ОДМОР ИЛИ КОШМАР
Контрола туристичких агенција у Србији
Да ли би и онима најревноснијима, да су послушали годинама упућиване савете да се путовање не уплаћује без претходне опсежне провере пословања туристичке агенције на сајтовима АПР-а и Народне банке Србије, као и интернет-страницама на којима путници исписују своја искуства, то помогло да не постану жртве туристичких превара? Случај београдске агенције С.А.Б. показао је да не би. Ни позамашно финансијско знање, ни труд уложен у истрагу агенције, не би помогао путнику ни дан пре путовања, да открије да ће више од 2.000 склопљених уговора о летовању остати нереализовано, а око 6.000 путника преварено. Да ли је онима који су слушајући препоруке да се аранжмани или авио -карте купују код проверених, кредибилних агенција, помогло то што су се одлучили за Флај Флај тревел, агенцију која је до пре месец дана важила за највећу, најбољу, најнаграђиванију? Није, остали су и без карата и без путовања, иако је од министра просвете Младена Шарчевића иста та агенција добила признање за допринос дуалном образовању, њене пословнице отварали су потпредседница Владе Зорана Михајловић и председник Привредне коморе Марко Чадеж, рекламирала се на водећим ТВ станицама и хвалила свим домаћим и страним признањима у области туризма.
Упућени тврде да је „случај С.А.Б.“највећи проблем ове врсте у последњих пола века, те је већ сада извесно да постоји веома мала шанса да сви путници који су уплатили летовање преко ове агенције буду обештећени у пуном износу. Прелиминарна процена је да начињена штета износи око 590.000 евра, односно да је број путника који су оштећени, јер је агенција затворена, а у процесу је и одузимање лиценце за рад, око 6.000. Пошто гаранција путовања плаћена код осигуравајуће куће износи тек половину ове штете, прецизније 300.000 евра, што је и законски минимум, од те гаранције могуће је обештети све путнике, али са половином уплаћеног износа. И упркос чињеници да власник ове агенције Стеван Буђић тврди да ће он надокнадити остатак износа, питање је да ли ова туристичка агенција, као само једно од неколицине његових предузећа која се баве свим и свачим, има имовину која се може уновчити до потребног износа. Такође, питање је, тврде саговорници НИН-а, упућени у случај, могу ли путници уопште, све и да власник има та средства, бити приоритет у односу на осигуравајућу кућу, која ће сасвим сигурно тражити повраћај бар дела новца који је исплатила путницима на име осигурања.
Појашњења ради, домаћи прописи омогућавају баш свакоме да оснује туристичку агенцију, па их према евиденцији надлежног министарства има 560, а готово још толико има и субагената, односно препродаваца аранжмана. По правилу су то друштва са ограниченом одговорношћу, која се оснивају са минималним оснивачким капиталом и гарантују само имовином тог предузећа, која у већини случајева
не вреди ништа или јако мало. Прописи туристичким агенцијама намећу и обавезу добијања лиценце за обављање ове делатности, али и она се очигледно стиче без довољно јаких услова да би се потенцијалне преваре свеле на минимум. Такође, свака туристичка агенција мора имати полису осигурања код неке од осигуравајућих кућа, намењену обештећењу путника, и иако наш закон прописује минимум 300.000 евра гаранције, што је далеко више него у земљама окружења, ни то није довољан гарант да се путници заштите од преваре.
Горан Петковић, професор Економског факултета у Београду и бивши државни секретар за туризам, каже за НИН да је повећање гаранције на 300.000 евра добар помак, јер за разлику од неких прошлих времена та полиса је барем наплатива. „Нема тог механизма или прописа који у тржишној економији може потпуно заштитити потрошача, у овом случају корисника услуга неке агенције од ризика. Очигледно смо дошли до тренутка када се поставља питање да ли би агенције требало да буду друштва са ограниченом одговорношћу или би ипак требало да буду приватна предузећа, што у нашем закону не постоји, како би онда власник гарантовао личном имовином, а не имовином фирме“, каже Петковић. Он додаје да је код нас проблем и спор стечајни поступак. „Када се ово деси у Немачкој, и пре него што путници сазнају да су преварени или из било код другог разлога агенција преко које су уплатили летовање има проблема са реализацијом путовања, надлежни ће именовати стечајног управника и он ће са власницима смештаја са којима агенција има уговоре, договорити решење. Другим речима, механизми заштите путника су ефикаснији и теже ће доћи у немилост, односно остати на улици са коферима зато што агенција није уплатила власнику смештаја или превознику новац.“
Петковић упозорава да би требало размислити о разврставању агенција, односно њиховој класификацији. „Најпре је потребно одвојити агенције, односно тур-оператере, који се баве организацијом путовања, од агената. Након тога, ове прве поделити на велике, средње и мале, али и увести обавезу да полиса осигурања буде у износу њиховог прошлогодишњег промета, а не да буде 300.000 евра фиксно. Јер, путници се морају заштитити од пропасти агенције тако што ће сви моћи да се обештете од активације полисе, а не као у случају С.А.Б. да је полиса 300.000 евра, а они закључили уговоре који вреде 600.000 евра. И Петковић, баш као и Ненад Бумбић, уредник Потрошачког саветника, напомињу да је решење и да се уведу обавезни ваучери осигуравајућих кућа, који би били саставни део аранжмана. „Један од начина да се путници заштите јесте да се, по предлогу немачких стручњака, уведе обавезно осигурање сваког појединачног путовања које би функционисало слично као здравствено осигурање. Путници би приликом куповине аранжмана добијали и полису, односно ваучере, и у случају да агенција не може или неће да реализује уговор, путник би могао да позове центар који је наведен на полиси и да затражи да осигурање плати договорено путовање“, објашњава Бумбић и каже да док овакав систем не буде уведен путници треба да избегавају куповину аранжмана знатно пре путовања.
Са друге стране, проблем са оваквим решењем могао би бити, осим недостатка политичке воље и притиска агенција да се ово избегне, и отпор осигуравајућих кућа које и овако једва пристају да издају полису, а када би се услови погоршали, односно када би њихов ризик постао већи, питање је да ли би било која од њих хтела да са било којом туристичком агенцијом у Србији склопи уговор о осигурању. Лице таквог прописа могло би бити сређивање стања на туристичком тржишту, али наличје би свакако донело гашење знатног броја агенција, које не би могле испунити услове, јер својим капацитетом нису у стању да обезбеде довољно новца. То би не само повећало цену туристичких аранжмана, јер би се смањила конкуренција, него би и довело до гашења и оних малих агенција које годинама поштено и савесно послују.
Александар Сеничић, директор Националне асоцијације туристичких агенција Јута, каже да ће ових дана Министарству трговине, туризма и телекомуникација доставити њихове предлоге за измену прописа, како би се контрола агенција учинила ефикаснијом, баш као и обештећење путника у случају пропасти агенције. „Чињеница је да је потребно наћи меру у изради новог прописа, јер само повећање лимита са 300.000 евра на пола милиона или милион евра, а што се помиње као могућност, може умањити шансу да путници остану без обештећења, али
и довести до гашења малих агенција у унутрашњости Србије. Сеничић сматра да је потребно размислити да ли туристичке агенције могу пословати као д.о.о. или је ипак потребно да се на другачији начин региструју, али и каже да ће надлежнима предложити увођење класификације туристичких агенција. „Суштина је да агенције послују по сличном принципу као и осигуравајућа друштва, а са друге стране, оснивање осигуравајућег друштва прописује неке строже услове и постоји супервизор њиховог рада, а то је НБС. Агенције се, опет, оснивају лако, са мало новца, мало вредном имовином и нема адекватног контролора, док се не деси штета или превара. Јута нема јавна овлашћења, али ми не бисмо имали ништа против када бисмо у будућности постали нека врста супервизора, односно када бисмо уместо државних органа издавали лиценце и контролисали рад агенција. Нас би у том случају контролисала држава, али мислим да је ефикасније да то ради неко ко се бави туризмом и коме је у интересу да систем функционише, него да регистрацију врши АПР или контролу туристичка инспекција која нема капацитета да се на адекватан начин бави свиме што је у њиховој надлежности“, каже Сеничић.
Он додаје да ће министарству предложити да се агенције класификују на оне које се баве само домаћим туризмом, оне које раде и домаће и иностране аранжмане, али само са аутобуским превозом и оне које раде дестинације са авио-превозом. У зависности од тога у којој су групи, прописивали би се и услови које нека агенција мора да испуни да би могла да обавља свој посао. Од техничких услова, попут имовине и броја запослених, до финансијског обезбеђења у виду полисе осигурања и депозита. „Суштина је да уведете пропис по коме ће полиса штитити путнике и гарантовати обештећење, а обавезан депозит на неком рачуну ће служити, у случају да агенција пропадне, да се намири држава за порезе, радници за плате, добављачи, односно партнери и на крају и сами путници“, каже Сеничић. Он објашњава да се критеријуми морају пооштрити и за мале и за велике агенције, али да они не буду исти за све, као што је сада случај.
Саговорници НИН-а објашњавају да је проблем са агенцијом С.А.Б. настао вероватно зато што су закупљивали више капацитета на летовалиштима и тако направили дугове. Такође, верују да је боље да путници не подносе појединачне кривичне пријаве против власника ове агенције, јер ће у том случају осигуравајућа кућа обуставити исплату полисе док се случај не оконча на суду, а то у нашем систему значи - године.
То је, између осталог, и један од разлога зашто се против власника и одговорних лица подносе тек прекршајне пријаве, иако превара путника, попут ових или оне коју је починио власник суботичке агенције Сан енд Си, када је покупио новац од путника и побегао у Мађарску, не би смела да буде само прекршај.
У туристичкој инспекцији пак кажу да они обављају редовне и ванредне контроле туристичких агенција, те да су прошле године одузели чак 15 лиценци за рад. Реагују на сваку пријаву коју упуте грађани незадовољни услугама агенција, али кажу да је потребно усвојити, а онда и примењивати прописе који ће барем у одређеној мери предупредити преваре путника од стране агенција. Коментаришући случај С.А.Б., Вера Божић Трефалт, помоћник министра трговине, туризма и телекомуникација у сектору за туризам, каже да они покушавају са Јутом и осигуравајућом кућом пронаћи начин да се путници обештете у пуном износу, али ће то у овом случају бити тешко оствариво. „Сваки случај је различит, од оних да путници нису добили оно што је уговорено и плаћено, до класичних превара власника. Ми имамо механизме да казнимо, односно да поднесемо пријаве и захтев за одузимање лиценце, али је проблем како унапредити механизме да до ових ситуација долази што ређе“, каже она. Осврћући се на недавнуо ситуацију са агенцијом Балкан фан, која је путницима продала аранжман за путовање у Русију са картом за утакмицу Србија - Бразил, а онда неколико дана пред пут обавестила путнике да карата нема, ова саговорница НИН-а, објашњава да је инспекција била у контроли, али да агенција није кажњена. „Нису прекршили закон, јер су на време обавестили путнике да је њихов партнер у иностранству одговоран за карте, односно да је он преварен и они су одмах по сазнању, обавестили своје путнике. Такође, понудили су им повраћај новца, као и друге погодности како би компензовали штету. Поступили су у складу са својим обавезама“, одговара Вера Божић.
Нарастајући проблем преварених путника, захваљујући лабавим прописима и слабој контроли туристичких агенција које ничу као печурке, алавости њихових власника који или са предумишљајем варају путнике или пропадају недорасли ни умећем, ни финансијски, ни кадровски послу којим се наводно баве, бацио је у сенку потребу да се путници додатно заштите, а држава заради. На пример, прописом којим би агенцијама, баш као банкама, забрањивао да аранжмане продају по вишем курсу евра, уместо по средњем. Или да држава прикупи више прихода бољом контролом њиховог рада, пошто је очигледно да се агенције служе продајом јефтиних путовања легално, издавањем фискалног рачуна и скупих факултативних излета у кешу, на руке, током самог путовања, у аутобусу.
А док се све ово не среди, ако је то уопште могуће у држави у којој се закони углавном не примењују, а инструменти заштите повериоца не функционишу, па тако ни када су повериоци тек путници који би да се одморе на летовању, Ненад Бумбић саветује свима да избегну коришћење услуга агенција, те да на пут иду с резервацијом директног смештаја преко проверених сајтова.
Прелиминарна процена је да је агенција С.А.Б. оштетила 6.000 путника, а да проневерена сума износи око 590.000 евра Да ли је онима који су слушајући препоруке да се аранжмани купују код кредибилних агенција, помогло то што су се одлучили за Флај Флај тревел, агенцију која је важила за највећу и најбољу? Није, остали су и без карата и без путовања