Европска језа са Балтика

У СУСРЕТ САМИТУ ТРАМП - ПУТИН

Састанак је најављен као потенцијална бомба која би могла све да промени, чак и потпуно поремети односе трансатлантских партнера, јер су спорови између ЕУ и САД све жешћи

Доналд Трамп поново је узбуркао духове, овога пута најавом сусрета са Владимиром Путином. Самит на коме ће се двојица лидера наћи заказан је за 16. јул у Хелсинкију, а шта ће се на том састанку догодити тема је која је дубоко узнемирила и део америчког естаблишмента, али и Брисел.

Двојица лидера већ су се срела на састанку Г20 у Хамбургу прошле године, а затим на Азијско-пацифичком економском самиту у Вијетнаму, месец дана касније. Али ово ће бити први сусрет уприличен искључиво за два лидера и то у тренутку када још није сасвим спласнула хистерија око

оптужби да је Русија наводно била умешана у избор америчког председника.

Европљани су прилично забринути и од самих нагађања шта би могао бити исход овог сусрета од кога сви страхују. Амерички председник већ је унео немир када је прошлог месеца на самиту Г7 позвао да се Русија поново прими у групу (суспендована због Крима 2014. године), истовремено не одустајући од нових трговинских тарифа. У међувремену, Трамп је за амерички трговински дефицит окривио и НАТО, који се највећим делом финансира из америчког буџета. Уз то је изјавио и да би Вашингтон требало

да промени приступ Алијанси, да ограничи активности на појединачне операције и да је НАТО постао једнако лош као и НАФТА (Северноамерички споразум о слободној трговини између Канаде, Мексика и САД, који Трамп криви за пад индустријске производње у САД). Напослетку, Трамп је увео велике тарифе на гвожђе и алуминијум из ЕУ, уз упозорења да то није крај.

Све је то већ довело до расправа и незадовољстава, а са Трампове стране и до вређања дојучерашњих савезника. А онда је објављен датум сусрета са Путином. Претходно ће се у Бриселу одржати НАТО самит, па се сви надају да би то могла бити прилика

да се наслути шта се може очекивати у Хелсинкију. Јер када Трамп изјави, како је рекао, да ће разговарати са Путином „о свему“, то изазове благу језу код Европљана. На питање шта ће бити теме одговорио је „све опције су на столу“, и у тај одговор стале су све спекулације које су се могле замислити, од Сирије преко Украјине до Крима. Медији су већ нашироко писали о симболици Хелсинкија, времену када су се Џералд Форд и Леонид Брежњев, тадашњи лидери Америке и Совјетског Савеза састали баш ту како би се смањиле тензије и постигао некакав договор.

„То што се самит одржава баш у Хелсинкију је веома добро за Финску, али треба да буде јасно да нисмо тамо где смо били за време Хладног рата“, рекао је Хану Химанен, некадашњи фински амбасадор у Москви. Истовремено, Џон Болтон, амерички саветник за државну безбедност, изјавио је да не очекује никакве посебне резултате састанка. Ипак, те изјаве никога нису умириле. Овај састанак најављен је у европским престоницама као потенцијална бомба која би могла све да промени. Тренутак је за Брисел веома лош, односи са америчким пријатељима су веома лоши, спорови су све жешћи.

Трамп се пре годину и по дана повукао из Париског споразума о клими, који је потписао Барак Обама 2015, пошто није прихваћен његов предлог да се унесу измене. Тако је договор да се смањи емисија гасова постао неважећи за америчку индустрију, а Трамп је испунио своје предизборно обећање да ће повећати број радних места у индустрији угља и отворити нове руднике. Европски потписници били су прилично бесни, али ништа нису могли да учине. Недавно је повукао потпис и са нуклеарног споразума с Ираном, јер је он, како га је описао - труо. Француска, Немачка и Велика Британија, које су уз Русију и Кину такође потписнице остале су „разочаране“како је званично речено. Али је Брисел најавио да ће, упркос свему, сачувати споразум. Трамп је остао одлучан да га не поштује, да врати санкције.

Његово све веће незадовољство НАТО-ом сасвим је у складу са предизборном кампањом у којој је овај савез назвао „непотребним“и од тада није престао да рачуна колико то кошта Америку, а колико остале чланице. Маја прошле године није желео да јавно подржи члан Северноатлантског споразума о међусобној одбрани, већ је уместо тога савезнике опоменуо да би требало да троше више новца на одбрану, како би олакшали пореским обвезницима у САД.

Европски лидери већ су доживели довољно изненађења, а сада се суочавају са сусретом за који не знају шта може да донесе. Амерички председник могао би, страхује се, да повуче НАТО војне вежбе у европским земљама, од чега највише стрепе балтичке државе, могао би да „олабави“санкције уведене због Крима, могао би да направи било какав договор који би ослабио ионако уздрмане односе са ЕУ. Са европским савезницима се, дакле, разилази око трговинске политике, климатских промена, договора са Ираном, односа према НАТО и усред свега тога одлази да се рукује са Путином.

Све потенцијалне теме су неуралгичне, а ниједан договор не би радовао европске лидере. Сирија би могла бити тема где би се обојица лидера нашла на заједничкој линији - да је побеђена Исламска држава, али то додатно забрињава западне посматраче. Трамп је већ коментарисао да би америчке снаге требало да се повуку, питање смене Башара ал Асада је већ постало излишно оног тренутка када је Москва стала уз њега, остаје ишчекивање око тога колико је сада амерички председник спреман да се заиста повуче. И у Америци и у Бриселу многи страхују да јесте.

Исто се питање поставља и кад је реч о Украјини, нарочито после његових опаски о Криму. Кијев је у непријатном ишчекивању шта ће донети сусрет у Хелсинкију. Трамп је, наводно, изјавио и да је Крим руски јер већина говори руски и упитао Брисел зашто је уопште подржана украјинска влада, када је то једна од најкорумпиранијих земаља на свету. На питање да ли ће Америка признати независност Крима, кратко је одговорио: „Видећемо“. Тај је одговор зазвучао претећи за кијевске власти, а у контексту недавног сусрета са Ким Џонг-уном и изненадним пријатељским стиском руке, после кога је Северној Кореји отворен пут ка нормализацији односа, неки слични договори око било које горуће теме изгледају сасвим могући.

Санкције према Москви су још увек на снази, прошле године их је сам Трамп потписао и тада је изгледало да ће речи Димитрија Медведева, руског премијера, да нема више наде да се односи са Вашингтоном могу побољшати, важити још прилично дуго. Ово лето је, ипак, донело доста наде. Санкције неће бити укинуте так тако, јер о томе одлучује Конгрес, али односи могу бити знатно промењени у месецима који следе после самита, и то је оно што узнемирава Европу. Отопљавање са Москвом оставља Брисел без улоге коју је до сада имао.

Нешто слично могло би да задеси и НАТО. Уколико се два лидера договоре око прекида вежби на руским границама, и Трамп у праксу спроведе своје опаске о бескорисности овог савеза и оствари своје предизборно обећање о побољшању односа са Москвом. У Хелсинки путује после НАТО самита, који се одржава следеће недеље у Бриселу. Оно што се буде догодило на том самиту много ће рећи о намерама америчког председника пред сусрет с Путином.

У прогнозама и покушајима да се објасни шта би овај самит могао да донесе, калкулисало се и ко ће изаћи као „победник“, ко ће добити више поена и побољшати свој имиџ. Те су прогнозе ишле у прилог Путину, али треба имати у виду да су их давали они који се озбиљно прибојавају Трампове одлуке да се овај сусрет уопште организује. А посебно онога што би могао да донесе.

Амерички председник могао би да суспендује НАТО вежбе у европским земљама или „олабави“санкције Русији, уведене због Крима

Остаје питање да ли је Трамп стварно спреман да се заиста повуче из Сирије. И у Америци и у Бриселу многи страхују да јесте