације. Као, није важно што су најутицајније телевизије, Пинк и РТС, пропагандна артиљеријска оружја СНС, а не медији за информисање? Мисле, нема везе, надоместићемо то друштвеним мрежама. А истраживања кажу
да само пет одсто грађана Србије одлуку о томе за кога ће гласати доноси на основу тога шта је прочитао на интернету, на
„тричавих“95 порталу, Фејсбуку, оних одсто пресудно се управља порукама којима га бомбардују РТС и Пинк.
Како би опозиција могла да обезбеди фер услове за себе?
Опозиција није могла да се договори ни да бојкотује чак ни локалне изборе. Има ли равноправних услова ако се на изборима за Пећинце, Бор, Неготин, Београд... листа зове „Александар Вучић, зато што волимо Костолац, Пећинце, Бор, Севојно...“? Чекајте, да ли би иједан боксер, осим ако није плаћени спаринг партнер, под тим условима изашао у ринг? Да ли неко нормалан мисли да може тако да победи Вучића? Па, не излази се онда на те изборе!
Зар опозиција није у шах-мат позицији?
Није тачно! Опозиција не користи оно што се зове сизифовски тешка кампања на терену, на једној, и
међународни притисак, на другој страни. Ако бојкотује изборе предаје власт аутоматски Вучићу, али му не даје легитимитет?
Тако је, изласком на изборе, уз овакве услове, ем су се предали, ем легитимишу ту предају. Ем су му дали, ем су му рекли, супер што си преузео апсолутну власт. Сулуда верзија! Да не говоримо о медијским условима, дакле, на такве изборе се не излази!
Опозиција не треба да се уједини, већ да се обједини око акција. Колико се
препарирани еврофил Вучић плаши шта разне европске институције мисле о стању унутрашњих слобода и права и Србији показује пример Параћина, Чајетине и Шапца, једине три локалне самоуправе где напредњаци нису на власти, који су најавили да ће упутити жалбу конгресу локалних самоуправа Савета Европе...
Говорите као да нисте видели Могеринијеву дан пред изборе у Скупштини Србије која се захваљује Вучићу?
А шта је учинила опозиција да спречи долазак Могеринијеве уочи изборне тишине? Да спречи одлазак Вучића у недељи
пред изборе код Путина? Ништа! Ретроактивно констатују да је посета Путину Вучићу донела 10 одсто гласова национално опредељених бирача, посета Меркеловој пет. Шта су учинили?! Зашто нису алармирали међународну јавност и рекли ово није нормално, овде се канцеларка Немачке и руски председник мешају у изборе на страни Вучића. Нису ништа учинили, Вучић може само да констатује – зезнуо сам их. Зашто то не би
урадио? Потпуно је легитимно да он то ради док се они не буне. Али, колико се Вучић плаши реакције Савета Европе или Кине или Вашингтона или било кога моћног са стране показује чињеница да је на три локална лидера који су се жалили Савету Европе због притисака и претњи које трпе као једине три опозиционе општине најпре кренула сурова офанзива режима, називали су их тужибабама
и издајницима који цинкаре своју државу,а када је из Брисела речено да ће бити те седнице Савета Европе, Ана Брнабић је експресно звала председника општине Параћин да га моли да оде у Савет Европе и да он тражи да се та расправа одложи. Када је реч о медијским слободама, глас опозиције био је слабашан. Није било јединственог
гласа опозиције са позивом да међународне институције дођу и измере степен медијских права и слобода у којем би им било поручено да је немогуће победити Вучићеву странку у оваквој трци.
Импутирате кривицу опозиције за овакво стање убијене демократије?
Не за то, али много штошта што се импутира Вучићу као кривица, у ствари је проблем саме опозиције. Е, зато има смисла савез (опозиције) за Србију, као средство да се дође или до фер
избора или заједничког опозиционог бојкота. А то да ли је неко за улазак у конфедерацију са Русијом и Белорусијом или у ЕУ по сваку цену, чак и уз ампутацију Косова, нека то питање оставе за изборе, па свако нека кандидује своје ставове. За почетак, обезбедите нормалне услове, па онда нека и Вучић победи ако га грађани буду хтели. Е, али онда ће Вучић морати
да изађе са својом политиком, а не политичком мимикријом. Вучић тада не може да игра игру „ја бих истовремено у ЕУ са Косовом унутар Србије, али и не бих ако баш не мора“. Међутим, како ствари сада стоје, кад би Вучић сутра расписао изборе, опозиција би изашла, спремна да је напредњаци смажу као мезе, али мазохистички срећна да освоји бар једно посланичко
место. Ако имате опозицију са тако мало амбиција, наравно да ћете владати док год желите да владате.
Рекли сте да би институције међународне заједнице реаговале на захтеве опозиције, али и Саша Јанковић им се обраћао, као и Шутановац…
То су били појединачни захтеви.А зашто би Брисел или било ко реаговао на појединачне захтеве, или се бавио тиме шта им пишу лидери минорних опозиционих странака, како их они виде? Али, ако то пише највећи део опозиције, заједно, опозиције која је разнородна политички и на
сваки други начин, онда то има смисла, видите на примеру ове три локалне управе.
Зар то не би могла да буде логика уједињења опозиције?
Не, ја сам против. Уједињење је бесмислено. Неспорно је да је главни политички менаџер на опозиционој политичкој сцени Драган Ђилас, са највећим управљачким капацитетом, знањем, искуством, али није лидер опозиције. За лидера је потребно нешто друго, па и мало ауре. Да покојни Ђинђић 2000. није потро своју сујету, да се није помирио с тим да је врстан политички менаџер, да може да води на окупу ту коалицију, али и да не може да победи Милошевића не тада, него никада, Милошевић би још дуго владао.
Зато је кандидовао Коштуницу?
Да, и рекао је: Ја ћу стати иза њега. И то је урадио перфектно. Мислим да би Ђилас тако нешто, у овом тренутку, тешко урадио.
Шта је у односу на то паметан потез опозиције?
Ако би сви делили мишљење да треба сменити Вучића, онда треба да се пронађе неко ко то може да учини. Не видим лидера опозиције међу садашњим лидерима опозиционих странака. То може да буде и неки тренутни аутсајдер. Направи се фото-робот некога
ко би могао да победи Вучића. На основу фото-робота видети ко у стварном свету на њега највише личи. Не сме се поновити грешка коју су направили СПО, на једној, и ДОС на другој страни
2000, па да зато што Саша Јанковић не жели да буде у Савезу, он буде изопштен. Било би најнормалније да Јанковићеве перформансе у којима
„ко пита је убио Оливера
Ивановића“подржи цео Савез за Србију који настаје, па чак и део владајуће коалиције. Јер је то тема око које се сви слажу. На таквим темама морају да сарађују ако желе да бирачима скрену пажњу на себе. Опозиција мора да препозна које су то грађанске акције којима би она могла да помогне, али да их не предводи.
Убијен је Оливер Ивановић, опо
видели јак зициони лидер. Нисмо одговор опозиције?
Опозиција је морала јединствено да захтева да се истражи ко је наручио, креирао, финансирао погромашке спотове - тералице о Оливеру. Ко их је и по чијем налогу објавио... То је траг, не да нађете ко је организовао
„добрих“убиство, него траг нечијих намера према покојном Ивановићу у тренутку када се он кандидује за градоначелника Северне Митровице.