Буђење наде

ЛЕВИЧАР НА ЧЕЛУ МЕКСИКА

Фудбалска репрезентација Мексика је на прилично мизеран начин завршила учешће на Светском првенству у Русији, али потенцијално кључни меч за Мексиканце ионако је одигран дан раније, и то на домаћем терену. На председничким и парламентарним изборима уверљиву победу однели су бивши градоначелник Мексико Ситија Андрес Мануел Лопес Обрадор - у народу познатији по акрониму Амло - и трочлана коалиција предвођена његовим Покретом за националну обнову, далеко за собом остављајући кандидате деценијама доминантне Институционалне револуционарне партије (ПРИ), те конзервативне Партије националне акције (ПАН).

Политичар кога неки описују као „левичарског националисту“, а други једноставно као левичара, 2006. је био на пола корака до доласка на место шефа државе. Изборе је од кандидата ПРИ изгубио за невероватних 0,56 одсто, што је побудило сумње у њихову регуларност; стога ће на његов тријумф неки сигурно гледати и као на исправљање старе неправде. Велико је, међутим, питање има ли Обрадору (65) на чему истински да се честита, јер се Мексико суочава с проблемима тако монументалних размера да је тешко и замислити како би они могли бити умањени, а камоли их видети истински решене, или барем стављене под какву-такву контролу. Корупција је шокантна (у савезној држави Веракруз деци оболелој од рака су, у једном од најмонструознијих случајева, уместо хемотерапије давали дестиловану воду); „рат против дроге“контрапродуктиван, а насиље епских размера (25.000 убијених само у 2017.); сиромаштво и неједнакост расту; економија је траљава.

Обрадор обећава обрачун с „мафијом на власти“и тврди да има лек за сваку од ових пошасти. Треба му пожелети сваку срећу; остаје, ипак, бојазан да ће Мексико пре постати светски првак у фудбалу него одстранити канцерозна ткива која изједају социјални организам земље.